Ovo se često povezuje i sa stanjem hroničnog umora koji se manifestuje padom fizičke vitalnosti u trajanju najmanje od šest meseci.
Neko može da se nervira zbog svake sitnice, da gricka usne ili da lupka prstima po stolu, ali nervoza može da zahvati i neke organe, recimo srce.
„Nervozno srce“ je sindrom, odnosno skup simptoma ili više bolesti. Ranije je ovo stanje opisivano kao stanje neurovegetativne distonije, ili poremećaj funkcije autonomnog nervnog sistema.
– Autonomni nervni sistem se sastoji od simpatikusa i vagusa koji upravljaju radom svih organa – objašnjava profesor dr Branislav Milovanović, šef Neurokardiološke laboratorije u KBC „Bežanijska kosa“ i predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije. – Simpatikus izaziva pojačanje funkcije, a vagus smanjenje funkcije srca.
Kod simpatikotoničara uglavnom dominira povišeni krvni pritisak i puls, sa psihološkim profilom ambicioznih i aktivnih osoba, takozvani menadžerski tip, dok su vagotoničari sa niskim pritiskom i pulsom i potpuno drugačijom psihološkom strukturom ličnosti.
U slučaju izraženije predominacije jednog od ova dva dela sistema dolazi do pojave hiperfunkcije organa sa pratećom simptomatologijom. Smatra se da kod ovih osoba postoji genetska predispozicija za poremećaj i da se pojavljuje u stanjima povećanog uzimanja alkohola ili stimulanasa i u specifičnim situacijama kao što je hronični stres.
– Ovaj sindrom se često povezuje i sa takozvanim stanjem hroničnog umora koji se manifestuje padom opšte fizičke vitalnosti u trajanju najmanje od šest meseci sa određenim neurotičnim, ali i organskim poremećajima – ističe dr Milovanović. – Uzrok poremećaja može da bude hronična virusna intervencija, koja nije dijagnostikovana. Na našim prostorima najčešći uzrok je koksaki, citomegalo i ebštajn-bar virus.
U težim slučajevima prateće pojave su kriza svesti i poremećaji srčanog ritma. U tim slučajevima potrebni su specifična kardiološka dijagnostika i testovi, kao i odgovarajući režim lečenja koji u nekim slučajevima kao kod hronične virusne infekcije traje mesecima.
Kod ovih pacijenata primena antioksidanasa u trajanju od više meseci može biti od velikog zanačaja. U blažim oblicima disfunkcije autonomnog nervnog sistema, što se sreće, na primer, kod prolapsa mitralnog zaliska, moguće je poboljšanje korekcijom ishrane i promenom načina života.
OD GUŠENJA DO FOBIJA
– bol u grudnom košu ili probadanje,
– lupanje srca,
– gušenje,
– osećaj nedostatka vazduha,
– fobije (u velikom procentu).
– Kod ovih pacijenata su vrlo česti napadi panike ili neurotični poremećaji – kaže prof. dr Branislav Milovanović.
– Postoji rasprava između kardiologa i neuropsihijatara da li je u pitanju u osnovi organski poremećaj, kao na primer kod prolapsa mitralne valvule, ili je u pitanju genetska predispozicija gde se oba sindroma javljaju zajedno.
(B92)
Smešteno u: ŽIVOT · Oznake: bolest, gušenje, krvni pritisak, nervozno srce, sindrom, srce, virus, zdravlje
Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
