Dunja je od davnina poznata u narodnoj medicini – koristi se pre svega kao sredstvo za ublažavanje kašlja i umirivanje stomačnih tegoba. Najlekovitije su joj semenke koje blagotvorno deluju na rane i bogate su vitaminom B17 (amigdalin), koji ima antikancerogeno dejstvo.
Ako dođete do dunje, nemojte je zaobići. Baš je takva kako izgleda – spoljašnošću netljiva, mirisom pokreće pozitivne emocije, a svojom suštinom daje organizmu značajnu podršku. Potiče sa Kavkaza, domaći teren su joj Azija i Evropa, ali je osvojila i Novi svet, odnosno Ameriku.
Ima malo kalorija i masti, a više ugljenih hidrata, dijetnih vlakana i nešto proteina.
Bogata je vitaminom C, karotinom (provitamin A), B1, B2, B3 (niacin), kalijumom, magnezijumom, gvožđem.
Kod dunje su lekovite i semenke: sadrže 15 odsto ulja koje je blagotvorno za ublaživanje rana od dugog ležanja i vitamin B17 (amigdalin) koji ima antikancerogeno dejstvo.
Sok od dunje je takođe lekovit i koristi se da bi se ojačala sluzokoža usana i želuca. Posebno je dobar za ublažavanje proliva kod dece. Čaj od cvetova se u narodnoj medicini koristi za umirivanje kašlja.
U sastavu dunje ima pektina, što je pored fantastične arome čini idealnom voćkom za marmeladu, jer joj daje želatinoznu komponentu. Još jedna komponenta – tanin, plus sluz, dobri su za rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Zbog oporog ukusa i tvrdoće teže ih je jesti sirove, ali su veoma ukusne kuvane, pečene, kao kompot, marmelada, voćne kašice.
