Simpatička oftalmija je oboljenje jednog oka najčešće posle perforativnih povreda drugog oka, ali se može javiti i posle perforacije ulkusa rožnjače, herpetičkog iridocilita, hirurških intervencija i dr.
Vremenski interval izmedju povrede i pojave simpatičke oftal- mije najčešće iznosi dve nedelje do tri meseca. Može biti i posle 10 dana, ali se izuzetno može javiti i posle 50 godina nakon povrede.
Klinički treba razlikovati pro- mene na povredjenom oku (simpatizirajućem) i naknadno obolelom (simpatisanom) oku. Simptomi oboljenja su:
• fotofobija,
• crvenilo oka i nejasan vid.
Simpatička oftalmija – znaci oboljena
Znaci oboljenja su cilijarna injekcija, pojava čvorića na pupilarnoj ivici dužice, zadnjih sinehija, pojava belih pega (Dalan-Fuksovi čvorići) l otok optičkog diska.
Promene na naknadno obolelom oku javljaju se u vidu oslabljenje akomodacje oka (zbog cyclit-a), simpatičkog iridocildita, hororetinita i neurouveita različitog intenziteta.
Histološki se nalaze panuvealni ćelijski infiltrati sa limfocitma, fagocitiran melanin u epitelijalnim i džinovskim (Giant) ćelijama sudovne opne.
Lečenje simpatičke oftalmije se sastoji u primeni kortikoida, citostatika, desenzibilizacije na retinalni antigen, antilimfocitarni serum i dr. Ako lečenje ne uspe vrši se enukleacija povredjenog, simpatizirajućeg oka ukoliko se na njemu nije zadržao bolji vid nego na simpatišućem.
Prognoza je obično loša jer dovodi do slepila na oba oka.
Očne bolesti – Oftamologija
