Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Reakcije posle transfuzije — najkraće
- Šta su
- Preosetljivost na belančevine plazme, eritrocite, leukocite ili trombocite davaoca.
- Najčešća meta
- Imunoglobulin A — bez obzira na to da li primalac ima normalan ili snižen nivo.
- Kako nastaje reakcija
- Imunski kompleksi deluju na trombocite, a oni oslobađaju medijatore koji daju sliku alergije.
- Zašto se razaraju eritrociti
- Zbog prirodnih antitela ABO sistema (transfuzija pogrešne krvne grupe), antitela iz ranijih transfuzija i antitela protiv Rh antigena.
- Šta dovršava razaranje
- Aktivacija komplementa.
- Trombociti i leukociti
- Razaraju se antitelima klase IgG — istim putem, preko komplementa.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Posttransfuzijske reakcije predstavljaju senzibilizaciju na proteinske derivate plazme, eritrocite, leukocite i trombocite.
Etiopatogeneza. Od svih proteina plazme najčešće se stvara senzibilizacija na imunoglobulin A, bez obzira da li primalac ima normalnu ili sniženu koncentraciju ovog imunoglobulina. Antitela su, takođe, iz klase imunoglobulina A. Stvoreni imunski kompleksi deluju direktno na trombocite, koji svojim medijatorima stvaraju kliničke manifestacije alergijske reakcije.
Hemoliza eritrocita može nastati zbog prirodnih izoantitela iz klase imunoglobulina A sistema ABO (transfuzija krvi neodgovarajuće krvne grupe) i antitela stvorenih u toku ranijih transfuzija krvi, koja su iz klase imunoglobulina G, kao i antitela protiv antigena Rh. Citoliza eritrocita odvija se aktivacijom komplementa. Kod citolize trombocita izoantitela pripadaju imunoglobulinu G, a reakcija se odvija aktivacijom komplementa. Citoliza leukocita nastaje zbog antitela koja su iz klase imunoglobulina G, a odvija se aktivacijom komplementa. Tokom citolize leukocita oslobađaju se pirogene supstance i stvaraju povišenu temperaturu tela i drhtavicu.
Klinička slika
Posttransfuzijska reakcija počinje drhtavicom, povišenom temperaturom tela, osećanjem topline u telu, mukom, povraćanjem, koprivnjačom, gušenjem sa sviranj em u grudima, padom krvnog pritiska, bolovima u ekstremitetima i u slabinskom predelu, oligurijom i žuticom, koja se jače ispoljava tek za nekoliko dana. Često se u posttransfuzijskim reakcijama javlja diseminovana intravaskulama koagulacija koja uslovljava pojavu hemoragijskog sindroma, koji se javlja i kada primalac krvi ima izoantitela na trombocite.
Dijagnostika
U laboratorijskim rezultatima nalaze se:
– porast koncentracije hemoglobina u plazmi,
– hemoglobinurija,
– hiperbilimbinemija,
– smanjen broj leukocita i trombocita,
– snižena koncentracija fibrinogena, degradacioni produkti fibrinogena (sekundarna fibrinoliza) i produženo parcijalno tromboplastinsko vreme, kod razvoja diseminovane intravaskulame koagulacije.
Lečenje
U lečenju se savetuje:
– s pojavom prvih simptoma i znakova bolesti treba prekinuti davanje transfuzije;
– u slučaju ozbiljnog sniženja krvnog pritiska dati vodeni rastvor epinefrina 1:1000 u dozi 0,5 ml subkutano ili intramuskulamo i na 15-20 minutapo potrebi ponavljati dozu, do normalizovanja krvnog pritiska;
– davati intravenski infiiziju manitola 20% rastvora do 200 ml s heparinom u dozi od 5 000 jedinica kao prevenciju intravaskulame koagulacije;
– od glikokortikoidnih lekova parenteralno se daju Methylprednisolone, u dozi 40-60 mg dnevno, ili peroralno Prednisone, u dozi 0,5-0,75 mg/kg t. m. dnevno, u toku 7 dana, što je prevencija hemoragijskog sindroma, jer sprečava razvoj ozbiljne trombocitopenije;
– davanje i antihistaminskih Iekova;
– u slučaju ispoljavanja diseminovane intravaskulame koagulacije davati heparin u dozi od 100 jedinica na kg/t. m. svakih 6 sati do normalizacije činioca koagulacije;
– hemodijalizu primeniti ako se razvila akutna insuficijencija bubrega.
Posttransfuzijske reakcije – Prevencija
Prevencija obuhvata:
– pažljivu analizu uzoraka krvi primaoca i davaoca u pogledu izoantitela na izoantigene sistema ABO i Rh, kao i u pogledu izoantitela u krvi primaoca ranije stečenih, koja je najbolja prevencija postransfuzijskih reakcija;
– obavezno davanje transfuzije s opranim uobhčenim elementima krvi i davanje plazmeukojoj nema imunoglobulina Akod osoba koje su ranije imale neželjene posttransfuzijske reakcije.
