Hirzutizam predstavlja povečanje maljavosti~Eod zena na mestima gde se maiie kod nfjti normalrio ne javliaiu, a uobićaieno su prliutne kod muškaraca u sklopu sekundarnih polnih karakteristika. Ta područja na telu su obrazi, brada, oko areola dojki, nausnice, giutealni predeo, unutrašnja strana butinaTi trbuh.
Ovaj tip maliavosti kod žena se iavlia usled povecanog stvarania androgena njihove povećane biološke aktivnosti, povećane osetljivosti cilinog tkiva na niih kao i zbog nižgg nivoa SHBG za koji se estrogeni i androgeru vezuiu u krvi, pa ie nivo slobodiiih androgena u krvi povećan. Važno je praviti razliku lzmeđu hirzutizma i hipertrihoze kod koje še maljavost povećava na ledima i ekštremitetiTna nezavisno od androgemh hormona, naićešće kao posledica obolienja kore veiikog ‘mozga, gladovanja, anoreksije,„nervože, uzimania lekova i slično.
Povećanje nivoa androgena se normalno javlja u periodu menopauze (između 45 i 55 god.) i u vreme adolescencije što rezultira takozvanim fiziološkim hirzutizmom. Hirzutizam takođe prati i poremećaje na nivou jajnika (PCOS, tumori), nadbubrežnih žlezda (Cushingov sindrom, karcinom), poremećaji štitne žlezde (hipotireoza), hipofize, a može se javiti i kod uzimanja nekih lekova (kontraceptivne tablete, glikokortikoidi, androgeni), kao i idiopatski. Dalji stepen maskulinizacije izazvan izrazito povećanom produkcijom androgena je virilizacija.
Ona pored naglašenog hirzutizma obuhvata pojavu drugih sekundarnih polnih karakteristika muškarca: atrofija dojki sa uvećaniem klitorisa, frontalna celavost, produbljeni glas, muški habitus i ponašanje. U nastanku ove patoioške pojave (hirzutizma) veoma važno mesto pripada globulinu za koji se vezuju androgeni i estrogeni u cirkulaciji i kao takvi bivaju inaktivisani. Reč je o SHBG (sex hormon binding globulin) koji naročiti afinitet ima prema testosteronu i njegovom aktivnom obliku DHT (dihidrotestosteron), tako da koncentracija slobodnog testosterona u krvi zaviši od koncentracije SHBG.
Utoliko SHBG niie u staniu da veže slobodne antjrogene, već oni cirkulišii u većoj koncentracBi krvotokom, nastaju uslovi za pojavu hirzutizma. Visok nivo testosterona u krvi mehanizmom povratne sprege inhibitomo deluie na sintezu SHBG što dovodi do nedovolinog prisustva ovog globulina, te tako u cirkulaciii ostaie višak slobodnih aktivnih andogena. Njihovo target tkivo su folikuli dlaka čiju aktivnost oni stimulišu. Ako uz to postoji i smanjena periferna konverzija u estron u target tkivu (znači nizak nivo estrogena) izostaje stimulativno dejstvo estrogena na sintezu SHBG što opet snižava nivo ovog globulina.
Hirzutizam: Dijagnoza
Dijagnoza hirzutizma se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i laboratorijskih ispitivanja. Izgled bolesnice pri kliničkom pregledu dopunjen ultrazvučnim pregledom ovarijuma i nadbubrežnih žlezda jasno nagoveštava dijagnozu koju potvrđujemo: određivanjem koncentraciie androgena u krvi. nfvoa SMBG u krvi, gonadotropina (FSH, LH. PRL1 i kortizola. Pregled dopunjavamo rendgenom kranijuma i turskog sedla kao i laparoskopijom i eventualno magnetnom rezonancom.
Osnovni principi terapije teže smanjenju koncentracije slobodnih androgena u krvi što se postiže: inhibicijom sinteze i sekrecije andrđgena, povećanjem njihovog veživanja za SHBG, smanjenjem periferne konverzije androgenih prekursora u aktivni androgen ili smanjenjem osetljivosti target tkiva. Za to se mogu koristiti: kortikosteroidi, kombinovane kontraceptivne pilule, antiandrogeni, analozi gonadoliberina, ketokanazol, a u izuzetno indikovanim slučajevima pristupa se i operativnom zahvatu.
Česta pitanja o Hirzutizam
Šta je hirzutizam?
Hirzutizam predstavlja pojačanu maljavost kod žena na mestima gde se dlake kod žena uobičajeno ne javljaju, a inače su karakteristične za muškarce u sklopu sekundarnih polnih odlika – to su obrazi, brada, predeo oko bradavica dojki, zalisci, glutealna regija, unutrašnja strana butina i trbuh. Treba ga razlikovati od hipertrihoze, kod koje se maljavost povećava na leđima i ekstremitetima nezavisno od androgenih hormona.
Koji simptomi ukazuju na hirzutizam?
Osnovni znak je pojava dlaka raspoređenih po tipu koji je uobičajen za muškarce – na licu (obrazi, brada), oko areola dojki, u predelu zalizaka, glutealno, na unutrašnjoj strani butina i na trbuhu. Izraženost ovih promena može biti različita, od blage do znatno uočljive maljavosti.
Šta izaziva hirzutizam?
Do hirzutizma dolazi usled povećanog stvaranja androgena, njihove pojačane biološke aktivnosti ili povećane osetljivosti ciljnog tkiva, kao i zbog nižeg nivoa SHBG proteina koji u krvi vezuje polne hormone, zbog čega raste nivo slobodnih androgena. Fiziološki se javlja u adolescenciji i u periodu menopauze, a može biti povezan i sa poremećajima jajnika (na primer PCOS), nadbubrežnih žlezda, štitne žlezde ili hipofize, kao i sa uzimanjem pojedinih lekova, dok u nekim slučajevima uzrok ostaje nepoznat.
Kako se leči hirzutizam?
Lečenje zavisi od uzroka koji je doveo do hirzutizma, zato je neophodno da lekar sprovede odgovarajuću dijagnostiku i na osnovu nje odredi terapiju. Pristup obično podrazumeva lečenje osnovnog poremećaja, uz moguće dodatne mere za uklanjanje dlaka, a o vrsti i trajanju terapije uvek odlučuje lekar prema individualnoj proceni pacijentkinje.
Kada hirzutizam zahteva hitnu lekarsku pomoć?
Hitna lekarska pomoć je potrebna ako hirzutizam nastane naglo i brzo napreduje, ili ga prate znaci izražene maskulinizacije poput produbljivanja glasa, povećanja mišićne mase ili poremećaja menstrualnog ciklusa, jer to mogu biti znaci ozbiljnijeg poremećaja, poput tumora koji luči androgene. U tim situacijama je važno što pre potražiti lekarsku procenu radi dalje dijagnostike i lečenja.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
