U okviru podkasta “Nek svaki udah bude punim plućima” danas smo razgovarali sa profesorkom Ljudmilom Nagorni Obradović sa Klinike za pulmologiju UKCS. Profesorka Ljudmila nam je bliže objasnila kakav je život pacijenata sa hroničnom obstruktivnom bolešću pluća. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Koji su najčešći simptomi i kako prepoznati bolesnika sa HOBP?
Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su najčešći simptomi i kako prepoznati bolesnika sa HOBP?
Prof. dr Ljudmila Nagorni Obradović:Najčešći simptomi kod hronične opstruktivne bolesti pluća su kašalj i otežano disanje. Nije lako da se prepozna ova bolest. kašalj je simptom koji se javlja u mnogobrojnim drugim okolnostima ne samo kod bolesti pluća, nego kod bolesti i gornjih disajnih puteva, kao neželjeni efekat različitih lekova kod gastrointestinalnih tegoba, i drugih. Otežano disanje se razlikuje kod astme i kod hronične opstruktivne bolesti pluća u tome što pacijenti teško dišu samo u napadu astme a pacijenti sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća teško dišu skoro 24sata dakle i danju i noću.
Da li je postavljanje dijagnoze HOBP bolna procedura?
Jelena Milojević – LekarInfo: Da li je postavljanje dijagnoze HOBP bolna procedura?
Prof. dr Ljudmila Nagorni Obradović: Dijagnostika hronične opstruktivne bolesti pluća nije bolna procedura, uvek se započinje pregled razgovorom između lekara i samog pacijenta dakle, saslušaju se njegovi simptomi i tegobe. Nakon toga ide pregled pacijenta koji podrazumeva auskultaciju odnosno da se pacijent posluša slušalicama, a nakon toga radi se ispitivanje funkcije pluća potpuno bezbolnom procedurom koja se zove spirometrija. Test je vrlo jednostavan, ne traje dugo i za pacijenta bezbolan. Na taj način uspostavlja se precizna dijagnoza pacijenta i ono što je važno određuje se tačan stadijum težine bolesti jer od toga zavisi i način lečenja.
Koji su načini lečenja hronične opstruktivne bolesti pluća?
Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su načini lečenja hronične opstruktivne bolesti pluća?
Prof. dr Ljudmila Nagorni Obradović: Načini lečenja hronične opstruktivne bolesti pluća u savremenoj današnjoj medicini nisu komplikovani. Pre svega procena o vrste lekova koje se primenjuje zavisi od same težine bolesti. Ukoliko lekar proceni da se radi o vakšem stadijumu bolesti lečenje može da se sprovodi i u ambulantnim uslovima, primenom najčešće inhalacionih preparata.
A zašto inhalacionih? Zato što putem udisanja leka taj lek upravo dolazi na bolesno mesto, a to su pluća. Kod težih stadijuma bolesti pored medikamentoznog lečenje osim inhalacione terapije postoji i intravenska terapija, zatim terapija kiseonikom ukoliko je i nedostatak kiseonika usled nedovoljne funkcije pluća a postoje i ne medikamentozna terapija koja podrazumeva sa jedne strane rehabilitacioni tretman, različite vežbe disanja, tehnike iskašljavanja sluzi, koja otežava disanje bolesniku kao i druga ne medikamentozna terapija a to su hidriranje bolesnika sekretolitici i drugo.
Koji su znaci pogoršanja ove bolesti?
Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su znaci pogoršanja ove bolesti?
Prof. dr Ljudmila Nagorni Obradović: Najčešći znači pogoršanja hronične opstruktivne bolesti pluća su intenzivniji kašalj koji pacijentu ne dozvoljava da spava noću, a preko dana pacijent često iskašljava sekret koji je zamućen ili zelene boje. Ukoliko se radi o bakterijskom uzroku respiratorne infekcije ako je došlo do zapaljenja pluća, kao što može da bude jedna od komplikacija ove bolesti pacijenti najčešće imaju i visoku temperature, znači intenzivni kašalj, zatim febrilnost, iskašljavanje sadržaja koji može da bude zamućen ili zelene boje.
Kada se pacijent treba obratiti lekaru?
Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj recite nam kada se pacijent treba obratiti lekaru?
Prof. dr Ljudmila Nagorni Obradović: Bolesnik bi bilo idealno da se obrati što ranije lekaru. Među ovim pacijentima ima dosta i pušača cigareta, oni ne prepoznaju kašalj kao jedan problem. Oni najčešće kažu kašljem to je normalno kao i svaki pušač, međutim dugogodišnji pušački staž i kašalj svakako su indikacija, znači potreba da se taj pacijent obrati lekaru. Videli ste da je postavljanje dijagnoze bezbolno tako da pacijent na relativno jednostavan način može da razume o kakvom problemu se radi. Naravno ukoliko se postavi dijagnoza u ranijem stadijumu bolesti, terapija će biti veoma uspešna, a na prvom mestu mi pulmolozi ističemo inhalacionu terapiju dakle udisanje leka koji dolazi na bolesno mesto i na to bolesno mesto vrši svoju aktivnost i leči bolesno stanje. Treba se javiti što ranije lekaru i kod otežanog disanja i kod kašlja.
