Psovanje je bezazleni emocionalni odgovor ljudi na stres i napete situacije, a pomaže da se osećamo jače i stabilnije, tvrde naučnici s britanskog Univerziteta Keele. Oni su analizirali uticaj psovki na mozak i otkrili da ono, u umerenoj meri, ima dobar uticaj na mentalno zdravlje.
U studiji su volonteri igrali igrice na kompjuterima, a kako su zahtevi postajali sve teži, sve su češće psovali. Psovanje je svojevrsni obrambeni mehanizam tela od napetosti koji pomaže da se osećamo otpornije, zaključili su naučnici, koji tvrde da psovanje nisu samo nepristojne poštapalice.
– U uzbuđenim stanjima ljudi postaju emotivni, a tada koristimo psovke. Što smo više uzrujani, psovke su gore i koristimo više tabu reči. To je nešto što smo učili još od detinjstva, rekao je vođa studije, dr Ričard Stefens, koji je odlučio da se pozabavi temom psovanja nakon što je prisustvovao rođenju svoje druge ćerke, pri čemu je njegova žena intenzivno psovala.
U drugom eksperimentu naučnici su podelili ispitanike u dve grupe i dali im da drže čaše pune leda. Jedna grupa je smela da psuje, a druga je trebalo da bude tiha i da ne psuje. U grupi u kojoj su psovali, volonteri su znatno duže izdržali da drže vodu.
Obavezno pročitajte i ovo:
|
Čest je stereotip da psuju samo oni neobrazovani i manje inteligentni, no činjenica je da nema pravila.
Ipak, što više i češće neko psuje, to je efekt otpuštanja negativnih emocija psovkama slabiji, dodaje Stefens.
Dakle, kao i u svemu, i u psovanju ne smemo da preterujemo a da se vadimo da je dobro za naše mentalno zdravlje. Jedno je zdravlje a drugo prostakluk…
