Pored mnogih lekovitih svojstava pomaže i kod smanjenja i održavanja telesne težine.
Komorač (Lat. Foeniculum vulgare) je dvogodišnja gajena biljka sa debelim korenom (nalik crnom luku).
Potiče iz područja Sredozemlja (Grčka, Turska, Italija, južna Francuska). Uzgajali su ga još stari Grci i Rimljani zbog njegovih lekovitih svojstava. Naročito je bio popularan kod rimskih dama, koje su ga grickale radi njegovog diuretičkog svojstva i topljenja masnog tkiva oko struka.
Ratnici su koristili komorač da bi sačuvali dobro zdravlje i snagu.
Divlji komorač je nešto drugačijeg izgleda i ima gorak ukus.
Aromatično seme gajenog komorača slatkastog je ukusa i veoma prijatnog mirisa i koristi se kao začin u proizvodnji sireva, hleba i peciva (umesto kima), likera, konditorskih proizvoda, nekih biljnih rakija i aperitiva, bombona i žvakaćih guma.. Sadrži čak oko 6% eteričnih ulja (anetol, fenhon i terpen).
Osim kao začin, komorač se koristi i u svežem stanju u mediteranskoj kuhinji: sveži koren je zdrava hrana koja utiče na regulisanje stolice, crevne flore, rad bubrega… Koristi se u čorbama, jelima s mesom, varivima, sosovima… Njegovi listovi se dodaju salatama, sosovima, jelima od ribe.
Komorač je odličan izvor kalijuma, mangana i vitamina C.
Lekovitost:
* pomaže kod smanjenja i održavanja telesne težine
* otklanja opstipaciju i reguliše probavu
* pomaže kod crevnih poremećaja
* smanjuje nivo holesterola i masti u krvi tj. stimuliše rad jetre i pankreasa
* izbacuje vodu iz tela i odstranjuje otrove iz organizma
* pojačava rad ćelija i jača imunitet;
* utiče pozitivno na nervni sistem i dobro raspoloženje
* deluje smirujuće i opuštajuće jer sadrži antispazmatičko ulje koje ublažava kolike (grčeve), pa se daje kao čaj bebama i maloj deci
(Stvar ukusa)
