Zaboravite na vebe treniranja mozga, 12-èasovne smene i duge seanse uèenja natopljene kofeinom. Kada vam treba koncentracija za primanje novih informacija, ne smete da se liavate pauza, kae novo istraivanje.
To je poruka studije koju su sproveli psiholozi i neurobiolozi sa Univerziteta u Edinburgu. Oni su zamolili malu grupu starijih mukaraca i ena da se sete to je moguæe viie detalja iz dve prièe koje su im isprièane.
Nakon to bi odsluali jednu prièu, uèesnicima je reèeno da se odmore i zatvore oèi na 10 minuta u mraènoj sobi.
Nakon druge prièe, njima je dat nov zadatak – da pronaðu razlike u parovima skoro identiènih slika.
Vie detalja je ostalo u seæanju iz prièe posle koje su se odmarali, èak su ti detalji ostali „ivi” i nedelju dana kasnije.
Dakle svi vi koji morate da obradite veliki broj informacija, obavezno se odmarajte.
Kada se prvi put sretnemo sa novim podatkom, verovatno smo „u vrlo ranoj faz formiranja memorije”, kae Mihaela Djuar, voða ovog istraivanja. „Nakon te faze moraju da se dese dalji neuronski procesi kako bismo mogli da se setimo te informacije i u nekom kasnijem trenutku”.
Takoðe, sve je vie dokaza o kljuènoj ulozi sna u konsolidaciji pamæenja. Precizni mehanizmi nisu jo sasvim razjanjeni, ali izgleda da je san vaan i za „deklarativno” pamæenje (seæanje èinjenica) i naroèito za „proceduralno” pamæenje – kako neto treba da uradite (vonja bicikle ili sviranje klavira).
Foto: FreeDigitalPhotos.net
