Budite se u tri ujutru zato što vas koža peče i svrbi. Palite svetlo i na podlaktici zatičete otekle, crvenkaste plikove koji se šire i spajaju, kao da ste prošli kroz koprive. Za sat ili dva nestanu bez traga, a onda iskoče na struku, butinama ili vratu. Taj osip koji seli s mesta na mesto, praćen svrabom koji ne da da se zaspi, u medicini nosi ime urtikarija, a u svakodnevnom govoru koprivnjača.
Koprivnjača je jedna od najčešćih tegoba zbog kojih pacijenti dolaze u alergološku ordinaciju. Procenjuje se da se bar jednom u životu javi kod znatnog broja ljudi. U većini slučajeva reč je o prolaznoj, bezopasnoj epizodi koja se povuče za nekoliko dana. Ipak, postoje situacije u kojima koprivnjača nagoveštava alergijsku reakciju koja može da ugrozi disanje ili ukazuje na bolest koja se odvija dublje u organizmu. U ovom tekstu objašnjavam kako da razlikujete jedno od drugog.
Šta je koprivnjača (urtikarija)
Urtikarija je reakcija kože u kojoj se iz mastocita, ćelija koje se nalaze u koži i sluzokožama, oslobađaju histamin i drugi posrednici zapaljenja. Oni šire sitne krvne sudove i propuštaju tečnost u okolno tkivo. Rezultat je urtika: izdignut, ružičast ili beličast otok sa crvenim rubom, koji pod pritiskom prsta prebledi. Za urtikariju je tipično da pojedinačna urtika traje kratko, obično manje od dvadeset četiri sata, i nestaje bez ožiljka, ljuštenja ili tamne mrlje.
Kada se isti proces odigra u dubljim slojevima kože i potkožnog tkiva, nastaje angioedem: difuzan, napet otok koji češće peče i zateže nego što svrbi. Najčešće zahvata kapke, usne, obraze, šake, stopala i genitalnu regiju, a u težim slučajevima jezik i grlo. Kod dela pacijenata angioedem se javlja zajedno sa osipom, a kod nekih i samostalno.
Prema trajanju tegoba, lekari razlikuju dva oblika. Akutna urtikarija traje kraće od šest nedelja i najčešće je posledica infekcije, leka ili hrane. Hronična urtikarija podrazumeva pojavu osipa gotovo svakodnevno ili u talasima duže od šest nedelja i zahteva drugačiji pristup, jer je kod nje mnogo ređe reč o klasičnoj alergiji.
Zašto nastaje koprivnjača
Pacijenti najčešće prvo pomisle na hranu. Alergijska reakcija na namirnicu jeste mogući uzrok, ali nije jedini, a kod odraslih sa dugotrajnim tegobama najčešće nije ni glavni. Okidači koje u praksi najčešće prepoznajemo su:
- Infekcije. Obične virusne infekcije disajnih puteva i creva čest su uzrok akutne koprivnjače, posebno kod dece. Osip se tada obično javi u toku ili neposredno posle prehlade.
- Lekovi. Antibiotici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi i analgetici, pojedini lekovi za krvni pritisak i kontrastna sredstva mogu da izazovu osip, bilo pravim alergijskim mehanizmom, bilo direktnim delovanjem na mastocite.
- Hrana. Kikiriki, orašasti plodovi, morski plodovi, jaja, mleko, soja i pšenica spadaju u najčešće alergene. Odvojena priča su namirnice bogate histaminom ili one koje podstiču njegovo oslobađanje, poput zrelih sireva, dimljenog mesa, vina i jagoda.
- Ubodi insekata. Reakcija na otrov pčele, ose ili stršljena može da počne kao lokalni osip, a da se u roku od nekoliko minuta proširi na celo telo.
- Fizički nadražaji. Postoji grupa oblika u kojima osip pokreće spoljni podsticaj: prevlačenje po koži, pritisak kaiša ili naramenice, hladnoća, toplota, sunce, voda ili vibracije. Kod holinergičke urtikarije sitni plikovi izbijaju posle fizičkog napora, vrućeg tuša ili uzbuđenja.
- Autoimuni mehanizam. Kod znatnog dela hronične urtikarije telo stvara antitela koja sama aktiviraju mastocite. Takvi pacijenti češće imaju i oboljenje štitaste žlezde ili drugu autoimunu bolest.
- Stres, umor i hormonske promene. Oni retko sami izazivaju bolest, ali kod mnogih snižavaju prag na kome se ona ispoljava, pa tegobe budu izraženije u periodima iscrpljenosti.
Važno je znati i ovo: kod velikog broja pacijenata sa hroničnom koprivnjačom, uprkos temeljnoj obradi, jasan okidač se ne pronađe. To se naziva hroničnom spontanom urtikarijom. Nije reč o propustu u dijagnostici niti o tome da je bolest izmišljena, već o stanju u kome je sam prag reagovanja kože snižen.
Simptomi: osip, svrab i angioedem
Klinička slika je prepoznatljiva, ali ima nekoliko detalja koje vredi zapamtiti, jer upravo oni usmeravaju lekara.
- Izdignute promene različite veličine, od tačkastih do onih veličine dlana, koje se spajaju u nepravilne mape.
- Intenzivan svrab, često izraženiji uveče i noću, ponekad praćen osećajem pečenja ili bockanja.
- Selidba osipa: promene nestaju na jednom mestu i istog dana izbijaju na drugom.
- Koža po pravilu ostaje glatka kada se osip povuče, bez ljuspanja i bez trajne promene boje.
- Otok kapaka, usana ili šaka kod angioedema, koji se povlači sporije od osipa, ponekad tek za dva do tri dana.
- Umor i razdražljivost zbog neispavanosti, što pacijenti često potcene, a što bitno menja kvalitet života.
Ako promene traju duže od dvadeset četiri sata na istom mestu, bole više nego što svrbe i za sobom ostavljaju tamnu ili modrikastu mrlju, verovatno nije reč o običnoj urtikariji. Takva slika traži dodatnu obradu.
Ko je u povećanom riziku
Koprivnjača se javlja u svim uzrastima, ali su neke grupe izloženije. Hronični oblik češće pogađa žene, i to najčešće u mlađem i srednjem životnom dobu. Osobe sa atopijom, dakle sa polenskom kijavicom, atopijskim dermatitisom ili astmom, sklonije su akutnim alergijskim reakcijama. Povećan rizik imaju i pacijenti sa autoimunim oboljenjem štitaste žlezde, oni koji redovno uzimaju nesteroidne antiinflamatorne lekove ili određene lekove za krvni pritisak, kao i deca u periodima čestih infekcija.
Posebnu pažnju zaslužuju porodice u kojima se otok usana, jezika, creva ili grla javlja kroz generacije, bez osipa i bez odgovora na antihistaminike. Takav nasledni angioedem je zasebno stanje sa drugačijim lečenjem i zahteva potvrdu specijalističkim analizama.
Kada se javiti lekaru zbog urtikarije
Ovo je deo teksta koji bih volela da zapamtite i pre nego što vam zatreba. Pozovite hitnu pomoć (194 ili 112) ili odmah krenite u najbližu zdravstvenu ustanovu ako se uz osip pojavi bilo šta od sledećeg:
- otok jezika, usana ili grla, odnosno osećaj stezanja i knedle u grlu;
- otežano ili zviždeće disanje, kašalj koji ne prestaje, promuklost ili gubitak glasa;
- vrtoglavica, bledilo, hladan znoj, ubrzano lupanje srca, malaksalost ili gubitak svesti;
- grčevi u stomaku, povraćanje ili proliv koji prate osip;
- naglo širenje osipa posle uboda insekta, uzimanja leka ili obroka;
- osip praćen visokom temperaturom i izrazito lošim opštim stanjem, naročito kod deteta, kao i osip koji ne bledi pod pritiskom prsta.
Zakažite pregled u najkraćem roku, bez hitnosti, ako primetite neki od sledećih znakova: osip traje duže od šest nedelja; pojedinačne promene se zadržavaju duže od jednog dana i ostavljaju pigmentaciju; uz osip imate povišenu temperaturu, bolove u zglobovima, otoke zglobova ili gubitak telesne mase; osip se javio posle uvođenja novog leka; osip se ponavlja posle uboda insekta; ili tegobe toliko remete san i svakodnevne obaveze da vam bitno menjaju kvalitet života.
Dijagnostika koprivnjače
Dijagnoza se u najvećoj meri postavlja razgovorom. Zanima nas kada je osip počeo, koliko traje pojedinačna promena, šta ste jeli i pili, koje ste lekove i dodatke ishrani uzimali, da li ste imali infekciju, kakav je bio napor ili temperatura okoline pre pojave tegoba. Fotografije osipa napravljene telefonom u trenutku najizraženijih promena vrede više od najdužeg opisa, jer osip do dolaska na pregled često nestane.
Pregled kože dopunjuje sliku, a kod sumnje na fizičke oblike rade se jednostavni provokacioni testovi, poput prevlačenja tupim predmetom po koži ili primene hladnog predmeta na podlakticu. Laboratorijska obrada kod hroničnog oblika obično obuhvata osnovne analize krvi, parametre zapaljenja i procenu funkcije štitaste žlezde. Alergološko testiranje, kožni ubodni testovi ili određivanje specifičnih antitela, ima smisla kada anamneza upućuje na konkretan alergen.
Ovde jedna napomena iz prakse: široki paneli koji obuhvataju stotine namirnica, naročito oni koji se nude van zdravstvenog sistema, češće zbune nego što pomognu. Pozitivan nalaz bez odgovarajuće kliničke slike sam po sebi ne potvrđuje alergiju, a vodi u nepotrebna i ponekad štetna izbacivanja hrane. Ako se promene zadržavaju duže od jednog dana na istom mestu, lekar može predložiti biopsiju kože radi razlikovanja od urtikarijskog vaskulitisa.
Lečenje urtikarije
Prvi korak je uklanjanje okidača kada je poznat: prekid leka uz dogovor sa lekarom, izbegavanje potvrđene namirnice, zaštita od hladnoće ili pritiska. Osnovu medikamentne terapije čine antihistaminici novije generacije, koji retko izazivaju izraženu pospanost. Vrstu leka, dozu i dužinu primene određuje lekar, prema obliku bolesti, uzrastu i pridruženim stanjima.
Kada standardni pristup ne donese olakšanje, lekar može da prilagodi terapiju, uvede kratkotrajnu primenu kortikosteroida u težoj epizodi ili, kod uporne hronične urtikarije, razmotri biološku terapiju usmerenu na alergijski mehanizam, odnosno lekove koji smiruju imunski odgovor. Ove terapije se sprovode uz specijalistički nadzor i redovne kontrole.
Pacijentima koji su preživeli tešku, opštu alergijsku reakciju lekar obično propisuje autoinjektor sa adrenalinom, uz obuku o primeni za pacijenta i članove porodice. Ono što bih izričito savetovala da izbegavate jeste samostalno i dugotrajno uzimanje kortikosteroidnih tableta, popularnih u našoj sredini, jer njihova ponovljena primena nosi ozbiljne neželjene efekte, a bolest se po prekidu često vrati jače.
Saveti za svakodnevni život sa koprivnjačom
- Hladne obloge ili tuširanje mlakom vodom obično smiruju svrab, dok ga vrela voda kod većine pojačava.
- Nosite laganu pamučnu odeću i izbegavajte uske kaiševe, grudnjake sa žicom i tesne pojaseve, jer kod nekih oblika i sam pritisak izaziva promene.
- Kratko podsecajte nokte i pokušajte da ne grebete kožu; grebanje može da pokrene novo oslobađanje histamina.
- Ograničite alkohol, jer širi krvne sudove i kod mnogih pogoršava svrab, a izbegavajte i pregrejane prostorije i saune.
- Vodite kratak dnevnik: datum, izgled i lokalizacija osipa, obroci, lekovi, fizička aktivnost i nivo stresa. Posle nekoliko nedelja obrazac se često sam pokaže.
- Koristite blage emolijense bez mirisa za negu kože i sredstva za pranje bez jakih deterdženata.
- Obratite pažnju na san i tehnike opuštanja; neispavanost i napetost kod mnogih snižavaju prag na kome osip izbija.
Prevencija ponovnih napada
Prevencija počiva na prepoznavanju i doslednom izbegavanju potvrđenih okidača. Ako je uzrok lek, njegov naziv treba da bude upisan u vašu dokumentaciju i da ga pomenete svakom lekaru i stomatologu pre bilo koje intervencije. Ako je uzrok ubod insekta, razgovarajte sa alergologom o merama zaštite i o mogućnosti dugotrajne imunoterapije na otrov.
Kod hroničnog oblika ključna je redovnost. Terapija koja se uzima po planu, a ne samo onda kada osip izbije, obično daje znatno stabilniji tok. Uporedo se leče pridružena stanja, pre svega infekcije i poremećaj rada štitaste žlezde. Restriktivne dijete bez potvrđene alergije češće donose više štete nego koristi, pa ih uvodite jedino po savetu lekara i na ograničeno vreme. Osobe sa istorijom teške reakcije treba da nose autoinjektor i podatak o alergiji stalno uz sebe, na kartici ili narukvici.
Zaključak
Koprivnjača je u većini slučajeva neprijatna, ali prolazna epizoda koja se dobro kontroliše jednostavnom terapijom. Znaci koji traže drugačiju pažnju su otok jezika i grla, otežano disanje, promene koje se zadržavaju duže od jednog dana i ostavljaju trag, kao i osip praćen temperaturom, bolovima u zglobovima ili gubitkom telesne mase. Kada osip traje duže od šest nedelja, po pravilu više nije reč o slučajnoj reakciji i vredi ga ispitati sistematski, jer se time izbegavaju godine nepotrebnog izbegavanja hrane i lutanja bez odgovora.
Ako se prepoznajete u opisanim tegobama, ne morate da čekate sledeći talas osipa da biste dobili odgovore. Dobro vođen razgovor, dnevnik simptoma i nekoliko ciljanih analiza obično su dovoljni da se zna kuda dalje.
Reference
- Mayo Clinic — https://www.mayoclinic.org
- NHS (National Health Service, Velika Britanija) — https://www.nhs.uk
- NICE (National Institute for Health and Care Excellence) — https://www.nice.org.uk
- EAACI (European Academy of Allergy and Clinical Immunology) — https://www.eaaci.org
- Svetska zdravstvena organizacija (WHO) — https://www.who.int
Ovaj tekst ima edukativnu svrhu i ne zamenjuje pregled, dijagnostiku niti konsultaciju sa lekarom. Ako imate osip, svrab ili otoke koji se ponavljaju, zakažite konsultaciju u savetovalištu Alergije putem platforme LekarInfo i zajedno ćemo proći kroz vašu istoriju tegoba i plan ispitivanja. — Dr Biljana Petrović
