SKLEROZA
(engl. sclerosis), induracija, ili stvrdnjavanje, ili očvršćivanje; uglavnom se odnosi na stvrdnjavanje
kao posledicu upale i pojačanog formiranja vezivnog tkiva i kod bolesti intersticijalne supstance.
Odnosi se i na stvrdnjavanje u okviru nervnog sistema koje je posledica deponovanja vezivnog tkiva,
i na stvrdnjavanje krvnih sudova. Amiotrofna lateralna s. , bolest motornih neurona, koju karakteriše
progresivna degeneracija neurona, koji pobuđuju kortikospinalni trakt i motornih ćelija moždanog
stabla i kičmene moždine, što kao posledicu ima deficit gornjih i donjih motornih neurona; obično se
fatalno završava u roku od 2 do 3 godine. Naziva se i Charcotovim sindromom i Lou Gehrigovom
bolešću; anterolateralna s. , skleroza ventralnih i late-ralnih stubića, kolumni, kičmene moždine, koja
dovodi do spastične paraplegije. Naziva se i ventrolateralnom s.; arterijalna s ., arteriokapilarna s.,
arterioskleroza; arteriolarna s. , arterioloskleroza; dentinalna s. , regresivna alteracija zubne
supstance sa kalcifikacijom dentinalnih kanalića, obično uzrokovana traumom, abrazijom ili
normalnim procesima starenja, sa produkcijom translucentnih zona (providan dentin); dijafizna s. ,
dijafizna displazija; difuzna s. , skleroza koja pogađa velike regije u mozgu i kičmenoj moždini;
difuzna cerebralna s. , infantilna forma metahromatske leukodistrofije; v. leukodistrofija; difuzna
sistemska s. v. sistemska skleroderma, pod skleroderma; diseminovana s. , multipla s.;
endokardijalna s. , v. fibroelastoza; Erbova s. , primarna lateralna s.; familijalna centrolobarna s. ,
Pelizaeus-Merz-bacherova bolest; fokalna s. , v. multipla s.; fokalna glomerularna s. , pojava fokalnih
sklerozantnih lezija renalnih glomerula, sa proteinurijom, hematurijom, hipertenzijom i nefrotičnim
sindromom. Može biti idiopatska ili posledica drugih bolesti, uključujući nefropatiju kod zloupotrebe
heroina, hronični intersticijalni nefritis i malignitete. Mogu se javiti egzacerbacije i remisije,
najčešće kod dece. Stopa progresije u renalnu insuficijenciju je promenljiva i nepredvidiva; gastrična
s. , linitis plastica; hiperplastična s. , oblik arterioskleroze malih arterija i arteriola sa subintimalnim
zadebljanjem zida ovih krvnih sudova; koštana s. , eburnacija, konverzija kosti u masu nalik na
slonovaču; kombinovana s. , subakutna kombinovana degeneracija kič-mene moždine, v.
degeneracija; koncentrična s. , Baloova bolest; insularna s. , multipla s; lateralna s. , bolest motornih
neurona koju karakteriše degeneracija lateralnih stubića kičmene moždine, što dovodi do spastične
paraplegije. V. amiotrofna lateralna s., v. primatna lateralna skleroza; lobarna s. , prisustvo uskih,
ožiljcima izobličenih konvolucija u velikoj regiji (lobusu) na površini cerebralnih hemisfera; javlja
se često kod cerebralne para-lize; milijarna s. , skleroza u obliku sitnih tačkica; Monckebergova s. ,
v. arterioskle-roza; multipla s. (MS) , bolest kod koje postoje fokusi demijelinizacije različite
veličine po beloj masi CNS, koji se ponekad šire i u sivu masu. Tipično, simptomi lezija u beloj masi
su slabost, nekoordiniranost, parestezije, poremećaji govora i vida. Tok bolesti je obič-no produžen,
pa se termin multipla odnosi i na remisije i relapse tokom perioda od više godina. Etiologija bolesti
nije poznata. Naziva se i diseminovanom, fokalnom, insularnom i sklerozom en plaques; Pelizaeus-
Merz-bacherova s. ; posteriorna s. , posteriorna spinalna s., tabes dorsalis; posteriolateralna s. ,
subakutna kombinovana degeneracija kičmene moždine; v. degeneracija; primarna lateralna s. , oblik
bolesti motornih neurona, gde je degenerativni proces ograničen na kortikospinalne puteve, v. Erbova
skleroza; progresivna sistemska s. , v. sistemska skleroderma, pod skleroderma; renalna arteriolarna
s. , arterioskleroza koja zahvata uglavnom renalne arteriole, što za posledicu ima kontrahovanje
bubrega; subendokardijalna s. , endokardijalna fibroelastoza; sistemska s. , v. skleroderma; tuberozna
s. , autosomno dominantna bolest koju prvenstveno karakteriše prisustvo hamartoma mozga
(protuberancije), mrežnjače (fakomi), unutrašnjih organa, mentalna retardacija, insulti i adenoma
sebaceum, često uz druge kožne lezije, uključujući subungvalne fibrome, vitiliginozne zone,
šagrinozne zone i mrlje boje bele kafe. Naziva se i Bournevilleovom bolešću i epilojom; unicelularna
s. , razvoj traka fibroznog materijala između žlezdanih ćelija; valvularna s. , fibrozno
zadebljanje srčanog zaliska, posebno mitralnog zaliska; vaskularna s. , arterio-skleroza; venska s. ,
fleboskleroza; ventrola-teralna s. , anterolateralna s.
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Zaprati nas
