HLADNOĆA sužava periferne krvne sudove što loše utiče na srčane bolesnike i jedan je od značajnih faktora rizika za nastanak angine pektoris i moždane slabosti. Kada je hladno srce radi pod većim opterećenjem, treba mu veća snaga da bi se održala cirkulacija. Sužavaju se i krvni sudovi nekih vitalnih organa, među kojima i izuzetno značajne arterije srca i mozga. Zato zimi češće može da se desi fenomen iznenadne smrti, kao posledice infarkta do kog dolazi usled sužavanja krvnih sudova.
Šta možete da uradite da biste izbegli probleme vezane za srce i hladno vreme, savetuje profesor dr Petar Seferović, kardiolog:
– nošenje šala, kape i rukavica (rizik od angine pektoris značajno se smanjuje ako se nervni završeci na glavi i rukama dobro utople),
– pacijenti koji su navikli da šetaju u jutarnjim satima, trebalo bi da izlaze tek kada napolju malo otopli,
– obavezno treba prilagoditi terapiju (propisane doze možda nisu dovoljne da održe krvni pritisak u željenim granicama i trebalo bi da se, u dogovoru sa lekarom, koriguju da bi se sprečila pojava bola u grudima i znaci srčane slabosti).
