Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Takajaši arteritis — najkraće
- Šta je
- Zapaljenje zidova aorte i njenih grana, nepoznatog uzroka.
- Ko oboleva
- Češće žene, uzrasta od 15 do 30 godina.
- Prva polovina bolesnika
- Ima opšte tegobe: slabost, nelagodnost, groznicu, noćno preznojavanje, gubitak težine, bolove u zglobovima i zamor, uz malokrvnost i ubrzanu sedimentaciju.
- Druga polovina
- Nema nijedan od tih znakova — kod njih se bolest otkrije tek kasnije, kada nastanu promene na krvnim sudovima.
- Šta se dešava sa aortom
- Zid slabi i stvaraju se ograničena proširenja. Luk aorte je posebno osetljiv, pa može doći do njegovog suženja ili potpunog zatvaranja.
- „Pulsna bolest“
- Kada strada luk aorte: gubitak svesti ili prolazni ishemijski napad zbog slabe prokrvljenosti mozga, uz grčeve vilice i smanjenje mišićne mase lica i ruku.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Takajaši arteritis predstavlja upalni proces koji zahvata zidove aorte i njenih grana, nepoznate etiologije. Češće se javlja kod osoba ženskog pola, starosti od 15 do 30 godina.
Klinička slika i dijagnoza. Kod polovine bolesnika javlja se generalna slabost sa osećajem nelagodnosti, groznicom, noćnim preznojavanjem, gubitkom telesne težine, atralgijama i zamorom. Često su ove tegobe praćene anemijom i povećanim vrednostima sedimentacije eritrocita.
Ova početna faza bolesti često progredira sa novim hroničnim stanjem koje se karakteriše upalnim procesom i nekrozom zidova aorte i njenih grana. Kod druge polovine bolesnika sa Takajašijevim arteritisom javljaju se samo kasnije vaskularne promene, bez gore navedenih simptoma i žnakova. U odmaklom stadijumu upalnog procesa aorte dolazi do slabosti njenih zidova sa formiranjem lokalizovanih aneurizmi.
Zidovi luka aorte su posebno osetljivi na pojavu upalnog procesa (slika 7), pa često može doći do njegovog delimičnog suženja ih potpunog zatvaranja, kada dolazi do pojave „pulsne bolesti“ ili „sindroma luka aorte“. Dolazi do pojave sinkope ili prolaznog ishemijskog napada usled poremećaja karotidne i vertebrobazalne cirkulacije, udruženo sa grčevima vilice praćenih prinudnim žvakanjem ili mumlanjem, kao i pokretima ruku. Može doći i do smanjenja mišićne mase na licu i rukama.
Poremećaji vida su često prisutni. Okluzivne promene u đescedentnoj aorti mogu ponekad izazvati koarktaciju aorte. Takođe može doći i do oštećenja abdominalne aorte sa oštećenjem i renalnih arterija, pri čemu dolazi do pojave značajne renovaskulame hipertenzije. Pojava srčane insuficijencije nije česta, ali se može javiti usled prisutne izražene hipertenzije, zahva“ćenosti koronamih arterija ili aortne insuficijencije usled prisutnog zapaljenjskog oboljenja. Veoma retko može doći i do opstrukcije puhnonalne arterije kada se javlja plućna hipertenzija.
Fizikalni nalaz se zasniva na utvrđivanju smanjenih ili odsutnih perifernih pulseva i sniženog ili nemerljivog krvnog pritiska kod zahvaćenih arterija koje izlaze iz aortnog luka. Ali, ako je prisutno suženje aorte, ono se može prezentovati oštrim, brzim pulsevima nogu gde se mora odrediti krvni pritisak i dalje pažljivo pratiti. Takođe može doći i do pojave arteriovenskih anastomoza.
Takajaši arteritis lečenje
Akutna faza se često može lečiti kortikosteroidima (prednizon 60 do 100 mg/dan). Ovaterapija se mora davati intenzivno do početka smanjenja simptoma, a nekada je potrebna i do nekoliko meseci. Ciklofosfamid se može primeniti kod osoba sa rezistencijom na kortikosteroide. Uobičajena doza isnosi 2 mg/kg/dan, uz povećanje u cilju postizanja broja leukocita >3000/|j.L. Pokazano je da je brza i efikasna primena kortikosteroida iH ciklofosfamida dovela do smanjenja broja vaskularnih komplikacija u daljem praćenju ovih bolesnika.
Warfarin ili drugi agregacioni lekovi (aspirin 325 mg/dan) su korisni u prevenciji prolaznog ishemijskog napada. Hipertenzija se takođe mora lečiti agresivno, a posebno mogu biti korisni ACE-inhibitori (kaptopril, enalapril, lizinopril).
Hirurški tretman je nezamenljiv kada treba uspostaviti cirkulaciju na mestima gde je došlo do delimične ili potpune okluzije arterija. To se izvodi endarterektomijom ili bajpasom. Angioplastika balonom takođe može biti korisna metoda u poj edinim situacij ama. Pojava aneurizmi zahteva nj ihovu resekciju.
Kod bolesnika sa izraženim komplikacijama (kao što je cerebrovaskulani insult, akutni infarkt miokarda, izražena hipertenzija, srčana insuficijencija, aneurizma) 5-godišnje preživljavanje iznosi 50 do 70%. Kod mnogih bolesnika Takajaši arteritis često prolazi bez značajnijih komplikacija, pri čemu do oporavka dolazi unutar godinu dana. Preživljavanje kod takvih bolesnika unutar 5 godina iznosi >95%.
Česta pitanja o Takajaši arteritis (Takayasu arteritis)
Šta je Takajaši arteritis?
Takajaši arteritis je upalno oboljenje krvnih sudova kod kog dolazi do zapaljenja zidova aorte i njenih ogranaka, dok uzrok nastanka bolesti nije poznat. Nešto češće se javlja kod žena, obično u životnom dobu između 15 i 30 godina.
Koji su simptomi?
Kod otprilike polovine obolelih javljaju se opšti simptomi – osećaj slabosti i nelagodnosti, povišena telesna temperatura, noćno znojenje, gubitak telesne težine, bolovi u zglobovima i zamor, koji su često praćeni anemijom i ubrzanom sedimentacijom eritrocita. Kod druge polovine bolesnika ovih znakova nema, a bolest se ispoljava tek kasnije, kroz promene na krvnim sudovima. U uznapredovaloj fazi, kada dođe do suženja ili zatvaranja luka aorte, mogu se javiti kratkotrajni gubitak svesti, prolazni ishemijski napadi, grčevi vilice sa otežanim žvakanjem ili govorom, tegobe pri pokretima ruku, kao i smanjenje mišićne mase na rukama.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Tačan uzrok Takajaši arteritisa nije poznat. Bolest se nešto češće javlja kod osoba ženskog pola, i to najčešće u životnom dobu od 15 do 30 godina, što se smatra glavnim prepoznatim faktorom povezanim sa njenom pojavom.
Kako se leči Takajaši arteritis?
Dostupan tekst ne navodi podatke o načinu lečenja ovog oboljenja. Način lečenja zavisi od uzroka i težine stanja, pa ga određuje lekar nakon pregleda i odgovarajuće dijagnostike.
Kada se hitno javiti lekaru?
Tekst ne navodi posebnu listu hitnih znakova upozorenja za ovo oboljenje. Ipak, pojava iznenadnog gubitka svesti (sinkope) ili prolaznih ishemijskih napada, koji se pominju kao deo uznapredovale bolesti, zahteva hitan lekarski pregled. Ukoliko se jave nove ili izražene tegobe, obratite se lekaru radi procene stanja.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
