Naučnici su identifikovali grupu moždanih ćelija koje kontrolišu apetit i koje su odgovorne za poremećaje u ishrani, čiji je rezultat gojaznost.
U eksperimentima na glodarima utvrđeno je da ove ćelije stvaraju neurone čija je specifična uloga kontrola apetita. Naučnici sa Univerziteta Istočna Anglija saopštili su da ovo znači da apetit nije fiksno određen pri rođenju.
Rezultati istraživanja objavljeni su u „Žurnalu neuronauka“. Do sada je vladalo mišljenje da se nervne ćelije koje su povezane sa regulacijom apetita generišu u potpunosti tokom razvoja embriona i da se ne mogu naknadno menjati, preneo je Bi-Bi-Si.
Novim istraživanjem utvrđeno je da ćelije taniciti iz mozga mladih i odraslih glodara, koje se ponašaju poput matičnih ćelija, mogu da modifikuju apetit.
„Sledeći korak biće definisanje grupe gena i ćelijskih procesa koji regulišu ponašanje i aktivnost tanicita“, izjavio je doktor Mohamad Hadžihoseini, vođa istraživanja.
Naučnici su detaljno ispitali deo moždanog hipotalamusa, za koji se zna da reguliše spavanje, potrošnju energije, apetit, žeđ i mnoge druge ključne biološke funkcije.
Doktor Hadžihoseini izjavio je da bi ovo otkriće moglo da dovede do stalnog rešenja problema gojaznosti, ali da će za razvoj lekova za ljude biti potrebno pet do 10 godina.
Iako ne postoji jedno sveobuhvatno rešenje za kontrolu apetita, Hadžihoseini kaže da će svako održivo rešenje za gojaznost morati da se fokusira na deo mozga koji donosi odluke o apetitu.
