Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Aneurizme perifernih arterija — najkraće
- Šta ih izaziva
- Najčešće aterosklerotske promene. Ređe povreda, zapaljenje arterije ili infekcija.
- Najčešća lokalizacija
- Potkolena (poplitealna) arterija. Kod 70% slučajeva su obostrane, a kada su obostrane, često ih prati i aneurizma trbušne aorte — pa se ona uvek traži.
- U čemu je opasnost
- Pucanje je retko, ali se u njima stvaraju ugrušci koji se mogu otkinuti i začepiti krvni sud niže u nozi.
- Kako se otkriva
- Ultrazvučnim pregledom ili kompjuterizovanom tomografijom. Aortografija potvrđuje dijagnozu i pokazuje prokrvljenost ispod aneurizme.
- Lečenje
- Hirurško — aneurizma se odstrani i postavi graft.
- Ostale lokalizacije
- Aneurizme bedrene i preponskih arterija su ređe. Na rukama su retke; one na potključnoj arteriji ponekad idu uz vratno rebro, pa se stanje popravi i njegovim uklanjanjem.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Aneurizmatsko proširenje odnosno aneurizme perifernih arterija se može javiti u bilo kojoj od aortnih grana i često je uzrokovano prisutnošću aterosklerotskih promena. Trauma, arteritis, kao i pojedine infekcije (mikotske aneurizme) su ređi uzroci pojave aneurizmi ovih lokalizacija.
Najčešće se javljaju aneurizme poplitealnih arterija koje su u 70% slučajeva bilateralne (obostrane). Aneurizma ove lokalizacije, kada je bilateralna, često je udružena sa abdominalnom aneurizmom aorte. Do rupture poplitealne aneurizme retko dolazi, pa su one češće mesto stvaranja trombnih masa. Često može doći do odvajanja trombnih masa i pojave embolije distalno od aneurizme. Poplitealna aneurizma uspešno se otkriva ehokardiografskim pregledom ih kompjuterizovanom tomografijom.
Aneurizme perifernih arterija – Aortografija
Aortografija se koristi radi potvrđivanja dijagnoze i ispitivanja cirkulacije distalno od aneurizme. Ovaj tip aneurizme leči se hirurškim zahvatom sa resekcijom aneurizme i postavljanjem grafta.
Aneurizme ilijačnih i femoralnih arterija se ređe javljaju i takođe se mogu uspešno ukloniti hirurškim putem.
Aneurizmatska proširenja arterija gornjih ekstremiteta su retka. Aneurizme arterije subklavije su povremeno udružene sa pojavom cervikalnog rebra i mogu se smanjiti uklanjanjem cervikalnog rebra, uz prethodnu resekciju aneurizme.
Aneurizme splenične arterije se takođe javljaju retko. Najčešća je pojava aneurizme koja zahvata baš spleničnu arteriju. Ređe se javljaju aneurizme kod hepatične arterije i gornje mezenterične arterije.
Aneurizma splenične arterije se najčešće ne uspeva dijagnostifikovati sve do njene rupture. Ona se može videti teleradiografski ako je prisutna kalcifikacija u zidovima aneurizme, kao i kompjuterizovanom tomografijom ili angiografijom. Aneurizma koja ima prateće simptome mora biti što pre hirurški obrađena, dok se odluka o operaciji asimptomatskih aneurizmi zasniva na starosti bolesnika, stepenu rizika od hirurške operacije, kao i veličine i lokalizacije aneurizme.
Mikotične aneurizme
Mikotične aneurizme javljaju se na mestima gde je lokalizovana bakterijska ih infekcija gljivamau aorti ih aortnom zidu. Ova pojava je obično uzrokovana prisustvom metastatskih infekcija usled septikemije (najčešći je infektivni endokarditis). Infekcija se često može javiti i usled sepse ili traume. Kao komplikacija infektivnog endokarditisa često se javlja i mikotična aneurizma cerebralnih arterija, koplikovana intrakranijalnim krvarenjem. Ovakve aneurizme mogu se sterilisati antibioticima, ali je resekcija ipak neophodna. Do infekcije može doći i kod aneurizmi koje su prisutne od ranije, pre pojave infekcije, obično putem krvi. Salmonela ima veliki afmitet prema vaskulamom tkivu. Lečenje se provodi mtenzivnom antibiotskom terapijom i resekcijom aneurizme. Rana dijagnoza i lečenje u znatnoj meri utiču na prognozu ovih bolesnika.
Kongenitalne sakularne aneurizme intrakranijalmh arterija mogu se javiti izolovano ili udružece sa drugim kongenitalnim manama, kao što je koarktacija aorte ili policistični bubrezi. One su značajan uzrok pojave ozbiljnog intracerebralnog krvarenja.
Traumatska aneurizma javlja se kod traumatskih povreda i često se javlja u delu gde se descedentna torakalna aorta pripaja za zadnji zid toraksa. U stvari, ovakav tip aneurizmi se često tumači kao lažna aneurizma zbog prisustva hematoma koji se javljaju na traumatskim oštećenjima zida aorte. Često se mogu videti teleradiografijom kasnije nakon povreda grudnog koša tupim predmetima.
Tercijarni sifilis često izaziva pojavu aneurizme korena aorte, kao i ascedentne aorte. Aortna slabost i inflamatoma stenoza koronarnih arterija su najčešće sekvele i mogu se videti teleradiografijom usled prisutnih kalcifikacija u zidu aneurizme. Seroloski testovi su skoro uvek pozitivni. Uz hiruršku reparaciju aneurizme, preporučuje se terapija penicilinom. U slučaju prisutne alergije na penicilin, uspešno se može primemti tetraciklin, eritromicin.
Česta pitanja o Aneurizme perifernih arterija
Šta su Aneurizme perifernih arterija?
Aneurizme perifernih arterija predstavljaju aneurizmatska proširenja koja mogu da se jave u bilo kojoj od aortnih grana. Najčešće se javljaju aneurizme poplitealnih arterija, koje su u 70% slučajeva bilateralne (obostrane), dok se aneurizme ilijačnih, femoralnih arterija i arterija gornjih ekstremiteta javljaju ređe.
Koji su simptomi?
Do rupture poplitealne aneurizme retko dolazi, pa se one češće javljaju kao mesto stvaranja trombnih masa. Može doći do odvajanja tih trombnih masa i pojave embolije distalno od aneurizme.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Aneurizme perifernih arterija najčešće su uzrokovane aterosklerotskim promenama, dok su trauma, arteritis i pojedine infekcije (mikotske aneurizme) ređi uzroci njihove pojave. Aneurizme arterije subklavije povremeno su udružene sa pojavom cervikalnog rebra.
Kako se leče Aneurizme perifernih arterija?
Aneurizme poplitealnih arterija leče se hirurškim zahvatom, resekcijom aneurizme i postavljanjem grafta, uz prethodnu aortografiju radi potvrde dijagnoze i ispitivanja cirkulacije distalno od aneurizme. Aneurizme ilijačnih i femoralnih arterija takođe se mogu uspešno ukloniti hirurškim putem, a aneurizme arterije subklavije mogu se smanjiti uklanjanjem cervikalnog rebra uz prethodnu resekciju aneurizme.
Kada se hitno javiti lekaru?
Ukoliko simptomi postanu izraženi, dugotrajni ili se pogoršavaju, javite se lekaru radi pregleda.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
