Aritmogena displazija desne komore je daleko najćešća kardiomiopatija, koja primamo zahvata desnu komoru. Smatra se da se radi o genskom defektu, koji se nasleduje autozomno dominantno. Osnovni morfološki supstrat ove bolesti jeste segmentni, progresivni, neinflamatomi gubitak miocita i njihova zamena ožiijnim i masnim tkivom.
KARDIOMIOPATIJE
Kardiomiopatija se definiše kao primarna bolest srčanog mišića. Prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije, postoji šest vrsta kardiomiopatija i to: 1) dilataciona, 2) hipertrofična, 3) restriktivna, 4) kardiomiopatije koje primarno zahvataju desnu komoru, 5) neklasifikovane kardiomiopatije i 6) kardiomiopatije, uzrokovane specifičnim agensima i/ili bolestima.
Neklasifikovane kardiomiopatije-obuhvataju fibroelastou i sistolnu disfiunkciju sa minimalnom dilatacijom. Ove bolesti imaju karakteristike koje se preklapaju sa drugim kardiomippatijama, ali se ne mogu kiasifikovati u druge grupe. Specifične kardiomiopatije mogu biti uzrokovane ishemijskom ili valvularnpra bolešću, hipertenzijom, infektivnim, ili toksičnim agensima (koksaki virus, HIV, tripanozoma, alkohol, doksorubicin), tahikardijom (nekontrolisana atrijalna fibrilacija), metaboličkim poremećajima (hemohromatoza, deficijencija tiamina), i neuro muskularnim oboljenjima (Duchenne-ova distrofija). Sve ove bolesti, uglavnom se klinički prezentuju kao kongestivna srčana insuficijencija.
KARDIOMIOPATIJE KOJE PRIMARNO ZAHVATAJU DESNU KOMORU
Aritmogena displazija desne komore je daleko najćešća kardiomiopatija, koja primamo zahvata desnu komoru. Smatra se da se radi o genskom defektu, koji se nasleduje autozomno dominantno. Osnovni morfološki supstrat ove bolesti jeste segmentni, progresivni, neinflamatomi gubitak miocita i njihova zamena ožiijnim i masnim tkivom. Klinički se ova bolest karakteriše, pre svega, kompleksnim komorskim poremećajima ritma, a javljaju se i znaci i simptomi popuštanja desnog srca. Terapija uključuje amiodaron i sotalol, a korisnom se pokazala i radiofrekventna ablacija, kao i ugradnja kardioverter defibrilatora. Uhlova anomalija je veoma slična aritmogenoj displaziji desne komore; specifičnost ove bolesti je da se radi o globalnoj, a ne segmentnoj, destrukciji miocita i da su, samim tim, primamo izraženi znaci i simptomi popuštanja desnog srca.
Česta pitanja o Kardiomiopatije koje zahvataju desnu komoru
Šta je Kardiomiopatije koje zahvataju desnu komoru?
Aritmogena displazija desne komore predstavlja daleko najčešći oblik kardiomiopatije koja prvenstveno zahvata desnu komoru srca. Prema dostupnim podacima, reč je o genskom defektu koji se nasleđuje autozomno dominantno. Osnovni morfološki supstrat bolesti jeste segmentni, progresivni i neinflamatorni gubitak srčanih mišićnih ćelija (miocita), koje se postepeno zamenjuju ožiljnim i masnim tkivom.
Koji su simptomi?
Dostupan sadržaj ne navodi konkretne simptome ovog oblika kardiomiopatije. Za procenu eventualnih tegoba i znakova bolesti neophodan je pregled lekara.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Prema dostupnim podacima, aritmogena displazija desne komore, kao najčešći oblik kardiomiopatije koja zahvata desnu komoru, nastaje usled genskog defekta koji se nasleđuje autozomno dominantno.
Kako se leči Kardiomiopatije koje zahvataju desnu komoru?
Način lečenja zavisi od uzroka i težine stanja, a odluku o tome donosi lekar nakon pregleda.
Kada se hitno javiti lekaru?
Ukoliko simptomi postanu izraženi, dugotrajni ili se pogoršavaju, javite se lekaru radi pregleda.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
