U okviru podkasta “Nek svaki udah bude punim plućima” danas smo razgovarali sa dr Sašom Jovanovićem iz Zavoda za plućne bolesti I TBC u Nišu. Dr Saša nam je dao odgovore na temu da li su tzv. brze pumpice pomoć ili opasnost. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Šta je bronhijalna astma, kako se dijagnostikuje, prati i leči?
Jelena Milojević – LekarInfo: Šta je bronhijalna astma, kako se dijagnostikuje, prati i leči?
Dr Saša Jovanović:Bronhijalna astma je hronična bolest od koje nažalost boluje veći broj ljudi, naročito dece, i u svetu pa jeste jedan globalni zdravstveni problem ali nažalost i kod nas. Ono što je veliki problem kod postavljanja dijagnoze bronhijalne astme jeste što još uvek nema zlatnog standarda ili samo jedna dijagnostičke metode na osnovu koje bi smo postavili dijagnozu ove bolesti.
Već se obično kaže u samoj definiciji da je bolest definisana simptomima odnosno simptomi koji se javljaju I kada treba posumnjati da se radi o bronhijalnoj astmi jesu pre svega otežano disanje, gušenje, osećaj stezanja u grudima ili sviranje u grudima. Tu nam pored tih simptoma koji se javljaju kod pacijenata može dosta pomoći druge dijagnostičke metode kao što je na primer spirometrija, koja je svima dostupna koja se može veoma lako izvesti u bilo kojem većem zdravstvenom centru i u našoj ustanovi. Ali pored toga postoji druge dijagnostičke metode.
Ono što je veoma bitno to je da ovu bolest moraju redovno pratiti i lekari specijalisti za plućne bolesti, pacijenti se redovno moraju javljati na pregled i ono što je bitno da mora postojati jedan dogovor između pacijenta i lekara o redovnom uzimanju terapije, o redovnom javljanju na kontrole, kako bismo bolest držali pod kontrolom.
Kako procenjujemo stepen kontrole bronhijalne astme I kako prevenirati pogoršanja?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako procenjujemo stepen kontrole bronhijalne astme I kako prevenirati pogoršanja?
Dr Saša Jovanović: Kada se uspostavi ovaj dogovor koji postoji saradnja između pacijenta i lekara, neophodno je redovno korišćenje terapije, redovno praćenje bolesti, a stepen kontrole procenjujemo na osnovu jednog jednostavno upitnika koji mogu praktično i sami pacijenti sprovesti u svojoj kući.
A to je da li su imali više od dva puta nedeljno otežano disanje gušenje, da li su imali više od jednog dana nedeljno noćne simptome, da li su zbog same bronhijalne astme imali problem pri obavljanju redovnih aktivnosti na poslu, u školi I na fakultetu. Da li su zbog toga izostali iz teretane ili da nisu prisustvovali nekim svojim redovnim sportskim aktivnostima.
Međutim ono što nam je najbitniji pokazatelji dobre kontrole bolesti jeste koliko su puta koristili ove brze pumpice, koji ste vi pomenuli na početku. Naši pacijent znaju koje su to brze pumpice, u svetu se zovu plavi inhaler, blue inhaleri ili pumpice za brzu pomoć. Ukoliko su više od dva puta nedeljno koristili svoju brzu pumpicu to je znak da se radi o lošoj kontroli bolesti onda bi morali da se jave svom lekaru i da popričaju ili o promeni terapije ili da li su možda bili dovoljno adheretni, da li su redovno koristili svoju terapiju ili ne, ili se priprema neko buduće pogoršanje bronhijalne astme.
Da li je potrebno da pacijenti sa astmom redovno uzimaju svoju terapiju i kada su dobro?
Jelena Milojević – LekarInfo: Da li je potrebno da pacijenti sa astmom redovno uzimaju svoju terapiju i kada su dobro?
Dr Saša Jovanović: Pacijenti obično često postavljaju to pitanje i nama lekarima i međusobno u razgovoru a to je zašto bih uzimao svoju terapiju ako sam ja dobro. Onda im ja kažem da je to isti slučaj kao i sa pacijentima koji boluju od hipertenzije, koji imaju povišeni krvni pritisak, izmeri krvni pritisak vide da je taj pritisak dobar, zašto bi onda uzimali svoju redovnu terapiju.
Problem koji postoji kod bronhijalne astme, to je jedna inflamacija, jedna upala u disajnim putevima, koja postepeno, pošto se radi o hroničnoj bolesti, koja postepeno napreduje i koja će samo u pojedinim trenucima dovesti do pogoršanje bolesti. To pogoršanje bolesti pacijenata se manifestuje otežanim disanjem, gušenjem i tako. Međutim nezavisno od simptoma mi moramo praktično da i tu informaciju da upalu disajnim putevima moramo držati pod dobrom kontrolom.
I zbog toga je vrlo bitno da i kada su pacijenti dobro da redovno koriste svoju terapiju. Ta terapija mora imati inhalacioni kortikosteroidi u sebi, kod bronhijalne astme, jer je to jedini lek koji drži dobro ovu bolest pod kontrolom, upravo kako bi smo sprečili da dođe do pogoljšanja, znači kako bi ti periodi mirni periodi periodi bez tegoba bez gušenja praktično bili što duži.
Da li upotreba takozvanih brzih pumpica deo problema i deo rešenja u terapiji pacijenata?
Jelena Milojević – LekarInfo: Da li upotreba takozvanih brzih pumpica deo problema i deo rešenja u terapiji pacijenata?
Dr Saša Jovanović: Upravo je ovog centralno pitanje ovog današnjeg našeg razgovora i ove današnje teme. Prisutna je i u svetu i kod nas zloupotreba brzih pumpica. To su pumpice koje znači pacijentima mogu brzo olakšati tegobe i one su obično preporučuju samo po potrebi. To znači da pacijenti imaju svoju redovnu terapiju, terapiju održavanja, terapiju dobre kontrole bolesti ili kako bi smo još nazvali terapija koja praktično kontroliše inflamaciju koja postoji u disajnim putevima i ovu terapiju moraju koristiti redovno.
Druga vrsta terapije, terapija po potrebi, odnosno to su brze pumpice. Međutim ono što se vrlo često desi u praksi to je do pacijenti svoju redovno terapiju koriste sve manje, a da vrlo često koriste samo pumpice za brzo olakšanje tegoba ili te brze pumpice. Koji je problem koji se ovde javlja, problem je što mi praktično ono što je u osnovi bolesti a to je ta inflamacija, to je ta upala u disajnim putevima, praktično više ne držimo pod kontrolom već pacijenti samo od slučaja do slučaja kada im je loše koriste svoje brze pumpice.
Brze pumpice predstavljaju praktično deo problema, one nisu deo rešenja, već su deo problema zbog toga što sa sobom nose i niz neželjenih efekata ove terapije. Najveći problem jeste gubitak dobre kontrole bronhijalne astme, napredovanje bolesti, napredovanje te inflamacije odnosno upale u disajnim putevima, ali sa sobom nose i druge neželjene efekte a to je zbog preterane upotrebe brzih pumpica gubi se praktično taj dobri, pozitivni efekat na plućima a javlja se štetni efekat na srcu.
Vezivanjem praktično tih lekova za iste receptore koje postoji na srcu, to su neki beta 2 receptori ili na primer ali vezivanjem za ove receptore na srcu dovode do tahikardije, do ubrzanog srčanog rada, do nepravilnog srčanog rada, I do značajna povećanja rizika za nastanak akutnog infarkta miokarda. I mi obično savetujemo našim pacijentima da redovno koriste svoju terapiju koja ne povećava nikakve neželjene efekte niti rizik za nastanak kardiovaskularnih neželjenih događaja, a da svoje brze pumpice koriste samo po potrebi.
Kako živeti sa astmom?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako živeti sa astmom?
Dr Saša Jovanović: Ovo je veoma interesantno pitanje i mislim da svako od lekara koji se bavi naročito pulmologa koji se bavi ovom bolešću i ovim problemom mora da odvojim vreme i da priča sa svojim pacijentima, pogotovo sa mlađom pacijentima, stariji pacijenti koji više godina unazad boluju od bronhijalne astme već su svoj život praktično prilagodili ovoj bolesti.
Međutim mladi pacijenti kod kojih je postavljena dijagnoza koji su puni životnoj snazi koji imaju potrebu i za izlascima i za bavljenje raznim sportskim aktivnostima, aktivnostima iz hobija, može se desiti da se u nekom trenutku osvete možda ugroženo ili nedovoljno sposobno da nastave taj svoj normalan život. Ono što savetujemo našim pacijentima to je svakako da redovno koriste svoju terapiju za terapiju znači mora sadržati inhalacioni kortikosteroidi u sebi i sa tom terapijom i praktično ovu bolest držimo dobro dobrom kontrolom znači da nema otežanog disanja, da nema restrikcije nikakvih fizičkih aktivnosti, sportskih aktivnosti, aktivnosti iz hobija.
Mogu reći ovu priliku da su mnogi ali olimpijski šampioni svetski prvaci u raznim oblastima u trčanju, u plivanju, u košarci, u tenisu, u fudbalu da su bolovali od bronhijalne astme ali da im to nije bilo ograničenja da postižu vrhunske rezultate. Kad su oni mogli praktično može bilo ko od naših pacijenata samo je bitno da redovno koriste Svoju terapiju i nema praktično nikakvih ograničenja za normalan život, za bavljanje sportskom aktivnošću ili za postizanje vrhunskih rezultata u bilo kojoj oblasti.
