Žučne kiseline se apsorbuju aktivnim transportom u terminalnom ileumu, čija je efikasnost viša od 90%. Pul žučnih kiselina, koji iznosi 2 do 4 g, vrši dnevno 3 do 12 enterohepatičnihcirkulacija, pri čemu se ne apsorbuje samo 0,2-0,6 g žučnih kiselinaone prelaze u debelo crevo.
Etiopatogeneza. Žučne kiseline se apsorbuju aktivnim transportom u terminalnom ileumu, čija je efikasnost viša od 90%. Pul žučnih kiselina, koji iznosi 2 do 4 g, vrši dnevno 3 do 12 enterohepatičnihcirkulacija, pri čemu se ne apsorbuje samo 0,2-0,6 g žučnih kiselinaone prelaze u debelo crevo. Ovaj gubitak nadoknađuje sinteza žučnih kiselina u jetri.
Razni poremećaji terminalnog ileuma (umerene resekcije, od 30 do 100 cm, i oboIjenja), brz tranzit u ileumu i ubrzana enterohepatična cirkulacija (po holecistektomiji, jer se gubi rezervoar za skladištenje između obroka) mogu da smanje efikasnost apsorpcije žučnih kiselina. One u povećanoj kohčini prelaze u debelo crevo odakle, putem stimulisanja cikličnog AMP, uzrokuju sekretomi prohv. Jetra povećava
sintezu žučnih kiseUna i znatnim delom nadoknađuje njihovo gubljenje, pa se apsorpcija masti značajno ne remeti.
Klinička slika. Više vodenastih stolica javlja se po obrocima, nema ih noću. Nema značajnije steatoreje (masti u stoHci normalne iU do 20 g/dan), pothranjenosti i dehidratacije.
U Crohnovoj bolesti, koja zahvata terminalni ileum, malapsorpcija žučniltkiselinaje samo jedan od uzroka proliva; ostali su stenoze i fistule (bakterijska kolonizacija tankog creva) i resekcije creva.
Dijagnoza. -Ne postoj e uvek rendgenski ili endoskopski vidljive lezije terminalnog ileuma; uzrok malapsorpcije žučnih kiselina mogu da budu brz tranzit, idiopatska atrofija sluznice ileuma i holecistektomija. Tada se proliv često klasifikuje kao funkcioni. Kapacitet ileuma za apsorpciju žučnih kiselina može se utvrditi 75SeHCAT testom. Dijagnostički značaj ima prestanak proliva po primeni anjonskih izmenjivačkih smola koje vezuju žučne kiseline.
Lečenje. Pre obroka daju se anjonske izmenjivačke smole (holestiramin 4 g ih kolestipol 5 g, 3-4 puta dnevno). Ako je odgovorna terapiju pozitivan, često je dovoljna samo jedna, jutarnja doza.
Česta pitanja o Proliv izazvan žučnim kiselinama (Diarrhea cholagenes)
Šta je Proliv izazvan žučnim kiselinama (Diarrhea cholagenes)?
To je oblik hroničnog vodenastog proliva koji nastaje kada se u terminalnom ileumu (poslednjem delu tankog creva) ne apsorbuje dovoljno žučnih kiselina, pa one dospevaju u debelo crevo i podstiču lučenje tečnosti u njegovom zidu. Normalno se apsorbuje više od 90% žučnih kiselina, a kada ovaj mehanizam oslabi, javlja se ovaj tip proliva.
Koji su simptomi?
Karakteristične su učestale vodenaste stolice koje se javljaju posle obroka, dok se noću po pravilu ne javljaju. Obično nema izraženije masne stolice (steatoreje), značajnije pothranjenosti niti znakova dehidratacije.
Koji su uzroci i faktori rizika?
Najčešći uzrok su poremećaji terminalnog ileuma – umerene resekcije creva (od 30 do 100 cm) ili njegova oboljenja poput Kronove bolesti, kao i stanje posle holecistektomije, koje ubrzava enterohepatičnu cirkulaciju žuči. Brz prolazak sadržaja kroz tanko crevo takođe može smanjiti efikasnost apsorpcije žučnih kiselina.
Kako se leči?
Lečenje je usmereno na osnovni uzrok i na smanjenje dejstva žučnih kiselina u debelom crevu, a konkretnu terapiju, lekove i njihovo trajanje uvek određuje lekar na osnovu kliničke slike i sprovedenih pregleda. Ishranu i eventualne lekove ne treba samostalno menjati bez konsultacije sa lekarom.
Kada se hitno javiti lekaru?
Lekaru se treba javiti ako proliv duže traje, ponavlja se ili je praćen znacima dehidratacije, gubitkom telesne težine, krvarenjem iz creva ili jakim bolovima u trbuhu, jer ovi znaci mogu ukazivati na ozbiljnije oboljenje creva koje zahteva dodatnu dijagnostiku. Kod sumnje na hronično zapaljensko oboljenje creva, poput Kronove bolesti, potrebna je hitnija lekarska procena.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
