Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Paraovarijalne ciste — najkraće
- Šta su
- Cistični tumori koji nastaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu — dakle ne iz jajnika, nego pored njega.
- Kakve su prirode
- Uglavnom su zastojnog karaktera, nastaju lučenjem epitela iz koga potiču. Prave neoplazme su ređe.
- Gde se nalaze
- Uvek unutar ligamenta, obično pored jajnika na peteljci. Ređe se spuštaju između listova široke veze materice i tada potiskuju matericu na suprotnu stranu.
- Kada operacija postaje teža
- Ako se spuste niže prema zidu male karlice, mogu doći u dodir sa mokraćovodom te strane.
- Najmanja od njih
- Morganijeva hidatida — leži odmah ispod završnog dela jajovoda, u blizini resica.
- Zašto se ne otkrivaju na pregledu
- Običnim ginekološkim pregledom se ne mogu razlikovati — opipani tumor se obično smatra ovarijalnim. Prepoznaju se tek u toku operacije ili laparoskopije, kada se vidi da su odvojene od zdravog jajnika.
- Ishod
- Ne dostižu veću veličinu i lako se uklanjaju, bez posledica po unutrašnje polne organe.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Paraovarijalne ciste su cistični tumori koji se razvijaju iz embrionalnih ostataka Volfovih kanala u mezosalpinksu. Zbog toga je zid tumora sastavljen iz dva sloja: razvučenog i istanjenog epoophorona i spoljašnjeg sloja koji čini peritoneum mezosalpinksa. Između ova dva sloja nalazi se oskudno rastresito vezivno tkivo mezosalpinksa, što olakšava da se pri operativnom zahvatu, ako su u pitanju mlađe osobe i ako se operator odluči za konzervativnu operaciju, cista veoma lako izljušti iz okolnog tkiva. Paraovarijalne ciste uvek su intraligamentne.
Obično se nalaze pored jajnika na užoj ili široj peteljci, a ređe se, uvučene između dva lista široke veze materice, spuštaju prema bazi njenog pripoja stvarajuđi na taj način intraligamentne tumore, slično intraligamentnim tumorima pravih ovarijalnih cista ili mioma materice.
U takvoj situaciji one potiskuju matericu na stranu suprotnu od svoje lokalizacije i ako su spuštene niže prema zidu male karlice, mogu da dođu u koliziju sa ureterom odgovarajuće strane, što otežava njihovo operativno odstranjenje. Paraovarijalne ciste više su retencionog karaktera i nastaju lučenjem epitela kanalića epoophorona iz koga postaju. U ovim slučajevima ređe se radi o pravim neoplazmama.
Ovi tumori ne dostižu znatniju veličinu i lako se operativno odstranjuju bez ikakvih posledica po unutrašnje polne organe žene. Najmanja paraovarijalna cista je Morganijeva hidatida koja leži odmah ispod distalnog kraja jajovoda u blizini fimbrija, na kracoj ili dužoj peteljci. Inače, običnim ginekološkim pregledom ne može se postaviti dijagnoza paraovarijalne ciste, već se opipani tumor obično smatra ovarijalnim ili adneksnim.
Da je u pitanju paraovarijalna cista može se ustanoviti tek pri laparotomiji ili u toku celioskopije kada se zapazi da je cista odvojena od normalnog jajnika koji nije zahvaćen neoplazmatičnim procesom. Lečenje je operativno.
