Niske temperature na ekonomičnim programima modernih mašina za veš nisu dovoljne za ubijanje bakterija, pa se one često prenose na donji veš i kuhinjske krpe i tako ugrožavaju zdravlje, pokazalo je istraživanje britanskog Udruženja za higijenu.
Prema ovoj studiji, oko 0,1 g fekalija ostaje na „čistim“ gaćicama posle pranja na niskim temperaturama, a bakterije s njih lako dospevaju i na drugu odeću u veš mašini.
„Ljudi veruju da je odeća posle svakog pranja u veš mašini čista, ali postoji razlika između površno čistog i higijenski čistog“, rekla je vođa studije, dr Lisa Akerli.
Ona dodaje da ekonomični i drugi programi pranja na niskim temperaturama nisu problematični samo zbog ostataka bakterija, već i unakrsne kontaminacije, odnosno prelaska bakterija na druge stvari u veš mašini i stvaranja takozvane „bakterijske supe“.
Predmeti na koje dolaze bakterije poput peškira i kuhinjskih krpa u direktnom su kontaktu s ljudskim telom i lako izazivaju razne bolesti. Bakterije na vlažnoj odeći su najopasnije, jer dolaze na ruke kod stavljanja veša na sušenje, odakle se lako unose u usta.
Barem jednom u mesec dana potrebno je bilo koju odeću oprati na 90 °C kako bi se očistila unutrašnjost veš mašine od bakterija. Posteljinu i donji veš treba prati odvojeno od peškira, naročito kod pranja na niskim temperaturama. Posle završetka pranja, vrata od veš mašine treba ostaviti otvorenim neko vreme, jer dotok vazduha redukuje razmnožavanje bakterija unutra. Redovno čistite vrata veš mašine i fioku u koju se stavlja deterdžent i omekšivač.
Ako perete veš na niskim temperaturama bez sredstava za dezinfekciju, odeću dobro osušite i obavezno operite ruke posle stavljanja mokre odeće na sušenje.
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
