Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Tumori srca — najkraće
- Kako se dele
- Na primarne — koji mogu biti dobroćudni i zloćudni — i sekundarne, koji su po definiciji zloćudni.
- Šta je češće
- Sekundarni tumori su daleko češći: nadmašuju primarne u odnosu 30 prema 1.
- Zašto se teško prepoznaju
- Ako sam tumor ne remeti rad srca, dijagnoza se za života postavi kod svega 5 do 10% onih kod kojih je tumor kasnije nađen na obdukciji.
- Najčešći tumor srca kod odraslih
- Miksom — a oko 75% miksoma nalazi se u levoj pretkomori.
- Kada miksom daje tegobe
- Kada je velik i propada kroz mitralni otvor, daje sliku mitralne stenoze. Delovi tumora se mogu otkinuti i začepiti krvni sud drugde u telu.
- Lipomi
- Najčešće u levoj komori i desnoj pretkomori, veličine od 1 do 15 cm. Uglavnom ne daju tegobe; kada ih daju, to su smetnje sprovođenja ili stvaranja impulsa.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Tumori srca, kao i bilo kog drugog tkiva i organa, mogu biti primarni i sekundarni. Primarni, pak, sa svoje strane, mogu biti benigni i maligni, dok su sekundarni tumori, po definiciji, maligni. Sekundarni tumori su daleko češći i, po učestalosti, nadmašuju primarne u odnosu 30:1.
TUMORI I MASE SRCA
Tumori srca, kao i bilo kog drugog tkiva i organa, mogu biti primarni i sekundarni. Primarni, pak, sa svoje strane, mogu biti benigni i maligni, dok su sekundarni tumori, po definiciji, maligni. Sekundarni tumori su daleko češći i, po učestalosti, nadmašuju primarne u odnosu 30:1. Klinička dijagnoza tumora srca veoma je teška, ukoliko sam tumor ne uzrokuje poremećaj srčane funkcije, tako da se klinička dijagnoza postavi u svega 5-10% bolesnika, u kojih su tumori verifikovani na autopsiji.
Najčešći tumor srca u odraslih jeste miksom, a oko 75% miksoma se nalazi u levoj pretkomori. Veličina miksoma varira od nekoliko milimetara do više santimetara. Veliki miksomi, koji prolabiraju kroz mitralni otvor, mogu dati znake i simptome mitralne stenoze, a takode se mogu javiti perifeme embolizacije sa simptomima i znacima embolizacije datog organa.
Lipomi se najčešće nalaze u levoj komori i desnoj pretkomori. Većina tumora je veličine od 1 do 15 santimetara, mada je najveći, ikada opisan, primarni tumor srca upravo bio lipom. Lipomi, uglavnom ne daju klinički vidljive poremećaje, a ukoliko se oni jave onda se, uglavnom, radi o smetnjama sprovodenja i/ili formiranja elektrićnog impulsa, a opisane su i mehaničke komplikacije velikih lipoma.
Papilami fibroelastomi su najčešći primarni tumori srčanih zalisaka, mada se mogu naći i na drugim mestima. Ovi tumori retko uzrokuju tegobe, ali, kada se tegobe jave, onda su uglavnom uzrokovane tumorom aorte valvule i manifestuju se znacima i simptomima aortne stenoze i/ili regurgitacije, zatim simptomima i znacima tromboembolije, a u retkim slučajevima, mogu dati anginozne smetnje usled okluzije ušća koro arterije.
Cistične mase srca su retke i uključuju epitelne ciste, teratome i ehinokokne ciste. Mezoteliomi su najčešće epitelne ciste i nalaze se, uglavnom, u području atrioventrikulamog čvora, tako da je AV blok različitog stepena osnovni modus njihove kliničke prezentacije. Teratomi se nalaze, uglavnom, s desne strane srca. To su lobulami tumori, čija veličina varira od 0.5 do 9 santimetara. Ehinokokus zahvata srce u svega 2% bolesnika.
Većinu primarnih malignih tumora srca čine sarkomi, koji su u ukupnoj učestalosti tumora srca na drugom mestu, iza miksoma. Najčešći histološki tipovi sarkoma su angiosarkom i rabdomiosarkom. Ovi tumori se, uglavnom, nalaze unutar miokarda, a usled svoje brze proliferacije šire se i intrakavitamo, tako da mogu izazvati opstrukciju ulaznog trakta desne komore. Rabdomiosarkomi su drugi po učestalosti medu sarkomima, mogu se javiti u bilo kojoj srčanoj šupljini, tipično su multipli i daju simptome slične angiosarkomima. Za razliku od benignih tumora, sarkomi su lokalno invazivni i mogu izazvati destmkciju zahvaćenih srčanih struktura.
Praktično, svi sekundarni tumori su metastaze malignih tumora. U kliničkoj praksi se najčešće sreću metastaze karcinoma bronha i dojke, ali najveća sklonost ka matastaziranju u srce i perikard imaju melanomi, limfomi i leukemije. Metastaze se javljaju kasno, u toku bolesti, i zahvataju perikard i miokard, dok endokard i valvule gotovo nikada nisu zahvaćeni. Tumor može zahvatiti srce direktnim širenjem iz okolnih struktura ili kroz donju šuplju i plućne vene. Širenje, takode, može biti limfogeno ili hematogeno. Metastaze u srcu i perikardu se najčešće klinički manifestuju kao tamponada, srčana insuficijencija ili aritmije.
Trombi u levoj komori su udruženi sa stanjima u kojima dolazi do staze krvi i/ili segmetnog ili globalnog ispada kontraktilnosti. Najčešća ovakva stanja jesu akutni infarkt miokarda, postinfarktna aneurizma i dilataciona kardiomiopatija. Po izgledu, trombi mogu biti: 1) laminami, kada su širokom peteljkom pripojeni za zid; 2) laminami sa mobilnim fregmentima i 3) peteljkasti, kada su uskom peteljkom pripojeni za zid. Za lami trombe, smatra se da imaju nizak embilijski potencijal, odnosno da je mogućnost embol izacije mala, dok se za druge dve grupe smatra da imaju visok embolijski potencijal.
Slično prethodnom, i trombi u levoj pretkomori vezani su za stanja udružena sa stazom krvi kao što su atrijalna fibrilacija, bolest mitralnog zalistka, veštačka mitralna valvula i dilataciona kardiomiopatija. Zbog svoje visoke sklonosti ka emboliziranju, trombi u levoj pretkomori predstavljaju veliki dijagnostički problem.
Česta pitanja o Tumori i mase srca
Šta je Tumori i mase srca?
Tumori i mase srca su izrasline u srčanom tkivu koje mogu biti primarne ili sekundarne. Primarni tumori mogu biti benigni ili maligni, dok su sekundarni tumori, po definiciji, maligni i znatno češći od primarnih, u odnosu 30 prema 1. Klinička dijagnoza je veoma teška ukoliko tumor ne izaziva poremećaj srčane funkcije, pa se dijagnoza za života postavlja kod svega 5 do 10 odsto bolesnika kod kojih su tumori kasnije potvrđeni na autopsiji.
Koji su simptomi?
Simptomi zavise od vrste, veličine i položaja tumora. Veliki miksomi koji prolabiraju kroz mitralni otvor mogu izazvati znake i simptome slične mitralnoj stenozi. Takođe se mogu javiti periferne embolizacije, sa simptomima i znacima koji zavise od toga koji je organ zahvaćen. Kod dela bolesnika tumor ne remeti srčanu funkciju, zbog čega klinički znaci mogu izostati ili biti neupadljivi.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Sadržaj ne navodi konkretne uzroke ili faktore rizika za nastanak tumora i masa srca. Poznato je samo da tumori mogu biti primarni (benigni ili maligni) ili sekundarni (koji su po definiciji maligni), pri čemu su sekundarni znatno češći. Za procenu mogućih uzroka u konkretnom slučaju najbolje je obratiti se lekaru.
Kako se leči Tumori i mase srca?
Sadržaj ne navodi konkretan način lečenja tumora i masa srca. Pristup lečenju zavisi od vrste, veličine i položaja tumora, pa ga određuje lekar nakon detaljnog pregleda i dijagnostike.
Kada se hitno javiti lekaru?
U dostupnom sadržaju nisu posebno navedeni znaci koji zahtevaju hitnu lekarsku pomoć. Ukoliko se jave znaci slični mitralnoj stenozi ili znaci embolizacije nekog organa, kao i ukoliko bilo koji simptomi postanu izraženi, dugotrajni ili se pogoršavaju, potrebno je javiti se lekaru radi pregleda.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
