Nasilje ne leči bolesti zavisnosti

Oni kažu i da je oèigledno da se mnogi roditelji zavisnika nisu preterano obazirali na èinjenicu da se za ekstremne metode leèenja fizièkim zlostavljanjem koje primenjuje protojerej Branislav Peranoviæ znalo još od 2009.

Tada se, naime, pojavio snimak u kome on u Centru za leèenje narkomanije „Crna reka“ lopatom udara štiæenika, centar je kasnije zatvoren, a on svoju „delatnost“ preselio u okolinu Loznice, gde su u novom centru mnogi roditelji oèekivali da æe im deca biti izleèena.

Psiholog Andrijana Kovandžiæ izjavila je da roditelji koji su slali svoju decu na leèenje u cetar „Sretenje“, a koje je ukljuèivalo i fizièko kažnjavanje štiæenika, uglavnom nisu bili spremni da uèestvuju u terapijskom programu koji, kako tvrdi, podrazumeva rad sa ovisnikom i porodicom.

„U pitanju je prebacivanje odgovornosti i roditelji koji imaju u sebi bes zbog situacije sa detetom, oseæaju potrebu da ih nekako kazne. Adekvatan terapijski pristup bolesti zavisnosti podrazumeva uèešæe cele porodice, što nažalost, èesto nije sluèaj“, ukazala je Kovandžiæ.

Ona je naglasila da ne postoji „pozitivan“ efekat sprovodjenja nasilja nad štiæenicima koji se leèe od bolesti zavisnosti, veæ se time iskljuèivo narušava njihov psiho-fizièki identitet.

„Nepoželjno ponašanje u vidu recidiva treba sankcionisati, ali na humaniji naèin. Nasilje ima iskljuèivo kratkotrajni efekat, jer èim strah od nasilja nestane, osoba æe se vratiti starom modelu ponašanja što ukljuèuje i ponovnu zloupotrebu psihoaktivnih supstanci“, objasnila je Kovandžiæ.

Kako je dodala, postoji trend u Srbiji da nestruèna lica vode i otvaraju institute za pomoæ bolesnim osobama, koje su jedna od najugroženijih društvenih grupa i kojima je potrebna posebna briga i zaštita.

Psiholog Aleksandra Marjanoviæ slaže se da su roditelji zavisnika èesto spremni na sve da pomognu svom detetu, pa èesto i ne razmišljaju o posledicama koje æe pretrpeti u centrima za odvikavanje. Ona je kazala da se narkomani retko sami opredeljuju za leèenje, veæ da na to èesto budu naterani, pa su rezultati izleèenja slabi.

„Oni se obièno nakon nekog vremena vraæaju svojoj zavinosti“, rekla je Marjanoviæ. Ona je kao dobar primer u terapiji leèenja narkomana navela metode koje primenjuju u centru „Kovilj“, koji se nalazi u okviru manastira, u kome, kako navodi, ne primenjuju nasilne metode leèenja, ali je dodala i da se štiæenici èesto kad izadju s terapije vraæaju starim navikama.

Branislav Peranoviæ

Prema njenim reèima, na to ih najèešæe nateraju ljudi s kojima su ranije delili život zavisnika, posebno dileri i svi koji od droge imaju koristi, ali u staru zamku upadaju èak i bivši zavisnici iz Kovilja, jer odatle, kako kaže, izlaze ranjivi, èesto nemaju posao, niti bilo ko hoæe da ih zaposli, a nakon leèenja psihièki su labilni i retko imaju šansu da nastave normalan život.

Marjanoviæ kaže i da je lekarima veoma teško da rade s takvim osobama, jer su sklone manipulaciji i lažima, zato što su tako navikli i živeli godinama.

Psihijatar Aleksandra Bubera rekla je da nijedan roditelj neæe svesno poslati zavisnika na leèenje u centar za koji zna da se u njemu primenjuju ekstremne metode telesnog kažnjavanja, ali da su isto tako roditelji spremni na sve samo da bi izleèili narkomana.

Oni èesto, kako je istakla, i ne poveruju svemu što vide na televiziji ili proèitaju u novinama, kao što je to bio sluèaj u „Crnoj reci“.

„Oni misle da to ne može da se deši pod okriljem crkve, jer imaju poverenja u tu instituciju. Misle da se to što se desilo u ‘Crnoj reci’ nije baš tako kao što se prikazuje, jer je glavni akter sveštenik“, objasnila je ona.

Upravnik centra za leèenje bolesti zavisnosti „Sretenje“, protojerej Branislav Peranoviæ (54), osumnjièen je da je u ponedeljak (6. 8.) uveèe udarcem šipkom u glavu usmrtio štiæenika centra Nebojšu Zarupca (39) na licu mesta, zbog èega je lišen slobode.

Peranoviæ je javnosti postao poznat 2009. godine, nakon prebijanja štiæenika u Rehabilitacionom centra „Crna reka“.