Subdijafragmalni apsces znači prisustvo gnojnog sadržaja u prostoru izmedu dijafragme i organa gornje polovine trbuha. Najčešće je lokalizovan u desnom zadnjem prostoru, a vrlo retko zahvata obe strane. Može da bude lokalizovan i u retoperitoneumu.
Etiologija
Subdijafragmalni apsces najčešće nastaje širenjem infekcije sa susednih organa (perforacija apendiksa ili ulkusa, prodor infekcije od bubrega, pankreasa, pluća ili pleure), kao i hematogenim širenjem raznih septičnih žarišta u organizmu. Trauma u gomjim delovima abdomena posebno se izdvaja kao etiološki činilac, pri čemu se ističu kontuzije i povrede pankreasa (s pojavom nekroze) i povrede jetre (sa stvaranjem bilijamih fistula).
Klinička slika
Karakterističan je bol u donjem delu gradnog koša na strani oboljenja, koji zrači prema sredini ili u rame s iste strane. Manje ili jače mogu postojati povišena temperatura, groznica, malaksalost i gubitak apetita. Davanjem antibiotika ili kortikosteroida mogu da se maskiraju ovi simptomi i da se odloži postavljanje prave dijagnoze. Opisani su slučajevi u kojih je na ovaj način i po nekoliko sedmica odlagana hirurška intervencija u bolesnika sa subdijafragmalnim apscesom nastalim usled perforacije apendiksa.
Pri fizičkom pregledu uočava se slabija pokretljivost grudnog koša na oboleloj strani, slabija pokretljivost ili nepokretljivost dijafragme, često postoji perkutoma tmulost pri bazi. Na oboleloj strani, jetra je spuštena a dijafragma podignuta. Auskultacija otkriva oslabljen ili nečujan disajni šum na obolelom mestu. Taj nalaz često je povezan sa prisustvom pleuralnog izliva, a ukoliko apsces sadrži gas, fizički nalaz može da imitira prisustvo lokalizovanog pneumotoraksa iH hidropneumotoraksa.
Laboratorijski nalazi otkrivaju ubrzanu sedimentaciju eritrocita i leukocitozu. Rendgenski pregled pokazuje ograničenu pokretljivost iH nepokretnost hemidijafragme, kao i promene karakteristične za osnovno oboljenje. Punkcija apseca daje dokaz o postojanju gnojnog sadržaja i pomaže u otkrivanju uzročnika oboljenja. Komplikacije subdijafragmalnog apscesa mogu biti veoma ozbiljne. Glavna opasnost je izliv gnojnog sadržaja u pleuru, s nastankom empijema, a nekada i sepse. Pleuralni izlivi mogu nastati i bez perforacije, kada mogu biti serozni.
Subdijafragmalni apsces Lečenje
Hirurška intervencija sa drenažom, uz davanje antibiotika, jedini je efikasan način lečenja. Bez terapije, subdijafragmalni apsces vrlo često ima fatalni ishod. Poseban postupak zahteva traumatski apsces, jer kod njega treba himrški da se odstrani i nekrotično tkivo koje je dovelo do apscesa.
