Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Atrezija jednjaka i traheoezofagealna fistula — najkraće
- Šta je
- Jednjak nije prohodan, i to je obično udruženo sa otvorom prema dušniku (fistulom). U trudnoći se često javlja višak plodove vode.
- Prvi znaci
- Obilan penušav sekret iz usta i nosa, zagrcavanje sopstvenim sekretom ili pri pokušaju hranjenja, naduven trbuh i znaci otežanog disanja.
- Zašto je trbuh naduven
- Udahnuti vazduh kroz fistulu ulazi u želudac i donji deo jednjaka.
- Kako se potvrđuje
- Široka sonda ne može da prođe do želuca. Rendgenski se potvrđuje ubacivanjem vazduha kroz sondu — on služi kao kontrast. Barijum i drugi kontrasti nisu potrebni i opasni su zbog velikog rizika da dospeju u pluća.
- Šta se radi do operacije
- Operiše se tek kada je stanje deteta stabilno. U slepo proširenje se plasira širok kateter na povremeno usisavanje, jer se ono puni sekretom koji može prodreti u pluća. Dete se postavlja pod uglom od 30 stepeni, sa podignutom glavom.
- Zašto dete ne sme da plače
- Pri plaču vazduh kroz fistulu naduva želudac, a to može gurnuti želudačni sadržaj u pluća.
- Najčešći oblik
- Tip I — atrezija jednjaka sa fistulom između dušnika i donjeg dela jednjaka, kod 90% slučajeva.
- Ne dolazi uvek sama
- Može biti deo VATER sindroma (kičma, anus, dušnik, jednjak, bubreg), često uz urođenu srčanu manu. Posle operacije deca mogu imati mekan dušnik i vraćanje želudačnog sadržaja.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Atrezija ezofagusa je obično udružena s traheoezofagealnom fistulom. Incidencija je oko 1 na 3.500 porođaja.
U toku trudnoće često je prisutan polihidramnion. Klinički znaci su: obilan penušav sekret iz usta i nosa deteta, zagrcavanje sekretom ili kod pokušaja hranjenja; često je prisutna abdominalna distenzija (pojavljuje se zato što udahnuti zrak ulazi u želudac kroz fistulu i donji deo ezofagusa), te znaci respiratornog distresa. Dijagnoza se postavlja na osnovu nemogućnosti plasiranja široke sonde u želudac, a rendgenološki se potvrđuje ubacivanjem zraka kroz sondu (zrak služi kao kontrast). Zrak će ocrtavati vrećasto proširenje ako je ono prisutno (barium i drugi kontrasti nisu neophodni i potencijalno su opasni zbog velikog rizika aspiracije).
Hirurška intervencija je indikovana onda kad je kondicija deteta stabilna.
Stabilizacija se postiže pažljivim plasiranjem širokog katetera u vrećasto proširenje, povezanog s intermitentnom sukcijom; slepo proširenje ezofagusa se puni sekretom koji može prodreti u pluća ako se redovno ne aspirira. Dete se postavlja pod uglom od 30 stepeni, s podignutom glavom. Treba pokušati sprečiti da dete plače, jer zrak kroz fistulu napuhava želudac, izazivajući distenziju koja može dovesti do refluksa želučanog sadržaja u pluća.
Postoji više tipova atrezije, u zavisnosti od toga da li postoji traheoezofagealna fistula i koje segmente ezofagusa ona povezuje. Najčešći je tip I (90%) atrezija ezofagusa s fistulom između traheje i distalnog segmenta ezofagusa, drugi oblici se ređe javljaju. Ezofagealna atrezija može biti deo VATER sindoma: vertebraanus-traheja-ezofagus-ren, često udružena s kongenitalnim srčanim defektom (VACTER). U postoperativnom periodu ova deca mogu trpeti od traheomalacije i gastroezofagealnog refluksa.
