Sindrom bakterijske vaginoze

Vagina kao deo ljudskog organizma izložena je uticajima spoljašnje sredine, pa je zato naseljena različitim mikroorganizmima. Ti organizmi čine uobičajenu vaginalnu floru tj. ekološki sistem vagine, a u njih spadaju: Lactobacili, izvesne aerobne i anaerobne bakterije (Gardnerela vaginalis, Mobiluncus, Mycoplasma hominis i druge) i neke gljivice.

Vagina kao deo ljudskog organizma izložena je uticajima spoljašnje sredine, pa je zato naseljena različitim mikroorganizmima. Ti organizmi čine uobičajenu vaginalnu floru tj. ekološki sistem vagine, a u njih spadaju: Lactobacili, izvesne aerobne i anaerobne bakterije (Gardnerela vaginalis, Mobiluncus, Mycoplasma hominis i druge) i neke gljivice. Od navedenih mikroorganizama najznačajniju ulogu u zaštiti vaginalne sluzokože od infekcije imaju bakterije iz grupe Lactobacila. One produkuju mlečnu kiselinu iz glikogena deskvamisanih epitelnih ćelija vaginalne sluzokože i baktericidne supstance kao što je vodonik peroksid.

Danas se smatra da pored normalnog stanja ekološkog sistema vagine, postoje i promene koje podrazumevaju:
– Sindrom bakterijske vaginoze,
– Specifične kolpitise izazvane: Trichomonas vaginalisom, Candidom albicans, Neisseriom gonorrhoeae, kao i
– Senilni kolpitis koji predstavlja posebnu kategoriju.

Uzročnici nespecifičnog vaginitisa, koji je po Jiračeku pripadao trećem stepenu čistoće vaginalnog sekreta, godinama su bili predmet izučavanja mikrobiologa. Kako je međutim zapaženo da kod ovog patološkog stanja ne postoje klasični znaci zapaljenjskog procesa (tumor, rubor, calor i dolor-otok, crvenilo, povišena temperatura i bol) na predlog Amsela 1984. godine naziv nespecifičnog kolpitisa zamenjen je nazivom bakterijska vaginoza. Ovo patološko stanje veoma se često javlja kod žena u doba polne zrelosti i čest je razlog za njihovo obraćanje lekaru. U stvari, ono kao i kolpitis izazvan trihomonasom vaginalis i C. albicans predstavlja najčešće patološke promene u vagini odrasle žene.
Bakterijska vaginoza podrazumeva bitnu promenu vaginalne flore sa prevashodnim prisustvom Gardnerele vaginalis i drugih aerobnih i anaerobnih gram pozitivnih i gram negativnih mikroorganizama. Pritom se pretežno povećava broj anaerobnih na račun aerobnih bakterija, čak do hiljadu puta. Svi oblici Lactobacilusa su potisnuti do potpunog isčezavanja iz vaginalnog sekreta. Kod ovog patološkog stanja izgled sluzokože cerviksa i vagine je gotovo nepromenjen, a boja sluzokože je sivkastoružičasta. U vagini pod spekulumom se vidi manje ili više obilan sekret koji lako prianja za zidove sluzokože i beličastog je mlečnog izgleda. Sekret ima neprijatan miris što je posebno izraženo u toku menstruacije i posle polnog odnosa. Ovaj miris podseća na miris pokvarene ribe, a posledica je isparavanja amina: putrescina i kadaverina. Isparavanje se pojačava kada se vrednost pH povećava. Vrednosti pH vaginalnog sekreta kod bakterijskih vaginoza, najčešće se kreću od 5 do 6. Cesto obilna sekrecija dovodi do izlivanja sekreta oko ušća vagine i po koži perineuma. Iako nije definitivno ustanovljen način prenošenja pretpostavlja se da se BV prenosi polnim putem. U akutnoj fazi bakterijske vaginoze sekrecija je obilna, često praćena pruritusom, pečenjem i bolom. U hroničnoj fazi neprijatan miris sekreta, koji nije previše obilan, je jedini razlog zbog kojeg se pacijentkinja obraća lekaru. Dijagnoza bakterijske vaginoze se postavlja mikrobiološkim pregledom vaginalnog sekreta, ili kliničkim ispitivanjem i nalazom tri od četiri ustanovljena kriterijuma po Amselu.
Amsel je, naime, zapazio kod bakterijske vaginoze:
homogen vaginalni sekret beličastog izgleda mleka pH vaginalnog sekreta veći od 4,5 (ukoliko je manji od 4,5 isključuje se bakterijska vaginoza)
pozitivan aminski mirisni test prisustvo clue ćelija.

Aminski test. Dodavanjem jedne kapi desetpostotnog rastvora KOH jednoj kapi vaginalnog sekreta, povećava se pH vrednost sekreta, pa je isparljivost amina veća, a samim tim i intenzitet mirisa sekreta na pokvarenu ribu je jači.
Clue ćelije su izljuštene epitelne ćelije vaginalne sluzokože, sa nejasnom ćelijskom membranom usled prisustva velikog broja bakterija. Prisustvo clue ćelije više od 20% u vlažnom razmazu vaginalnog sekreta (vaginalnom sekretu dodata jedna kap fiziološkog rastvora) govori u prilog bakterijske vaginoze. Kao što je već rečeno dijagnoza bakterijske vaginoze postavlja se sa sigurnošću ako se pri kliničkom pregledu nađu tri od četiri Amseiova kriterijuma.
Bakterijske vaginoze se uspešno leče kombinovano dejstvom na same uzročnike sindroma i obnavljanjem uobičajene vaginalne flore. U tom pogledu najefikasniji su Metronidazol i Klindamicin, kao i preparati koji sadrže Lactobacilus.