Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Oštećenja kičmene moždine — najkraće
- Najčešći uzrok
- Akutna povreda kičme. Ređe pritisak tumora, zapaljenje pršljena ili neurološka bolest.
- Šta se dešava odmah
- Kod povrede oduzetost nastaje trenutno; u fazi spinalnog šoka je mlitava.
- Šta znači „ispod nivoa“
- Svi mišići ispod povrede su oduzeti i osećaj je potpuno izgubljen.
- Granica koja odlučuje
- Povreda ispod nivoa Th1 daje oduzetost obe noge; iznad tog nivoa — sve četiri.
- Šta ide uz to
- Prestanak rada mišića zatvarača i gubitak tetivnih refleksa.
- Šta se menja posle nekoliko nedelja
- Oduzetost postaje grčevita, sa pojačanim tonusom; osećaj i dalje izostaje, ali bolni nadražaji izazivaju refleksne grčeve.
- Kada ima nade
- Ako oduzetost od početka nije bila potpuna, poboljšanje je moguće.
- Šta je najvažnije na terenu
- Prva pomoć i način prevoza.
- Prvi koraci u bolnici
- Trajni kateter, mere protiv rana od ležanja i skeletna vuča; po potrebi rasterećenje i učvršćenje kičme.
- Šta traži stalnu pažnju
- Sprečavanje rana od ležanja — jer povređeni ne oseća pritisak. Uz to fizioterapija protiv ukočenja i briga o disanju i iskašljavanju.
- Dalje
- Rehabilitacija u posebnom centru; pacijent mora naučiti da sam pazi na rane od ležanja i da uspostavi pražnjenje bešike po navici.
- Kada je hodanje moguće
- Ako vlada mišićima karlice — uz aparate i štake; sve više pomaže i elektrostimulacija. Kod visokih oštećenja ostaju invalidska kolica.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Najčešći uzrok za spinalnu paraplegiju je akutna povreda kičme. Oštećenje može nastati i zbog pritiska tumora, u toku spondilitisa ili zbog neurološke bolesti medule spinalis.
Kod povreda nastaje kompletna paraplegija odmah. U fazi „spinalnog šoka“ je paraliza flakcidna. Ispod nivoa povrede svi su mišići oduzeti i gubitak senzibiliteta je potpun. Posledica povrede ispod nivoa Th1 je paraplegija, iznad tog nivoa tetraplegija. Sa flakcidnom paralizom udova udružena je i paraliza funkcije sfinktera, te nestanak tetivnih refleksa.
Posle nekoliko nedelja razvije se spastička paraplegija sa spinalnim refleksima i hipertonusom u mišićima. Senzibilitet ostaje odsutan, ipak bolni nadražaji prouzrokuju refleksne spazme mišića.
Ukoliko paraplegija nije bila kompletna, mogućnosti poboljšanja postoje. U slučajevima postepenog nastajanja paralize (tumor) može se javljati spastičnost mnogo ranije.
Terapija kod posttraumatske paraplegije: izuzetno je važna prva pomoć i transport. Posle tačne kliničke dijagnostike i rendgenografske dijagnostike sa CT, bolesniku se postavi trajni kateter u mehur, preduzmu mere za sprečavanje dekubitusa i aplicira skeletna trakcija. Prema indikaciji se izvrši i dekompresija sa stabilizacijom kičme.
Posebna briga mora biti čitavo vreme usmerena na sprečavanje dekubitusa, jer je oštećen senzibilitet povređenog. Fizioterapijom sprečavamo i razvoj kontraktura, vodimo brigu o normalnom disanju i iskašljavanju. Za dalju rehabilitaciju povređeni se premešta u poseban centar za paraplegike.
Pacijent mora naučiti da sam brine da ne dobije dekubituse. Treba sprečavati urološke komplikacije, postići da se uspostavi „automatska bešika“. Sa redovnim vežbama, razgibavanjem i položajima sprečava se nastanak kontraktura. U rehabilitacionom postupku mora se povređeni naučiti što većoj samostalnosti. Ako muskularno vlada karlicom, moguće je naučiti pacijenta da pomoću ortopedskih aparata i štaka prohoda. Kod osposobljavanja za hod se sve više upotrebljava i elektrostimulacija. Kod visokih oštećenja je povređeni vezan za invalidska kolica.
