Koliko god da je dobro pamćenje pozitivno i impresivno, potreba da se stvari i zaboravljaju od životne je važnosti. U suprotnom, učenje bi postalo nemoguće, a mozak bi u ogromnoj meri bio preopterećen.
Potreba da se stvari zaboravljaju od životne je važnosti. Zaboravljanje je, doduše, neugodno i problem s kojim se gotovo svako povremeno suočava. S druge strane, zaboravljanje je isto tako jedna vrsta veštine.
Pamćenje funkcioniše dobro zbog toga što su prethodno suvišne ili manje važne informacije bile izbačene iz sistema, piše časopis Wunderwelt Wissen (Čudesni svet znanja) u svom izdanju za januar. Kad bi nam bilo nemoguće da nešto zaboravimo, pohranjena sećanja bi preplavila naš život, učenje bi postalo gotovo nemoguće, a mozak bi u ogromnoj meri bio preopterećen.
Protiv depresije
Naučnici sve više razotkrivaju hemijske procese u mozgu do kojih dolazi tokom zaboravljanja. Nije mali broj stručnjaka kojima je cilj istraživanja da otkriju lek koji će omogućiti zaboravljanje. Tržište za to svakako postoji.
Sve više ljudi pati od anksioznih poremećaja. Prirodne katastrofe, padovi aviona, ratovi ili teroristički napadi neki su od primera koji izazivaju anksioznost i nakon kojih broj onih koji pate od posttraumatskih poremećaja doslovno eksplodira.
Do sada su se rešenja u ovakvim slučajevima tražila u dugim razgovorima ili u terapiji tokom koje se pogođena osoba suočava sa svojim problemom. Te metode nisu uvek uspešne a ponekada i predugo traju. Otuda se psiholozi nadaju da bi u budućnosti mogli da koriste lekove protiv neželjenih sećanja.
Protivnici ovih ideja imaju isto tako jake argumente. Oni strahuju da će neprijatna sećanja upotrebom lekova biti jednostavno potisnuta ali da će i dalje ostati negde zabeležena u našem mozgu, te da bi kasnije mogla ponovno da se vrate.
Izvor: Deutsche Welle
Smešteno u: ZDRAVLJE · Oznake: pamćenje, poremećaj, sećanje, terapija, zaboravnost
