Proverite šta vole, a šta mrze virusi i bakterije i saznajte koliko mogu da prežive van organizma. “Dugovečnost” mikroorganizama koji utiču na naše zdravlje zavisi od više faktora, a na vama je da redovno provjetravate prostorije u kojima boravite i ne zaboravite na često pranje ruku.
Pranje ruku (Foto: Haber.ba) Za sve bakterije je karakteristično da im ne prija suha sredina, temperatura između 55 i 60 stepeni, kao ni sunčeva svjetlost. Ešerihija voli vlažnu sredinu, malo kiseliju, zato i živi u urinarnim putevima. Ne prenosi se tako lako, mora da postoji direktan kontakt. MRSA se pojavila šezdesetih godina kao uzročnik bolničkih infekcija, a sada mogu da se zaraze njome i ljudi koji ne leže u bolnici. Otporna je na mnoge antibiotike (multirezistentna). Prija joj neutralna pH vrijednost, može da podnese čak i nisku koncentraciju soli, pa bi mogla da preživi i u morskoj vodi, poručuju mikrobiolozi iz Srbije i dodaju da se virusi prenose samo u direktnom kontaktu.
Bez žive ćelije virusi ne mogu da prežive. Na primjer kada kijamo, te kapljice mogu da odlete čak i do 10 metara i dokle god ima tečnosti u kapi, virus može da preživi. Čim se sasuši, ne može da zarazi drugog čovjeka. Hepatitis A, se recimo, prenosi preko prljavih ruku, npr. ako ne operemo ruke poslije odlaska u toalet.
Svim virusima odgovara vlažna i topla sredina, ne prija im svjež vazduh i niska temperatura. Tako ako zimi redovno provjetravamo prostorije, smanjujemo šansu da se razbolimo. Ubice bakterija i virusa su alkohol, jod, deterdženti, sapuni.
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
