Prelomi stopalne kosti odnosno metatazalne kosti je obično posledica neposrednih udaraca ili pada težih predmeta na stopalo. Prelomi mogu biti poprečni ili spiralni, što sve zavisi od mehanizma povrede. Često su združeni sa iščašenjem u bazalnom delu i prelomom i iščašenjem kuneiformnih (klinastih) kostiju. Srazmerno često su povrede i pete stopalne kosti (abruptio baseos ossis metatarsalis V).
Prelomi stopalne kosti Klinički znaci
Klinički znaci kod ovakvih povreda su otok stopala, bolnost na pritisak i deformacija. Sa dobrim rendgenskim snimcima u dva pravca i pažljivim očitavanjem potvrđujemo dijagnozu.
Tretman
Obično je dovoljno konzervativno lečenje sa dokolenskim gipsom. U nekim slučajevima prelom i iščašenje sa večim dislokacijama zahtevaju krvavu repoziciju, jer je zatvorena repozicija skoro uvek neuspešna. Učvrščivanje se vrši Kirschnerovim žicama. Među komplikacije mogu da se jave nekroza kože, Sudeckova atrofija a u nekim slučajevima i deformacija stopala.
Prelom petke kosti? – Pogledajte
Česta pitanja o Prelomi stopalne kosti (Fractura ossis metatarsalis)
Šta je prelom stopalne kosti (Fractura ossis metatarsalis)?
Prelom metatarzalne (stopalne) kosti predstavlja prekid kontinuiteta jedne od stopalnih kostiju, koji najčešće nastaje usled neposrednog udarca ili pada težeg predmeta na stopalo. Prelomi mogu biti poprečni ili spiralni, u zavisnosti od mehanizma povrede, a često su združeni sa iščašenjem ili prelomom susednih kuneiformnih (klinastih) kostiju.
Koji su simptomi preloma stopalne kosti?
Osnovni klinički znaci su otok stopala, bolnost na pritisak u predelu povrede i vidljiva deformacija. Dijagnoza se potvrđuje rendgenskim snimkom u dva pravca uz pažljivo očitavanje nalaza.
Koji su uzroci preloma stopalne kosti?
Najčešći uzrok je direktan udarac ili pad teškog predmeta na stopalo, pri čemu mehanizam povrede određuje da li će prelom biti poprečni ili spiralni. Srazmerno česta je i povreda baze pete metatarzalne kosti (abruptio baseos ossis metatarsalis V).
Kako se leči prelom stopalne kosti?
U većini slučajeva dovoljno je konzervativno lečenje imobilizacijom dokolenskim gipsom. Kod preloma i iščašenja sa većom dislokacijom, kada zatvorena repozicija nije uspešna, može biti potrebna hirurška (krvava) repozicija uz učvršćivanje Kirschnerovim žicama, a tačan način lečenja uvek određuje lekar nakon pregleda i rendgenskog snimka.
Kada je potrebno hitno se javiti lekaru?
Nakon povrede stopala treba se odmah javiti lekaru ukoliko se javi izražen otok, jaka bolnost, vidljiva deformacija ili nemogućnost oslanjanja na nogu, jer je reč o povredi koja zahteva hitnu rendgensku dijagnostiku. Blagovremeni pregled je važan i zbog sprečavanja mogućih komplikacija poput nekroze kože, Sudeckove atrofije ili trajne deformacije stopala.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
