I nesavršeno dečje srce je zdravo

Još jedna važna karakteristika odlikuje decu koja boluju od kardioloških bolesti – ona se veoma retko žale na tegobe, i upravo zbog toga se najveći broj ovih bolesti otkrije slučajno, tek u ordinaciji pedijatra. Šum na srcu je najčešći povod da pedijatar posumnja na moguću bolest srca i da savetuje dopunski pregled dečjeg kardiologa. Takvih, malih kardioloških pacijenata samo u Dečjoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj godišnje bude i do 20.000.

Nisu, međutim, sva ta deca koja se jave pedijatru-kardiologu bolesna. To što imaju šum na srcu ne znači automatski da treba da se leče. Postoje poremećaji u građi srca koji su relativno česti, ali su bezazleni. Predstavljaju urođene nesavršenosti geometrije srca, koje su nasleđene i mogu se okarakterisati kao individualne karakteristike tog deteta, slično individualnim crtama lica. To su zapravo zdrava deca. Srce ne mora da bude savršeno da bi bilo zdravo, kaže u intervjuu za „Novosti“ prof. dr Ida Jovanović, pedijatar-kardiolog, i šef službe za kardiologiju u Dečjoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj.

* Koje se nepravilnosti u radu srca najčešće otkrivaju kod mališana?

– Kod gotovo polovine dece tokom života se u nekom trenutku otkrije šum koji potom vremenom i iščezne. Tipično vreme pojave šuma je između druge i četvrte godine života, a lekar ga čuje ili na pregledu zbog neke infekcije, ili na sistematskom pregledu, a najčešće se šum više ne čuje do polaska u školu. Drugi, česti razlozi posete kardiologu su aritmija, bolovi u predelu srca, osećaj nedostatka vazduha. I takvi fenomeni nisu uvek bolest.

* Može li pedijatar u domu zdravlja uvek i pouzdano da otkrije poremećaje u radu srca?

– Postoje algoritmi za otkrivanje ovakvih poremećaja. Naši pedijatri su veoma dobro obučeni i oni, kada otkriju nepravilnost u radu srca, prave selekciju koje dete treba da pošalju na kliniku, a čije stanje treba samo da se prati.

* Šta je onda, bolest srca?

– Najčešće bolesti srca kod nas su urođene srčane mane. Čak 70 odsto dece koja su upućena na našu Kliniku dolazi zbog ovih bolesti. To su greške u razvoju koje se stvaraju još u majčinom stomaku i danas se vrlo rano i uspešno otkrivaju ultrazvukom, dok je beba još u materici.

* Da li je broj ovih oboljenja u porastu?

– U kliničkoj praksi se primećuje blaži porast broja srčanih mana kod dece, ali mi nemamo dobru statistiku koja bi sve to potkrepila. Jedan od razloga što imamo više pacijenata je i što se te bolesti sada brže i lakše prepoznaju i uspešno leče. Upravo zbog velikog napretka u dijagnostici i hirurgiji broj odraslih sa srčanim manama koji su lečeni tokom detinjstva svakim danom je sve veći, a uskoro će biti više odraslih nego dece sa problemom srčanih mana. U svakom slučaju, broj dece sa srčanim manama kod nas nije veći nego što je to u drugim zemaljama. S druge strane, stečene srčane mane su veoma retke, praktično iskorenjene, tako da u proseku na svakih dve godine lečimo jedno dete sa stečenom manom, pre svega reumatskom groznicom.

* Šta se smatra zlatnim standardom u dijagnostici srčanih bolesti?

– Kada biste pitali jednog kardiologa koju bi dijagnostičku metodu poneo na pusto ostrvo, bio bi to ultrazvuk. Ultrazvuk je pouzdan, bezbedan, bezbolan i daje najmanje lažnih rezultata. Naravno, nama su dostupne sve metode, i u zavisnosti od vrste poremećaja, biramo dijagnostičke postupke koje ćemo primeniti.

* Kada je šum na srcu problem, a kada predstavlja samo prolazni fenomen?

– Šum na srcu je samo jedan zvučni signal koji se čuje pod slušalicama. On nastaje zato što se krv na nekim mestima u srcu ubrzano kreće. Međutim, šum koji nastaje kao posledica urođene nenormalnosti u radu srca, odnosno srčane mane, ima drugačije osobine i intenzitet i on odražava ozbiljnu strukturnu grešku u srcu.

* S obzirom na to da su sportski treninzi veoma popularni kod mališana, kada oni mogu da ugroze srce?

– Moram da napomenem da je fizička aktivnost blagotvorna za psihički i fizički razvoj deteta, što znači i za njegovo srce. Fizička aktivnost je preduslov ukupnog zdravlja, a mi, pedijatri se borimo da svako dete, pa i ono koje ima srčanu bolest, ima određenu fizičku aktivnost. To već daje delimičan odgovor na pitanje – svi mogu da se bave rekreativnim sportom. Rekreativno treniranje koje podrazumeva tri do četiri treninga nedeljno ne ugrožava ni srce ni zdravlje, već je veoma blagotvorno. Ali, aktivan sport, što podrazumeva pet i više treninga tokom sedam dana, i ako se praktikuje mesecima i godinama, predstavlja veliki fizički napor. Osobe koje se aktivno bave sportom moraju imati potpuno zdravo srce, tako da je kod tih sportista neophodan detaljan kardiološki pregled da bi se to i dokazalo.

* Kako se onda potkradu srčani problemi?

– Postoje oboljenja koja su podmukla, klinički, tj. bez tegoba i bez šuma na srcu. Njih može otkriti samo kardiolog posle detaljnog ispitivanja izgleda i funkcije srca, ali i analize električnih aktivnosti (EKG). Kod osoba sa takvim poremećajima aktivno bavljenje sportom može biti veoma štetno, pa i fatalno. Svedoci smo tragičnih događaja na sportskim terenima koji uznemire celu javnost.

* Koji su to poremećaji?

– Postoji čitav spisak urođenih poremećaja u strukturi srca tzv. lardiomiopatije, ali i poremećaja u prenosu impulsa. Tokom izraženog fizičkog napora, takve osobe mogu da razviju fatalne aritmije to može dovesti do srčanog zastoja. Međutim, medicina još nije dala odgovor zašto se takav fatalni događaj desi jednoga dana, a nakon godina aktivnog treniranja.

* Da li je uzrok iznenadnih smrti u sportu uvek neprepoznata bolest srca?

– Uglavnom da. Ali, postoji još jedan fenomen koji se dešava kod aktivnih sportista: kada svoje srce izlažu dugogodišnjim fizičkim naporima, počinju da razvijaju takozvane negativne mehanizme adaptacije, ne svi, naravno, i srce koje je bilo zdravo, počinje da se menja, uvećava, zadebljava i prelazi u bolesno stanje. Oni nisu u riziku samo od naprasne smrti na terenu, već imaju i veću šansu da kasnije obole od srca. Poznato je da su neki sportisti koji su u karijeri imali vrhunske rezultate, rano umrli od srca.

* Mogu li ove tegobe da zadese i zdravo srce kod deteta koje se bavi sportom samo rekreativno?

– Teško, jer nije u pitanju intenzivan trening, i srce nije u ukupnom broju sati nedeljno izloženo jakim fizičkim naporima.

* Da li decu treba podvrgnuti preventivnom kardiološkom pregledu pre nego što krenu na sportsku aktivnost?

– Pošto su aritmije najčešći problemi koji mogu da zadese srce u fizičkom naporu, dovoljan je klinički pregled i dobar EKG jer je to dobra metoda za otkrivanje ovakvih poremećaja. Ako se radi o rekreativnom sportu, nije neophodno raditi ovakve preglede, ali je on potreban onda kada je u porodici deteta bilo naprasnih srčanih smrti ili ranih smrti zbog kardioloških bolesti. Preglede je važno raditi jednom godišnje, a ne samo jednom, na početku, jer se neki poremećaji ne prikazuju uvek i u svakom trenutku, a i rad srca kod dece se tokom razvoja menja.