Mnogo godina verovalo se da je sifilis u Nemaèkoj pod kontrolom, ali se u poslednje vreme dogodio nagli porast sluèajeva ove bolesti: samo prole godine obolelo je 3.700 ljudi, to je na nivou 1986.
Najveæi broj sluèajeva javio se u veæim gradovima poput Kelna, Frankfurta i Berlina, ali ovo oboljenje za koje se veruje da su ga Kolumbovi ljudi doneli iz Amerike 1492. vie ne predstavlja takvu pretnju.
“Iznenaðeni smo porastom broja sluèajeva poslednjih godina”, kae Vivijan Bremer, struènjak za sifilis na Robert Koh institutu u Berlinu.
Ona kae da se ovaj skok uglavnom odraava na mukarce koji stupaju u istopolne seksualne odnose.
Ova bolest je vrlo podmukla: posle inicijalne i èesto potpuno neprimetne faze, sledi infekcija za koju se èini da se pojavljuje i nestaje sama od sebe. Posle nekoliko nedelja, sifilis ulazi u drugu fazu u kojoj pacijent pati od groznice, gubitka apetita i iritirajuæeg osipa.
Nakon toga, bolest ponovo pravi “pauzu”.
Na prvi pogled je preleana, ali ona zapravo pravi dugoroènu tetu unutranjim organima, krvnim sudovima, srcu, centralnom nervnom sistemu, koi i mozgu.
Nema vakcine za sifilis i osobe koje su ga preleale jednom, mogu ga dobiti ponovo.
Leèenje sifilisa penicilinom, ako se bolest otkrije na vreme, je obièno veoma uspeno. Meðutim, jedan od problema vezan za bakteriju koja izaziva ovu bolest je to to oteæuje mukozne membrane i èini ih podlonijim HIV-u.
Statistièki gledano, sifilis se prenosi jednim od tri seksualna kontakta sa zaraenim partnerom. Kondomi nude dobru, ali nedovoljnu zatitu jer, kako Bremer upozorava, bolest se moe preneti i poljupcem.
U Nemaèkoj je to “muka bolest”: vie od 93 odsto sluèajeva su mukarci. U istoènoj Evropi, s druge strane, ima drastièno vie sluèajeva obolelih ena. Zato?
Bremer veruje da je pravi broj obolelih mukaraca jo nepoznat, zbog toga to je istopolni seksualni odnos i dalje tabu na tom podruèju, pa mnogi kriju simptome.
