Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Herpes zoster (pojasni herpes) — najkraće
- Šta je
- Ponovno buđenje virusa varičele koji je posle preležanih ovčjih boginja ostao uspavan u telu.
- Kako izgleda
- Mehurići samo sa jedne strane tela, u pojasu koji odgovara jednom nervu, uz jak lokalni bol.
- Gde je virus čekao
- U nervnim čvorovima zadnjih korenova kičmene moždine i moždanih živaca.
- Zašto se budi
- Kada oslabi ćelijski imunitet — starije doba, HIV, maligne bolesti, terapija koja potiskuje imunitet, težak psihički ili fizički napor.
- Važno upozorenje
- Svaka osoba mlađa od 50 godina sa herpes zosterom treba da uradi test na HIV — iako zoster u mlađem uzrastu ne znači obavezno HIV.
- Kuda ide virus
- Duž osetnog nerva do kože — otuda raspored osipa po jednom dermatomu.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Herpes zoster nastaje zbog reaktivacije Varicella-zoster virusne infekcije. Karakteriše ga unilateralna erupcija vezikula u području jednog dermatoma, uz pratnju snažnog lokalnog bola.
Herpes zoster ETILOGIJA
Uzročnik je Varicella-zoster virus (VZV) iz familije Herpes virusa.
EPIDEMIOLOGIJA
Bolest se javlja pojedinačno, nema sezonski karakter javljanja. Predisponirajući faktori za nastanak herpes zostera su starija životna dob, HIV infekcija, maligna oboljenja, imunosupresivna terapija, težak psihički ili fizički napor.
Ne ukazuje svaki herpes zoster u mlađim uzrastnim grupama na HIV infekciju. Ipak, svaka osoba mlađa od 50 godina sa herpes zosterom trebala bi da ima serološki skrining na anti HIV.
PATOGENEZA
Nakon primoinfekcije VZV se zadržava u organizmu u latentnom stanju u senzornim ganglionima zadnjih korenova kičmene moždine i kranijalnih nerava. Reaktivacija virusa nastaje zbog oslabljenog celularnog imuniteta, a da je istovremeno nivo antitela vrlo visok. Virusi se reaktiviraju, replikuju i šire duž senzitivnog nerva do određenog dermatoma. Kada je u aktivnom obliku u ganglionima se zapažaju hemoragije, edem i infiltracija limfocitima. Promene na koži i sluzokožama su patohistološki iste kao i kod varicele, i to: makula, papula, vezikula i krusta.
Tokom reaktivacije mogu biti zahvaćeni i drugi organi u sklopu visceralne diseminacije i to pluća, CNS i jetra.
KLINIČKA SLIKA I KLINIČKI OBLICI
Bolest počinje svrabom i bolom u predelu zahvaćenog dermatoma. Bol je najraniji simptom i može da nastane 24-48’1 pre pojave kožnih lezija. Javlja se u vidu pečenja, stezanja, oštrog probadaj ućeg bola ili čupanja i stalno je prisutan. U slučaju da izostane pojava egzantema (herpes zoster sine exanthemate) mogu nastupiti velike diferencijalno dijagnostičke poteškoće jer se bol koji je intenzivan može protumačiti kao stenokardija, infarkt miokarda ili druga oboljenja, u zavisnosti od lokalizacije.
Simptomi opšte infekcije, kao što su temperatura i poremećeno opšte stanje retko su prisutni.
Prvo se javlja crvenilo, zatim makulopapulozne promene koje brzo evoluiraju u vezikule i posle upupčavanja one prelaze u kruste. U toku 2-3 dana može doći do novog naleta ospe. Promene su uvek jednostrane. Kod imunodeficijentnih pacijenata, naročito onih sa Hodgkin i non Hodgkin limfomom, HIV pozitivnih, drugih malignih oboljenja, klinički simptomi su teži i postoji veći rizik za nastanak diseminovanih kožnih lezija ili čak i visceralne diseminacije
Najčešća lokalizacija promena je na trupu, duž interkostalnih nerava, cervikalna, lumbalna i sakralna, a reda u predelu genitalija i perianalno.
Od kranijalnih nerava najčešće su zahvaćeni n.trigeminus i n. facialis.
Od n. trigeminusa najčešće je pogođena prva grana-Herpes zoster ophtalmicus. Dolazi do promena na koži čela, orbite i nosa. Ako su zahvaćene konjunktive i rožnjača može doći do keratokonjunktivitisa.
Kada je zahvaćena maksilama grana trigeminusa vezikule su prisutne na sluzokoži uvule, mekog nepca i tonzila, a kod mandibulamog zostera na sluzokoži poda usne duplje i na gingivama (herpes zoster oticus).
Herpes zoster geniculatus: zahvaćena je senzoma grana n. facialisa i karakterišu je lezije u ušnom kanalu i gubitak ukusa na prednje dve trećine jezika (Ramsay-Hunt sindrom). Može se javiti paraliza facijalisa perifernog tipa i znaci oštećenja vestibulamog i kohleamog nerva (vrtoglavica i gluvoća).
Kožna diseminacija je češća kod imunokompromitovanih osoba kada se javlja generalizovana ospa koja po evoluciji i distribuciji odgovara variceli.
Herpes zoster KOMPLIKACIJE
Najčešću komplikaciju herpes zostera čini akutni neuritis i postherpetična neuralgija. Obe su češće kod imunokompromitovanih osoba pri čemu je postherpetična neuralgija izraženija kod starih osoba.
Kod zahvatanja CNS-a mogu se javiti asimptomatska pleocitoza likvora, simptomatski meningoencefalitis a retko granulomatozni angitis sa kontralateralnom hemiplegijom.
Može se videti i transverzalni mijelitis, sa ili bez paralize.
Visceralna diseminacija u koju spadaju intersticijalni pneumonitis meningoencefalitis i hepatitis javlja se kod 5-10% pacijenata.
Herpes zoster DIJAGNOZA
Postavlja se klinički na osnovu izgleda i rasporeda lezija a potvrđuje serološki ELISA testom i izolacijom virusa u kulturi tkiva.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Herpes simplex i Coxsacki virusne infekcije.
TERAPIJA
Kauzalna terapija je terapija aciklovirom. Kod imunokompetentnih osoba preporučuje se aciklovir u dozi 800 mg x 5, u trajanju od 7-10 dana pri čemu dovodi do bržeg zaceljivanja lokalnih lezija i smanjenja akutnog bola i ako ne utiče na incidencu postherpetične neuralgije. Pacijenti sa zoster oftalmikusom treba da budu pod kontrolom oftalmologa. Parenteralna terapija se preporučuje kod imunokompromitovanih osoba u dozi od 10 mg/kg 7-10 dana.
Simptomatska terapija podrazumeva primenu analgetika a lokalno se može aplikovati talk.
