Prof. dr Zoran Džamić: Karcinom prostate – prepoznavanje i dalji koraci u lečenju

U okviru podkasta „Važno je da znam – od simptoma do lečenja“ danas smo razgovarali sa profesorom dr Zoranom Džamićem urologom, direktorom Klinike za urologiju UKC Srbije o karcinomu prostate. Kako prepoznati karcinom prostate i koji su koraci u lečenju.

Kakva je rasprostranjenost karcinoma prostate kod nas i u svetu?

Jelena Milojević – LekarInfo: Za početak recite nam kakva je rasprostranjenost karcinoma prostate kod nas i u svetu?

Prof. dr Zoran Džamić: Karcinom prostate je prema najnovijim istraživanjima i to Globo kana na prvom mestu, a to je najveća svetska institucija za statisticku obradu učestalosti različitih patoloških stanja svuda u svetu. Pokazala je da je karcinom prostate na prvom tj drugom mestu po učestalosti oboljevanja muske prostate od malignoma.

Ono što je možda još gori podatak. to je najznačajniji uzročnik smrtnosti muške populacije obolele od malignih bolesti, tako da sve u svemu karcinom prostate je i proglašen najvećim neprijateljem kolonije muške 21. veka i jednostavno ulažu se velika sredstva i veliki potencijal u rešavanje ovog problema. Što se tiče našeg prostora i zastupljenosti karcinoma prostate u Republici Srbiji, mi se nekako uklapamo u tu statistiku sa brojem oboljevanja, možda imamo nešto malo veći broj smrtnih slučajeva, obzirom da se naši pacijenti nešto kasnije javljaju lekaru nego što se javljaju pacijenti u razvijenim zemljama. Mislim da se to može izjednaciti, tako da se, posmatrano statistički, nalazimo u nekoj sredini.

Koji su simptomi koji ukazuju na postojanje karcinoma prostate?

Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su simptomi koji ukazuju na postojanje karcinoma prostate?

Prof. dr Zoran Džamić: Karcinom prostate sam po sebi ima tu svoju glavnu lošu karakteristiku, a to je da po pitanju simptomatologije u ovom trenutku mi ne poznajemo nijedan signifikantan patognomonicni znak na osnovu koga bi pacijent mogao da proceni ili posumnja da ima karcinom prostate.

Simptomatologija poremećaja mokrenja je simptomatologija vezana i za benigno uvećanje prostate i za hronične infekcije donjeg urinarnog trakta i  reproduktivnog sistema muškarca kao i za sam karcinom prostate. Tako da, ako bismo želeli da malo specifičnije odredimo pristup simptomatologiji, rekli bi da simptomi donjeg dela urinarnog trakta, a u koje ubrajamo sve vrste poremećaja mokrenja, učestalo mokrenje, poremećaj kvaliteta mlaza urina, imperativni nagon za mokrenjem, noćno ustajanje više nego što je to bilo uobičajeno u prethodnom period, uz cepanje mlaza urina, kao i pojavu krvi u mokraći koja je možda najpatohomonicniji znak koji tera pacijenata da se javi lekaru.

Sve to zajedno bi moglo da udje u neke nespecificne znake karcinoma prostate. Nažalost, karcinom prostate nema nijedan specifičan znak i to je njegova loša strana i zbog toga se vrlo često pacijenti javljaju sa uznapredovalom bolešću, ne zbog toga što oni ne obraćaju pažnju na kvalitet života i kvalitet mokrenja, nego jednostavno, što ništa ne probudi toliku pažnju i pozornost pacijenta sem te krvi u urinu koja deluje najspektakularnije da se pacijenti jave lekaru.

Kada je pravo vreme da se pacijent obrati lekaru ako ima neki od simptoma potencijalnog karcinoma prostate?

Jelena Milojević – LekarInfo: Kada je pravo vreme da se pacijent obrati lekaru ako ima neki od simptoma potencijalnog karcinoma prostate?

Prof. dr Zoran Džamić: Evo ovako. Ovo je apsolutno pravo pitanje, ali mi odgovor nemamo pravi, kao što je pravo pitanje. Znači, karcinom prostate je maligna bolest koja se javlja u starijoj životnoj populaciji sa najčešćim obeljevanjem u periodu preko 60 godine života, ali sa tendencijom da se javljaju u sve ranijem i ranijem uzrastu.

Zbog toga postoji preporuka svih urologa, a to je, da već od pete decenije života, a kod potencijalnih pacijenata koji u svojoj anamnezi porodičnoj imaju članove muške populacije u porodici koji su bolovali od karcinoma prostate, potrebno je da od te pete decenije života se određuje titar iz krvi. Iz dva mililitara krvi određuje se vrednost prostate specifičnog antigena jednog glikoproteina, koji se luči u ćelijama prostate i koji je još uvek najspecificniji za postojanje, razvitak ili praćenje karcinoma prostate. Jednostavna analiza koja se preporučuje, u početku na jednu na dve godine, a kasnije sa godinama i na godinu dana, može sa velikom preciznoscu, ne apsolutnom, ali sa velikom specifičnoscu, da nam ukaže da eventualno pacijent ima veliku verovatnoću za karcinom prostate.

Odmah moram da se ogradim i da kažem da je prostatin marker PSA u svom povećanom iznosu prisutan i kod benignih hiperplazija prostate i kod zapaljenja, ali on je u ovom trenutku nešto najbliže za određivanje validnosti postojanja karcinoma prostate, te zbog toga je vrlo bitno da pacijenti znaju da vrednosti od 0 do 4 nanograma na mililitar predstavljaju normalne vrednosti PSA, da vrednosti od 4 do 10 nanograma na mililitar predstavljaju tzv. sivu zonu, tj. možda bude, ali ne mora da znači, a preko 10 nanograma na mililitar predstavlja značajan alarm da pacijent krene u ispitivanje moguće, potencijalne bolesti koja može da bude i karcinom prostate.

Što se tiče skrininga karcinoma prostate i pokusaja predviđanja nastanka karcinoma prostate, postoje različiti stavovi u svetu. Koliko ima kliničkih studija koje kažu da je potrebno preventivno raditi vrednosti znatno ranije, toliko postoje studije koje kažu da skrining karcinoma prostate u određenim sredinama nije pokazao zadovoljavajuće rezultate. Iz svega toga, ako odgovaramo decidno na vaše pitanje, kada je potrebno da se krene u moguću evaluaciju patološkog stanja vaše prostate. to je negde peta decenija života tj. druga polovina pete decenije života, gde bi pacijenti na sistematskim pregledima određivali vrednosti prostata specifičnog antigena.

U SAD postoji zakonska regulativa koja kaze da pacijenti koji se nisu odazivali pozivu da rade prostata specifični antigen, a to bi otprilike bila mamografija dojke kod žena kod karcinoma dojke koji je takodje veoma rasprostranjen, ti pacijenti koji obole od karcinoma prostate u kasnijoj životnoj dobi, neće imati adekvatan odgovor zdravstvenog osiguranja na njihovo lečenje, a u samom prevodu to znači da će ih toliko koštati da…

Peta decenija života je jedno okvirno vreme kada treba svaki muškarac da pokloni malo pažnje svojoj prostati i na prvom mestu da uradi prostata specifični antigen, a onda će stručno lice, tj lekari opšte medicine koji dovoljno poznaju te početne nivoe zdravstvene zaštite vezane za urologiju, usmeriti potencijalnog pacijenta na neke više istance sekundarne i tercijalne zaštite gde bi došlo do postavljanja prave dijagnoze.

Kako se leči karcinom prostate?

Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se leči karcinom prostate?

Prof. dr Zoran Džamić: Karcinom prostate, posmatrano istorijski, poslednjih 5-10 godina spektakularno se leči i mi smo uspeli svi zajedno koji se bavimo time, mogu slobodno da kažem, da prevedemo karcinom prostate u jednu hroničnu bolest, koja uz budnu pažnju terapeuta i saradnje sa pacijentom kroz samu individualizaciju sa jedne strane i multidisciplinarni pristup sa druge strane, može rezultirati dobrim preživljavanjem uz odličan kvalitet zivota pacijenata.

Šta to znači? Hirurgija karcinoma prostate je zlatan standard u lečenju, bilo da se radi o klasičnoj hirurgiji, bilo da se radi o laparoskopskoj hirurgiji, ili robotskoj hirurgiji. Kod postojanja lokalnog stadijuma i početnog stadijuma bolesti, hirurgija je terapija izbora koju svakako treba preporučiti svima.

Međutim, produženje životnog veka i ostavljanje velikog broja pacijenata u zavidnoj životnoj dobi sa prisustvom značajnog komorbiditeta, a to su druge bolesti od kojih boluje starija populacija, doveli su do toga da lokoregionalna komformalna zračna terapija daje značajne rezultate u sadejstvu sa hormonskom terapijom koja je takodje značajno zastupljena. Poenta cele priče jeste u tome da terapiju treba da određuju ljudi koji se bave ovom problematikom i poznaju dobro patofiziologiju i patologiju karcinoma prostate.

Ono što je vrlo bitno za karcinom prostate generalno, to je njegova heterogenost. To je jedna heterogena bolest I mora se tako i posmatrati. Mora svaki terapeut koji se bavi lečenjem prostate da bude spreman uvek za iznenađenja, jer će svaki pacijent na svoj individualni način odgovoriti na terapiju, a sa druge strane prateći adverzivni ili neželjeni dogadjaji oznacene terapije moraju se dobro poznavati da bi se blagovremeno okupirali.

Ono što je bitno je uvodjene još jedne grupe lekova. Pored znači hormonske terapije, hirurgije, radio terapije, koja takodje može biti različitih tipova, uvodjenje takodje adrogen receptor target lekova, a to su tzv. arta lekovi, napravljena je kompletna revolucija u lečenju karcinoma prostate gde mi sada imamo mogućnosti da karcinom prostate u početnoj fazi bolesti uz ove Arta lekove ili bihemio, dodatu hemio terapiju, postignemo adekvatan odgovor i preveniramo pojavu metastaza, koje su nekada uvek prethodile smrtnom ishodu kod tih pacijenata.

Karcinom prostate još uvek je neizlečiva bolest. Palijativno lečenje, u koje spada sve ovo što sam vam sad spomenuo, sem radikalne hirurgije u početnom stadijumu gde vi evidentno možete dokazati da ste izlečili pacijenta, jeste slika jednog celog karcinoma prostate.

Ali ono što smo postigli u preživljavanju, pa ako sada to malo raščlanite, imate stariju životnu dobu, imate dobro hronično lečenje kada kažete da neko može 10 ili 15 godina da provede uz dobar kvalitet života uz ovo lečenje, vi ste završili celu priču i to je take home poruka i od mene u ovom podkastu.

Kakve su prognoze toka bolesti i kakav je život sa ovom bolešću?

Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj recite nam kakve su prognoze toka bolesti i kakav je život sa ovom bolešću?

Prof. dr Zoran Džamić: Pa evo u prethodnom pitanju ja sam se poprilično dotakao toga kakav je kvalitet života. Medicina 21 veka svuda u svetu naročito u anglosaksonskim zemljama sebi je dala za prioritet quality of life. Kvalitet života ne po svaku cenu. Ne lečiti pacijenta ako ne možete da mu obezbedite minimum kvaliteta života, jer to nije život dostojan čoveka.

Životarenje da bismo mi možda u nekim studijama vama pokazali bolje preživljavanje. Tu imate nekoliko elemenata koji se posmatraju. Overall survival, ukupno preživljavanje, progresija,  produžavanje vremena do progresije bolesti i tako te neke uslovno statističke domeneklaturne promene koje u običnom životu ne pomažu mnogo.

Podaci iz realnog života kažu da svaki čovek bi želeo da kvalitetno živi, pa makar i kraće, ako bi taj kvalitet bio adekvatan. Retko kad će se pacijenti opredeliti za invazivnu terapiju koja će njima pružiti malo benefita u smislu kvaliteta života i ono što je vrlo bitno narušava se ceo jedan biociklus unutar jedne porodice. Kada neko boluje od karcinoma prostate ne pati samo on, pati i njegova porodica, pati okolina, a vi ako ste uspeli sada da adekvatnom terapijom omogućite pacijentu na prvom mestu, ali i porodici, dobar kvalitet života, vi ste napravili odličan posao.

Mi u ovom trenutku sa karcinomom prostate, u okviru karcinoma prostate, baratamo takvim medikamentima, imamo takav algoritam lečenja da možemo to pacijentima da priuŠtimo. Ja kad sam bio mlad lekar mi smo se bavili samo bolnim koštanim metastazama i nažalost lošim palijativnim lekovima koji su odnosili pacijente. Vi sada ne smete da dozvolite pacijentu da trpi bol, jer bol je najteža karakteristika jednog ozbiljnog patološkog stanja i ne treba dozvoliti pacijentu da ima bol.

Može da ima masivne koštane metastaze, to je njegova karma, to mu se desilo, ali vas zadatak je da mu pokušate usporiti bolest i da mu ta bolest bude bez bola u dužem vremenskom periodu. Sa tako uradjenim stvarima vi ste uspeli da ostvarite delimičnu pomoć, ne potpunu, ali zbog toga pacijenti kada ih vi anketirate vi pokušavate da napravite sa njima jedan specifičan odnos, jedan prijateljski odnos, gde će vam oni reci: ,,Samo nemojte da nas boli. “

Jelena Milojević – LekarInfo: Hvala Vam puno doktore na svim ovim pojasnjenjima i još jednom hvala što ste govorili za Lekarinfo. Želimo Vam prijatan ostatak dana.

Prof. dr Zoran Džamić: Zahvaljujem se na pažnji i želeo bih da na samom kraju, svim ljudima koji će pratiti ovo i imati prilike da slušaju, kažem, samo blagovremeno javljanje lekaru možda dovede do blagovremenog i potpunog izlečenja karcinoma prostate.

O sagovorniku: pogledajte profil prof. dr Zoran Džamić — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.