Kome je potreban MR skener?

Direktor RFZO Aleksandar Vuksanoviæ kazao je nedavno da je u razgovoru sa radiolozima koji rade na magnetnoj rezonanci dobio informaciju da je 50 odsto nalaza negativno, a gotovo 90 odsto dijagnoza postavljenih magnetom moglo je da se indikuje drugim dijagnostièkim metodama.

Kako je rekao, novim pravilnikom je, pored taènih indikacija, definisan i stepen hitnosti, kao i prethodna dijagnostika koju pacijent treba da obavi kako bi uopšte bio upuæen na magnetnu rezonancu ili skener.

Danas se obavi više od 350.000 pregleda na skeneru, dok ih je 2003. bilo svega 18.000, i 80.000 na magnetnoj rezonanci, kojih je 2004. godine bilo 7.000.

Vuksanoviæ je rekao da bi probleme u pogledu voðenja, organizacije i ažurnosti lista èekanja za sve metode i intervencije trebalo u znaèajnom segmentu da reši novi pravilnik, koji je pripremila struka zajedno s predstavnicima RFZO, Instituta „Batut“ i Ministarstva zdravlja.

Predsednik Saveza lekara i farmaceuta Srbije dr Nevenka Dimitrijeviæ kazala je da æe novim pravilnikom biti najverovatnije definisano da se pregledi magnetnom rezonancom overavaju komisijski jer se, kako je kazala, pregled na magnetu sveo na to da pacijent izrazi želju da se pregleda, a lekar ga pošalje te da iz toga proistièe da se taj aparat neracionalno koristi.

„Najverovatnije æe biti definisano da specijalista koji radi na klinici gde postoji magnetna rezonanca da interni nalog da se obavi pregled ili da uput overava komisija fonda“, navela je Dimitrijeviæ.

Ona je rekla da, ako u nekoj ustanovi ne postoji pregled na magnetu, a specijalista proceni da je takav pregled potreban pacijentu, on ga može vratiti izabranom lekaru.

„Èesto se dešava da nema mesta i da su gužve u državnim ustanovama, pa pacijenti ne žele da èekaju i onda odlaze u privatne ustanove da bi se pregledali“, kazala je Dimitrijeviæ navodeæi da bi aparati trebalo racionalnije da se koriste buduæi da su cene nekih ulsuga poput laboratorijskih, ali i drugih analiza poskupele.

Radiolog Instituta za radiologiju Vojno-medicinske akademije (VMA) dr Zoran Ðorðeviæ takoðe smatra da se bar 50 odsto pregleda na magnetu moglo dijagnostikovati drugim metodama.

Kako je kazao, u toj ustanovi gde je magnetnom rezonancom prošle godine pregledan 3.871 pacijent, znatno više nego ranijih godina, postoji uputstvo za preglede glave i kième koje predviða da je prilikom zakazivanja neophodno priložiti specijalistièke izveštaje, snimke, obaviti pregled skenerom pa tek onda doci na magnetnu rezonancu.

„Lekari su navikli i najbolje je da imaju sve dijagnostièke procedure kako bi bili sigurni na koji naèin æe leèiti pacijenta, ali nažalost, ne postoje kadrovske i organizacijske moguænosti da se svi koji žele pregledaju“, kazao je Ðorðeviæ dodajuæi da se tako stvaraju liste èekanja i da se èesto dešava da dugo èekaju oni kojima je taj pregled neophodan.

Govoreæi o iskustvima u toj ustanovi, on je naveo da je od poèetka ove godine pregledano 2. 435 pacijenata što je pokazatelj da æe ih ove godine biti znatno više nego prethodne i da je dve treæine od tog broja bilo neophodno pregledati, a da je dijagnoza kod ostalih pacijenata mogla drugaèije da se utvrdi.

Kako je kazao, svi termini za preglede na magnetu u toj ustanovi „popunjeni“ su do kraja godine.

Prema podacima RFZO, u ustanovama u planu mreže ima oko 65 skenera i 19 magnetnih rezonanci, a zvaniène liste èekanja postoje za dijagnostiku magnetnom rezonancom, skenerom, ugradnju endoproteza kuka i kolena, operaciju katarakte sa ugradnjom soèiva, kardiohirurske intervencije (bajpas i ugradnja valvule), koronarografiju srca, ugradnju graftova, pejsmejkera.

Za preglede na magnetu ili skeneru u državnim zdravstvenim ustanovama èeka se od mesec dana do šest ili sedam meseci, u zavisnosti od stepena hitnosti i koja je ustanova u pitanju.