Na stidnici može doći i do pojave izvesnih ulceroznih oboljenja. Prost ulkus stidnice ili ulcus vulvae acutum (Lipschiitz) je bez većeg dijagnostičkog i terapijskog značaja. Treća venerična bolest ili ulcus mole (meki šankr) prenosi se polnim odnosom, a izaziva je Dikrejev bacil.
Na stidnici može doći i do pojave izvesnih ulceroznih oboljenja. Prost ulkus stidnice ili ulcus vulvae acutum (Lipschiitz) je bez većeg dijagnostičkog i terapijskog značaja. Treća venerična bolest ili ulcus mole (meki šankr) prenosi se polnim odnosom, a izaziva je Dikrejev bacil. Nekoliko dana po odnosu, na bilo kom delu stidnice, javlja se početna lezija u vidu papule ili pustule, čiji centar nekrotiše, te nastaje ulkus izreckanih, strmih i podrivenih ivica sa zagnojenim dnom. Zbog težnje ka autoinokulaciji može se stvoriti i više istovremenih ulceracija kod iste bolesnice. Ako je opšte stanje teško, higijenske prilike loše, a ishrana slaba, može doći do brzog i nekontrolisanog širenja lezije i stvaranja tzv. fagedeničnog ulkusa. Inače se ovo danas retko oboljenje lako leči lokalnom upotrebom antiseptika i antibiotika. Kod ove bolesti vrlo retko dolazi do bolnog otoka odgovarajućih limfnih žlezda sa težnjom ka supuraciji.
Primarna luetična lezija ulcus durum javlja se na vulvi u vidu ulkusa. Ona se kod žena otkriva znatno ređe nego kod muškaraca, jer se kod žena bolest lakše previdi u ovom stadijumu. Primarna lezija se češće zapaža na stidnici nego na vagini. Lezija se javlja na oko 20 dana po infekciji. Bolest počinje malom bubuljicom koja uskoro ulceriše, te nastaje ulceracija nešto iznad površine kože, crvenkaste ili crvenomrke boje, bezbolna, indurisana, čvrstih zidova. Bliža i dalja okolina ulkusa je manje ili više edematozna i neosetljiva. Infekcija uskoro zahvata regionalne, a zatim i ostale limfne žlezde tela, koje postaju uvećane, čvrste, pojedinačno otečene, bezbolne i nemaju težnju ka zagnojavanju. Ukoliko se prvi stadijum bolesti previdi, bolesnica rano oseti opšte tegobe koje prate prelaz prvog u drugi stadijum glavobolju, opštu slabost, izraženu anemiju, porast temperature itd.
U drugom stadijumu bolesti karakteristična je pojava širokih kondiloma condylomata lata koji se lokalizuju na koži stidnice i u okolini čmara. Ove promene odgovaraju makulama i papulama koje se istovremeno jjavljaju na koži drugih predela tela bolesnice. Siroki kondilomi su vlažne površine, bogati spirohetama, uzdignuti iznad ravni ostale kože, okrugli ili ovalni, često poređani u grupama. U ovom stadijumu bolesti bolesnica je veoma infekciozna, te je opasna po’okolinu.
Sem toga, u krvnim sudovima vulve mogu se javiti izvesne promene koje dovode do cirkulatornih smetnji i tegoba. Tako, na primer, naročito kod višerotki i kod žena koje i inače pate od proširenih vena, mogu se javiti manje ili više proširene vene i na stidnici, a i u donjem delu vagine venae, varices, vulvae. Kod takvih žena venski sudovi se pri stajanju i hodu napune, te vene nabreknu, dok u ležećem položaju splašnjavaju.
Uzrok proširenim venama na spoljašnjim polnim organima treba tražiti u opštoj slabosti vezivnog tkiva i venskog sistema, kao i povećanom pritisku u trbušnoj duplji, naročito u duplji male karlice zbog postojanja kakvog tumora ili rasta gravidne materice. Ukoliko žene koje pate od proširenih vena ostanu gravidne, ovo stanje se pogoršava sa napredovanjem trudnoće, odnosno sa rastom materice. Zbog mogućih komplikacija u toku porođaja, a naročito zbog opasnosti od prskanja krvnih sudova i krvarenja, takve trudnice treba porađati u bolnici. Sem proširenih vena, povišen intrapelvični pritisak može izazvati pojavu edema na stidnici (sl. 25). No, edem stidnice češće prati lokalna zapaljenja ili parazitarna i metastatska zapušenja odvodnih limfnih sudova. Nadalje, edem stidnog predela, češće jednostran, a ponekad i obostran, može se zapaziti i kod žena sa poremećenom cirkulacijom u limfnim sudovima posle vulvektomije i odstranjenja površnih i dubokih preponskih limfnih žlezda. U takvim slučajevima edem stidnice obično je praćen i otokom donjih udova. Edem se naročito često zapaža u trudnoći i može da predstavlja smetnju porođaju.
Ponekad edem stidnice poslednjih dana trudnoće i u početku porođaja može biti toliko izražen da otežava prelazak ploda preko međice. Tada se edem može smanjiti punkcijama i evakuacijom potkožne tečnosti. Samo izvanredno retko, edem može biti toliko izražen da je zbog toga bolje da se porođaj obavi carskim rezom nego vaginalnim putem.
Česta pitanja o Ostala oboljenja vulve
Šta je Ostala oboljenja vulve?
„Ostala oboljenja vulve“ predstavljaju grupu ulceroznih (čirastih) promena na stidnici. Ovaj pojam obuhvata prost ulkus stidnice, odnosno ulcus vulvae acutum (Lipschiitz), zatim meki šankr, odnosno treću veneričnu bolest (ulcus mole), koji se prenosi polnim odnosom i izaziva ga Dikrejev bacil, kao i primarnu luetičnu leziju (ulcus durum) koja se na vulvi javlja u vidu ulkusa.
Koji su simptomi?
Nekoliko dana nakon polnog odnosa, na bilo kom delu stidnice može se javiti početna lezija u vidu papule ili pustule, čiji centar nekrotiše, te nastaje ulkus izreckanih, strmih i podrivenih ivica sa zagnojenim dnom. Zbog težnje ka autoinokulaciji, kod iste bolesnice može se stvoriti i više istovremenih ulceracija. Vrlo retko dolazi i do bolnog otoka odgovarajućih limfnih žlezda, sa težnjom ka supuraciji. Primarna luetična lezija (ulcus durum) javlja se na vulvi u vidu ulkusa.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Meki šankr (ulcus mole) prenosi se polnim odnosom, a izaziva ga Dikrejev bacil. Rizik od težeg toka bolesti, odnosno stvaranja takozvanog fagedeničnog ulkusa, veći je ako je opšte stanje organizma teško, higijenske prilike loše, a ishrana slaba. Uzrok ostalih pomenutih ulceroznih promena na vulvi zavisi od konkretnog oboljenja i utvrđuje ga lekar.
Kako se leči Ostala oboljenja vulve?
Meki šankr (ulcus mole), kao retko oboljenje, obično se lako leči lokalnom primenom antiseptika i antibiotika. Za prost ulkus stidnice i primarnu luetičnu leziju, način lečenja zavisi od uzroka i težine stanja, pa ga određuje lekar nakon pregleda i, po potrebi, dodatnih analiza.
Kada se hitno javiti lekaru?
Ako primetite brzo širenje kožne promene (ulkusa) ili pojavu bolnog otoka limfnih žlezda, odnosno ako simptomi postanu izraženi, dugotrajni ili se pogoršavaju, javite se lekaru radi pregleda. Obratite se lekaru i ukoliko niste sigurni šta tačno osećate.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
