Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Oštećenja perifernog motornog neurona — najkraće
- Šta nastaje
- Mlitava oduzetost.
- Šta odlučuje o oporavku
- Ako je oštećena sama motorna ćelija — oporavka nema. Ako je prekinut samo nastavak (akson) — funkcija se može vratiti.
- Porođajna oduzetost ruke
- Nastaje istezanjem nervnog spleta pri težem porođaju.
- Dva oblika
- Erbova (korenovi C5–C6, gornji tip) i Klumpkeova (C7–C8–Th1, donji tip).
- Kada nema oporavka
- Kod potpunog prekida korena. Ako je koren samo nategnut, oporavak može biti delimičan ili potpun.
- Šta se radi
- Povoljan položaj ruke na grudnom košu, razgibavanje protiv ukočenja, masaža, toplota i elektrostimulacija — elektrostimulacija od druge nedelje.
- Kako se prati
- EMG ispitivanjima; povratak funkcije se očekuje u prvoj godini.
- Šta dolazi kasnije
- Tokom rasta, zbog prevage zdravih mišića, nastaju deformacije — kod gornjeg tipa ukočenje u primicanju i unutrašnjem okretanju ruke.
- Kod odraslih
- Isti problemi; mikrohirurška obnova živca je popravila izglede, a revizija se preporučuje 3 meseca posle povrede, uz intenzivnu fizioterapiju.
- Kada su izgledi loši
- Kod teških povreda istezanjem sa gubitkom osećaja i jakim bolovima.
- Radijalni živac
- Povreda uz prelom sredine nadlaktice, ubodne i rezne rane, pritisak — nastaje „viseća šaka“.
- Medijalni živac
- Uz prelome iznad lakta i prodorne rane — slabi okretanje i savijanje šake, kažiprsta i palca; nastaje „propovednikova ruka“.
- Ulnarni živac
- Uz prelome donjeg dela nadlaktice i rane podlaktice — tanjenje sitnih mišića šake i kandžasta šaka, naročito 4. i 5. prsta.
- Išijadični živac
- Uz zadnje iščašenje kuka i operacije zbog njega; oduzetost obično nije potpuna, a teže strada peronealni deo.
- Peronealni živac
- Najčešće povređivan živac na nozi — od pritiska i preloma vrata lišnjače; nastaje viseće stopalo i „petlov hod“.
- Aksilarni živac
- Uz iščašenje ramena ili prelom vrata nadlaktice — oduzetost deltoidnog mišića, ruka se ne može podići.
- Dečja paraliza
- Bila je jedan od glavnih uzroka teške invalidnosti — zahvaljujući vakcinaciji praktično je nestala.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Lezije perifernog motoričnog neurona (PMN)
Kod oštećenja PMN nastaje flakcidna paraliza. Ako je kod toga oštećena motorna ćelija, reparacija više nije moguća. Ukoliko je prekinut samo akson, reparacija je funkcije moguća.
Porođajna paraliza brahijalnog pleksusa.
Zbog manipulacija i pomoći pri težim porođajima mogu nastati trakciona oštećenja brahijalnog pleksusa. Najčešće su zahvaćeni koreni spinalnih živaca C5–C6 (Erbova paraliza, proksimalni tip), ili koreni C7–C8–Th1 (Klumpkeova paraliza, distalni tip). Od stepena povrede zavisi da li će se i koliko povratiti funkcija. Kod prekida živčanog korena nema uslova za reparaciju. Ako je koren ili živčano stablo samo nategnuto, možemo očekivati delimičan ili potpun oporavak.
Tretman.
Za što bržu reparaciju je koristan optimalan položaj, to je položaj ruke na grudnom košu. Razgibavanjem paretičnog uda sprečavamo nastanak kontraktura. Za sprečavanje mišićne atrofije je korisna masaža, aplikacije toplote i elektrostimulacija. Sa elektrostimulacijom počinjemo od 2 nedelje dalje.
Stepen oštećenja kao pojave reinervacije pratimo EMG ispitivanjima. Povratak funkcije očekujemo u 1. godini. U vezi sa rastom i prevagom aktivnih mišića očekujemo tokom rasta nastanak deformacija. Kod proksimalnog tipa se često razvije adduktorna i unutrašnje rotaciona kontraktura, što traži derotacionu osteotomiju ili premeštanje mišićnih pripoja.
Povrede brahijalnog pleksusa odraslih
Osnovni problemi su slični kao u dece. U slučaju prekida radiksa odnosno pleksusa, mogućnosti su operativne reparacije mikrohirurškom tehnikom poboljšale prognozu. Operativnu reviziju preporučuju 3 meseca posle povrede. Operacijama sledi intenzivna fizioterapija. Kod teških trakcijskih povreda sa gubitkom senzibiliteta i jakim bolovima je loša prognoza.
Povrede perifernih živaca
Te povrede su dosta česte. Nastanu zbog prekida nerva (povreda oštrim predmetima) ili zbog zgnječenja nerva (tupe povrede). S obzirom da povređeni nerv inervira motorno i senzibilitetno tačno određene predele, ispadi i kliničke slike su tipične. Najčešće povređeni nervi su:
Nervus radialis. Povrede nastaju u vezi sa prelomima nadlaktice u sredini, kod ubodnih i reznih rana i zbog pritiska. Zbog paralize ekstenzora šake i prstiju se pojavi „viseća ruka“ .
Nervus medianus. Povrede nastaju kod suprakondiličnih preloma humerusa, kod penetrirajućih i lacerirajućih rana, strelnih povreda. Zbog oslabljene funkcije pronacije, fleksije šake, fleksije kažiprsta i palca i opozicije palca pojavi se „ruka propovednika“ .
Nervus ulnaris. Povreda nastaje često kod preloma distalnog dela humerusa, kod prestrelnih i drugih rana podlaktice i zbog pritiska. Posledice paralize se pokažu na malim mišićima ruke sa atrofijom hipotenara i interosalnih mišića. Pojavi se pandžasti izgled ruke sa fleksionom pozicijom u interfalangealnim zglobovima, naročito 4. i 5. prsta .
Nervus ischiadicus. Povrede nastaju kod zadnje luksacije kuka, kod operacija zbog te povrede, kod strelnih povreda. Oduzetost obično nije kompletna. Kod nekompletne lezije je obično teže pogođen peronealni deo nerva.
Nervus peroneus. Na donjem ekstremitetu je najčešće povređen nerv. Uzrok su pritisci i prelomi u predelu vrata fibule. Posledica je padajuće stopalo pes equinus sa „petlovim hodom“.
Nervus axillaris. Može biti povređen kod iščašenja ramena ili kod preloma vrata humerusa. Posledica je paraliza deltoidnog mišića, sa nemogućnošću abdukcije i elevacije ruke.
Poliomyelitis (dečja paraliza). Poliomyelitis je bio jedan od glavnih uzroka za oštećenja perifernog motoričnog neurona sa teškom invalidnošću. S obzirom na uspešnu vakcinaciju bolest je praktično nestala
Česta pitanja o Lezije perifernog motoričnog neurona (PMN)
Šta je lezija perifernog motoričnog neurona (PMN)?
Lezija perifernog motoričnog neurona predstavlja oštećenje nervnih struktura koje upravljaju pokretima mišića, a ispoljava se mlitavom (flakcidnom) paralizom zahvaćenog dela tela. Ishod zavisi od mesta oštećenja – ukoliko je povređen isključivo akson (nastavak nervne ćelije), funkcionalni oporavak je moguć, dok je kod oštećenja tela same nervne ćelije verovatnoća oporavka znatno manja, a tačnu prognozu lekar procenjuje individualno na osnovu kliničke slike i dodatnih pretraga. Jedan od primera ovakvih lezija je porođajna paraliza brahijalnog pleksusa, koja nastaje usled istezanja nervnih struktura tokom otežanog porođaja.
Koji su simptomi lezije PMN, na primer kod porođajne paralize brahijalnog pleksusa?
Osnovni znak je mlitava paraliza zahvaćenog uda ili dela tela – smanjen mišićni tonus, oslabljeni ili odsutni refleksi i ograničena ili potpuno izostala pokretljivost. Kod novorođenčeta sa porođajnom paralizom brahijalnog pleksusa ruka na zahvaćenoj strani obično miruje pored tela, a dete je manje pomera ili je uopšte ne pomera u odnosu na zdravu stranu. Ukoliko se funkcija ne oporavi u potpunosti, tokom rasta deteta može doći do razvoja mišićne slabosti i, u pojedinim slučajevima, deformiteta zgloba.
Šta može dovesti do lezije perifernog motoričnog neurona?
Kod novorođenčadi do oštećenja brahijalnog pleksusa najčešće dolazi usled istezanja (trakcije) nervnih struktura tokom manipulacija i pomoći pri otežanom porođaju. Opštije posmatrano, periferni motorni neuron i njegovi nastavci mogu biti oštećeni usled različitih vrsta povreda, pritiska ili istezanja nerva. Stepen i vrstu oštećenja, kao i okolnosti koje su do njega dovele, utvrđuje lekar na osnovu pregleda i odgovarajućih pretraga.
Kako se leči lezija perifernog motoričnog neurona?
Lečenje je usmereno na podsticanje oporavka nervne funkcije i sprečavanje trajnih posledica, a plan terapije uvek određuje lekar prema stepenu i vrsti oštećenja. Opšti principi mogu obuhvatati postavljanje uda u povoljan položaj, redovno razgibavanje radi sprečavanja kontraktura, kao i masažu, primenu toplote i elektrostimulaciju u kasnijoj fazi lečenja. Napredovanje oporavka lekar prati kliničkim pregledom i, po potrebi, EMG ispitivanjima, a u pojedinim slučajevima kasnije može biti potrebno i hirurško lečenje deformiteta nastalih tokom rasta.
Kada je potrebno hitno se javiti lekaru?
Roditelji treba odmah da se jave lekaru ukoliko primete da novorođenče ne pomera ruku ili nogu na jednoj strani tela, da je ud mlitav ili da deluje neosetljivo na dodir. Hitna lekarska procena je potrebna i ako se kod deteta ili odrasle osobe iznenada pojavi slabost, gubitak pokretljivosti ili osećaja u nekom delu tela, kao i ako se postojeća paraliza pogoršava ili se tokom rasta uočavaju znaci nepravilnog položaja zgloba ili deformiteta.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
