Cryosave

Tiroiditis-Thyroiditis

Reklama

thyroid-symptoms-and-solutions-s2

Tiroiditis je zapaljenje štitaste žlezde, koje klinički može biti: akutno, subakutno i hronično.

I) Akutni tiroiditis: Nastaje kao posledica infekcije štitaste žlezde piogenim klicama, koje mogu da u žlezdu dospu iz okolnih struktura, iz udaljenih delova tela -hematogeno ili spolja (ubod, prostrel, trauma).

Klinička slika: Ta vrsta zapaljenja tiroidee je retka (ređa od ostalih oblika - jer štitasta žlezda spada među najprokrvljenije organe) te se javlja u rekonvalescenata i slabunjavih osoba. Ima sve karakteristike zapaljenskog procesa: tumor, rubor, kalor, dolor i funkcioleza, što je praćeno visokom temperaturom (i preko 40°C). Ta osoba drži ukočen vrat i glavu lako povijenu naniže, praktično pokreće samo oči, jer su mu pokreti vratom jako bolni. Predeo nad tiroidom prominira (zbog uvećanja žlezde), koža je crvena i edematozna, topla. Bolesnik ne dozvoljava palpaciju žlezde zbog jake bolnosti.

Laboratorija.- se nalazi SE koja je umereno uvećana; leukocitoza sa neutrofilijom; povišenje fibrinogena; fiksacija radioaktivnog joda oko normale i, najčešće, normalna koncentracija jod tiroidnih hormona (ili kratkovremeno lako povišenje, zbog oštećenja ćelijske propustljivosti);

Terapija: Antibiotici širokog spektra (ili prema antibiogramu); analgetici; hladni oblozi; ponekad je potrebna hirurška incizija (kod flegmone) i zbog bojazni od nastanka apcesa ili kod već formiranih apcesa.

II) Subakutni tiroiditis: Spada među češća oboljenja tiroidee. Misli se da nastaje na bazi infekcija virusima (najčešći je u vreme virusnih epidemija: parotitisa, gripa, boginja, miokarditisa — Coxsacki B i dr.). Klinički se razlikuje od akutnog oblika po: učestalosti, blažem toku i nižom temperaturom (uproseku), odsustvu crvenila nad žlezdom, recidivantnim tokom i trajanjem do 3 meseca (izuzetno do 2. god.).

Laboratorijski- SE (ako su zahvaćena oba režnja) je obavezno trocifrenih vrednosti!; nivo jodnih hormona je često privremeno lako povišen; fiksacija radioaktivnog joda je vrlo niska (na osnovu fiksacije primarne hipotireoze 1-2% nakon 3 h).

Terapija: Ovaj oblik tiroiditisa, u većini slučajeva, prolazi samo nakon primene antipiretika (Aspirin). Antibiotici su bez efekta. Kortikosteroidi ili ACTH su efikasni. Zbog dugotrajnog toka uznemirava bolesnika, iako, gotovo nikada, ne prelazi u hipotireozu.

III) Hronični tiroiditis: Opisuje se više oblika od kojih su značajnija:
- Thyroiditis chronica lymphocitaria Hashimoto: pripada bolesti imuniteta, mešanog tipa. U 90% slučajeva su bolesnice žene. Veruje se da virusi kod osoba određene konstitucije oštećuju tirocite. Na toj osnovi ćelije štitaste žlezde postaju prezentanti antigena na njihovoj površini. Antigeni reaguju kompleksnim mehanizmom sa specifičnim antitelima. Imunokompetentne ćeiije nastaju iz anormalne proliferacije klona helper T limfocita i to zbog deficita u limfocitucitu T supresoru (CD8 - koji normalno koči sve pokušaje prethodnog klona da proliferiše). Aktivacija limfocita B posredstvom helper limfocita T vodi do proliferacije i diferencijacije limfocita B u plazmocite, koji su snažni proizvodači antitela usmerenih protivu konstituenata tiroidnih vezikula. To objašnjava vrlo visoki titar antitiroglobulinskih i antimikrozomnih antitela (identično i protiv drugih konstituenata ćelije).

Klinička slika: Najčešće, difuzno uvećana štitasta žlezda (kao reakcija na smanjeno stvaranje jodnih hormona konsekutivno je lučenje TSH) je bezbolna, čvrste konzistencije. Žlezda na početku može uslovljavati veću cirkulišuću količinu jodnih hormona, ali kasnije - zbog permanentne destrukcije tirocita i prateće fibroze - biva razlogom hipotireoze.

U neendemskim područjima, difuzna struma treba da pobudi sumnju na ovo oboljenje. Vezivanje radioaktivnog joda je netipično, ali je zato značajno prisustvo antitireoglobulinskih i antimikrozomalnih antitela u visokim koncentracijama.

Terapija: Lečenje se svodi na primenu jodnih hormona (Thyral tabl.) radi supresije TSH i kompenzovanja eventualno prisutne hipotireoze.

- Struma fibromatosa Riedeli: Radi se o autoagresivnom procesu i retkom oboljenju štitaste žlezde. Žlezda je uvećana, Čvrsta kao daska, bezbolna, fiksirana za podlogu vezivnim tkivom. Dijagnoza se postavlja (kad se na nju posumnja) isključivo histološki, kojom prilikom se konstatuje vezivna infiltracija okolnih mišića. Terapija je, ako postoji okolna kompresija, hirurška dekompresija.

PrintEmail

Pročitajte još: