U okviru podkasta “Hajde da rastemo” danas smo razgovarali sa Svetlanom Tomić, pedijatrijska medicinska sestra. Tema današnjeg podkasta jeste uloga pedijatrijske medicinske sestre u pripremi i praćenju pacijenata sa deficitom hormona rasta. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Jelena Milojević – LekarInfo: Za početak recite nam kako se pravilno meri telesna visina i telesna masa deteta?
Svetlana Tomić: Ono što je izuzetno važno napraviti razliku između merenje dužine i merenje telesne visine. Dužina se meri u porodilištu, znači samim rođenjem mi imamo određene karakteristike, koje mogu da ukažu na to kako će dalje telesni razvoj teći. Tako da se u porodilištima meri telesna dužina. Pravilno merenje visine izvodi se tako što je dete naslonjeno na čvrstu podlogu, lopatice, gluteusi i pete su naslonjene na vertikalnu površinu. Prsti su rastavljeni, pete sastavljene taj ugao treba da čini 45 stepeni. Bitno je jako da je i brada u ravni sa podlogom. Za devojčice bih naglasila da je veoma bitno izvaditi ukosnice i pustiti kosu ukoliko je ona pokupljena.
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se priprema dete za izvođenje neophodnih laboratorijskih analiza?
Svetlana Tomić: Dete se već pri ambulantnim pregledima upoznaje, kao i porodica koja je u pratnji deteta, i tu se već stiče jedno međusobno poverenje, koje se produžava u kasnimjim posetama, sve dok se rade pripremne analize i pripremni pregledi. Ako se lekar odluči i zahteva da se rade testovi za izvođenje nivoa hormona rasta, dete se priprema dan ranije, objasnimo šta ćete sutradan raditi.
Obavezno se izvode testovi nakon ustajanja. Izvode dve medicinske sestre u prisustvu lekara, koji prati parametre u zavisnosti koji se test izvodi i postoji jasno pisane procedure o svakom testu, kako se radi. Uglavnom se oni rade natašte, plasira se braunile detetu i u prethodnom danu i toku postupka jasno mu se svaki postupak objašnjava, tako da je dete smireno, prati uputstva koji mi dajemo i od toga zaista zavisi i uspešnost izvođenje testa, da bi se dobili adekvatni rezultati na osnovu kojih može lekar kasnije da proceni da li je za dete potrebno uvođenje terapije ili možda i nije, ili se odlaže za neko vreme.
Jelena Milojević – LekarInfo: Šta podrazumeva edukacija dece i roditelja za pravilnu primenu hormona rasta?
Svetlana Tomić: Edukacija takođe započinje u prvim kontaktima, samim tim kad mi objašnjavao detetu kako treba da se izmeri visna, koji je značaj visine i telesne mase za kvalitetan život svakog deteta. Kada se odredi terapija hormonom rasta treba ponovo ponoviti roditeljima da je od izuzetne važnosti, da ono cini mnogo bolji kvalitet života. Detetu treba obezbediti i dovoljno sna, zdravu ishranu. Ono što zdravstveni radnici čine pri edukaciji dece i roditelja, to je priprema penova, priprema edukativni sredstava, demonstracionih penova, potrebno obezbediti adekvatan prostor da se roditelji i deca prijatno osećaju u tom okruženju kada se sprovodi edukacija.
Govori se o načinu primene, govori se o vremenu primene koje bi trebalo da se poštuje, o mestima davanja, o plasiranju, postavljanju iglice na pen. O svim aspektima koji će pratiti roditelje, o eventualnim situacijama koje će možda zbuniti roditelje kod kuće. Mi ih unapred pripremimo da znaju da može nekada da dođe do nekih tehničkih detalja koji će oni moći u kućnim uslovima da reše. Sve se to radi sa demonstracionim penovima u kojima učestvuju apsolutno i deca. I najmlađa deca mogu da pomažu roditeljima, da pripremaju iglicu, ili da otvaraju kutiju i samim tim što oni uključuju i daje im se na važnosti da i oni u tome učestvuju.
Nakon toga se demonstracionim penovima na za to predviđene lutke koje imamo, ili površine, aplikuje tečnost koja je u demonstracionom penu, da bi oni zaista videli kako to funkcioniše i obavezno je pri tom prvom kontaktu da roditelji ili dete, ako je starije, samostalno prvu dozu da zajedno sa nama. Tokom edukacije roditeljima se i to objašnjavaju mesta na koje se primenjuje hormon rasta. To su obe nadlaktice, srednja gornja trećina nadlaktice, glutealni deo, prednji trbušni zid i gornja spoljna trećina natkolenice. Od izuzetne važnosti naučiti roditelje i dete da se mesta davanja rotiraju u određenom vremenskom periodu, pa se tu napravi jedna šema, koja može da im služi u početku da oni prate šemu da im olakša i objasniti da je od izuzetne važnosti menjanje mesta, da bi tkivo mogla u međuvremenu da se odmara, da bi nakon četiri do šest nedelja ponovo počinjali na mestu na kome se već vršila aplikacija.
Bitno je da znaju kako se čuva hormon rasta, kako se transportuje, kako se ponašaju ako putuju negde, od izuzetne važnosti je reći i da kontinuitet u primeni terapije, svakodnevno davanje u približno slično vreme pre uspavljivanja deteta daje mnogo bolje efekte, što su mnoge studije dokazale, da ne treba prekidati hormon rasta da dobijaju mnogo bolji efekti i da je život deteta mnogo kvalitetniji i sadržajnijim.
Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su saveti za poboljšanje kvaliteta života dece koja su na terapiji hormonom rasta?
Svetlana Tomić: Saveti koji pružamo roditeljima su uobičajni saveti o zdravim stilovima života. Nikako hormon rasta ne treba da utiče i da onemogućava detetove svakodnevne aktivnosti. Znači, on je uključen u sve dnevne aktivnosti, što se tiče školovanja, odlaska u predškolsku ustanovu, sportske aktivnosti predlaže se, naravno, zdrava ishrana, boravak na svežem vazduhu, bavljenje sportom. Određena količina sna je veoma potrebna i veoma bitna sa detetov razvoj.
Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj, recite nam kako pacijenti održavaju kontakt sa zdravstvenim timom dok su na terapiji hormonom rasta?
Svetlana Tomić: Pošto je terapija hormonom rasta kontinuirana terapija od izuzetne važnosti je pružiti roditeljima imena i brojeve telefona kontakt osoba sa kojima mogu da komuniciraju tokom primena hormona rasta. Oni na otpusnim listama, svojim lekarskim izveštajima dobijaju kontakte klinike, ambulante na kojima se leče, gde mogu zakazati sledeće kontrole, mogu komunicirati, postaviti pitanje ukoliko se desi nešto nepredviđeno što im tokom edukacije nije rečeno. Taj kontakt je izuzetno dobro održavati jer i roditelji osećaju podršku zdravstvenog tima, zdravstveni radnici imaju bolji uvid u primenu i kontinuitet pružanja terapije.
