Podela razvojne dobi

Rast i razvoj deteta se od začetka do postizanja pune zrelosti može podeliti u sledeća razdoblja:

–         prenatalno razdoblje – počinje od začeća a završava se rođenjem. Period od prva tri meseca ovog razdoblja se naziva embrionalno, a ostalo vreme do rođenja zove se fetalno razdoblje;

–         dojenačka dob – traje od rođenja do navršene prve godine. Prve četiri sedmice života su novorođenačko razdoblje, u kome se, opet, izdvaja prva nedelja života kao perinatalni period;

–         predškolska dob – traje od navršene prve do navršene sedme godine. Druga godina života se zbog svoje specifičnosti naziva rano predškolsko doba;

–         školska dob – traje od navršene sedme godine do puberteta;

–         pubertet – počinje pojavom prve sekundarne spolne oznake, a završi se potpunim spolnim sazrevanjem;

–         adolescencija – traje od postizanja spolne zrelosti do potpunog završetka rasta i razvoja. To je kod devojaka dob 16-18 godina, a kod mladića 18-20 godina.

Dojenački period

Telesna masa donešenog novorođenčeta je u proseku 3,4 kg (2,5-4,1 kg). U prva 2-4 dana gubi 7-10% od porođajne težine (fiziološki pad telesne mase) zbog negativnog bilanca vode i energije, što biva nadoknađeno za 10-14 dana života. Do kraja novorođenačke dobi dete bude 10-20% teže nego na rođenju.

Prosečna dužina novorođenčeta od temena do pete je 50 cm (46-54 cm). Zdravo dojenče u drugom i trećem mesecu dobiva po 750 grama mesečno, u drugom tromesečju 600 grama mesečno, u trećem tromesečju 450 grama mesečno, a u četvrtom tromesečju 300 grama mesečno. U dobi od oko 5 meseci dojenče udvostruči porođajnu težinu, a s navršenom godinom je utrostruči. U toku prve godine dojenče naraste 25 cm.

Obim glave novorođenčeta je 35 cm, sa 6 meseci obim glave je u proseku 44 cm, a s godinu dana 47 cm. Velika fontanela se u prvih 6 meseci nešto poveća, a onda se u potpunosti zatvori između 9 i 18 meseci. Dinamika obima glave može se pratiti upoređivanjem rezultata merenja s centilnim krivuljama za ovaj parametar.

Predškolska dob

U toku druge godine života dete naraste 12 cm, a dobije 2,5 kg. Do puberteta dete bi trebalo pratiti onu centilnu krivulju rasta koju zauzima s navršene 2 godine. Do polaska u školu dete u proseku raste 6-8 cm godišnje i dobije 2 kg godišnje.

Pubertet

Pubertet je kombinacija niza anatomskih i fizioloških promena, koje uključuju ubrzanje somatskog rasta i razvoja, dozrevanje gonada i razvoj sekundarnih polnih oznaka. Endokrinološki, za njegov početak karakteristično je aktiviranje sistema hipotalamus-hipofiza-gonade. Za vreme detinjstva neuroni u mediobazalnom delu hipotalamusa vrše toničku inhibiciju lučenja hipofizarnih gonadotropina i na taj način sprečavaju aktiviranje gonada. U doba puberteta dolazi do povećanja osetljivosti hipotalamičnih receptora na niske koncentracije polnih hormona (negativna povratna sprega). To dovodi do stimulacije hipotalamičnih tropnih hormona, a zatim preko njih i do stimulacije polnih žlezda i lučenja većih količina polnih hormona. Takav povećan nivo polnih hormona deluje na ubrzanje rasta, te na razvoj sekundarnih polnih oznaka i biološku reprodukciju.

Srednja dob početka puberteta kod devojčica je 10-12 godina. Prvi znak puberteta je najčešće uvećanje dojki. Pubična dlakavost se javlja u proseku oko 12. godine, a prvo mesto nicanja dlaka su velike usne. Aksilarna maljavost se obično pojavi godinu dana nakon pubične. Menarha je završni događaj u pubertetu devojčica. Javlja se oko 13. godine, mada se prosečna dob menarhe stalno pomera prema nižoj dobi. U toku puberteta devojčice narastu 23-38 cm, te u momentu menarhe dostignu 95% svoje definitivne visine. Nakon menarhe porastu još 5-7 cm.

Srednja dob početka puberteta kod dečaka je 12 godina. Prvi znak puberteta je uvećanje testisa. Veličina testisa se izražava u mililitrima (ml) i procenjuje upoređivanjem s drvenim standardima konstruiranim po Praederu. Volumen testisa manji od 4 ml označava prepubertet, rast uvisinu je najbrži pri volumenu testisa 12-15 ml. U toku puberteta dečaci porastu prosečno 28 cm. Aksilarna dlakavost i dlakavost lica se razviju 1-2 godine nakon pubične dlakavosti. U isto vreme, kod 1/3-1/2 dečaka zapaža se prolazno slabe ili jače uvećanje jedne ili obe dojke (pubertetska ginekomastija).

Noćne ejakulacije semene tečnosti počinju 1-2 godine nakon porasta penisa (oko 14.-15. godine). S 15 godina nastupi kraj puberteta. Tada dečaci dostignu 95% svoje definitivne visine.

Početak puberteta se vremenski podudara s pojavom sezamske kosti u tetivi adduktora palca: kod devojčica prosečno s 10,5 godina, a kod dečaka s 12,5 godina.

Razvoj pubične dlakavosti ženskog spolovila po Tanneru, stadijumumi I-V

Istadijum – infantilni stadijum, sitne mekane dlačice, nema rasta dlačica na pubisu

II  stadijum – početak puberteta – oskudan rast tamnijih dlačica na labijama i pubisu

III  stadijum – dlake su tamne i deblje i šire se preko medijalne line

IVstadijum – dlakavost kao kod odraslih, ali pokriva manju površinu

Vstadijum – raspored dlakavosti kao izvrnut trokut, širi se na unutarnje strane bedara

Razvoj dojki u devojčica prema Tanneru, stadijumumi I-V

Istadijum – infantilni, od rođenja do puberteta

IIstadijum – početak puberteta, stadijum pupoljka, dojka i papila su izdignute, areola šira

IIIstadijum – povećanje dojke i areole, kao mala odrasla dojka, jednaka zaobljenost

IVstadijum – povećanje areole i palpile, čine sekundarno uzdignuće iznad ostatka dojke

Vstadijum – potpuno razvijena dojka s glatkom konturom

Razvoj muškog spolovila prema Tanneru, stadijumumi I-V

Istadijum – prepubertetski, traje od rođenja do pubertetskog razvoja testisa (2-3 ml)

IIstadijum – početak puberteta, uvećanje testisa i skrotuma, crvenilo skrotuma

III  stadijum – povećanje dužine penisa, testisi i skrotumi nešto veći

IVstadijum – dužina i obim penisa značajno povećani, razvio se glans, povećanje testisa i skrotuma, koža skrotuma tamnija

Vstadijum – potpuno razvijen genital veličinom i oblikom (Praderov orhidometar, volumen testisa u ml, 15-25 ml)

Za procenu pubertetskog razvoja su nam potrebne sledeće informacije:

–         klinički stadijum puberteta po Tanneru,

–         koštana dob radi procene koštane zrelosti,

–         testikularni volumen koristeći orhidometar,

–         ultrazvuk male zdelice radi procene veličine uterusa i debljine endometrija.