Hiatus hernia

Hiatus hernia – Dislokacija (prolaps) dela želuca kraz ezofagealni otvor i grudnu duplju. Razlikujemo klizajuću i paraezofagealnu hiatus herniu.

 Hijatusna hemija je povremeni, ređe stalni, prodor jednog dela želuca (obično forniksa), kroz jednjačni otvor dijafragme, ili
nekog drugog abdominalnog organa u grudni koš. Razlikuje se pet oblika ezofagealnih hijatusnih hemija:
–    kratak jednjak (ređe se javlja, obično urođen, a kod sklerodermije stečen);
–    klizajuća hijatusna hemija (kardija i fomiks su u gmdnom košu, a jednjak je ,,nabran“ i potisnut naviše);
–    paraezofagealna hijatusna hemija (kardija je ispod dijafragme, a fomiks želuca prolazi pored jednjaka, kroz jednjačni otvor dijafragme u gradni koš);
–    mešovita hijatusna hemija (klizajuća i paraezofagealna, šema 3);
–    upside down stomach, ređa pojava (kod volvulusa kroz dijafragmalni jednjačni otvor, skoro ceo želudac prođe u grudni koš i slično kao i veliki tumor dovodi do ozbiljnih kliničkih pojava u respiratomom i kardiovaskularnom sistemu),

Etiopatogeneza. Razni i brojni činioci koji dovode do pojava dijafragmalnih i ezofagealnih hijatusnih hemija, mogu se svrstati u dve grupe:
–    oslabljen tonus mišićnih vlakana dijafragme. i proširenje njenog ezofagealnog otvora (kod hroničnog reumatizma, endokrinih poremećaja štitaste žlezde, u klimakterijumu, u trudnoći i dr.) i
Šema 3. ~ Različiti tipovi dijafragmalnih hijatusnih hemija
–    povećan pritisak u abdomenu (gojaznost, poodmakla tradnoća, obilan ascites, veći abdominalni tumor sarkom i dr.).

Klinička slika. Pojedini oblici ezofogealne hijatusne hemije su asimptomatski, dok u većini njih kliničke pojave mogu da budu jasno i raznovrsno izražene, a mogu se svrstati u tri grape kliničkih sindroma:
–    gastrokardijalni (srčane palpitacije, pritisak iza gradne kosti, paroksizmalna ekstrasistolna aritmija, gušenje i dr.); 
–    sindrom dispepsije (nadimanje ispod gradi, podrigivanje, pritisak ispod gradi i u gornjem delu trbuha, gorušica, štucanje, regurgitacija želudačnog sadržaja u usta, katkad i povraćanje obično posle obilnog i brzo progutanog obroka) i
–    pseudoulkusni sindrom (gorušica, gađenje, povraćanje, pečenje iza i ispod grudne kosti obično noću iU pri dužem ležanju na niskom uzglavlju).
Ponekad sve tri grape sindroma mogu biti prisutne kod istog bolesnika.
Fizičkim pregleđom može da se konstatuje: tahikardija, aritmija po tipu ES, meteorizam, bolna osetljivost na duboku palpaciju u epigastrijum ispod ksifoideusa, anemija (okultno ili manifestno krvarenje kod inkancerirane hijatusne hemije), povraćanje hematiniziranog sadržaja, nešto kasnije i melena.

Dijagnoza. Iscrpna anamneza i podroban fizički pregled bolesnika imaju određen dijagnostički značaj. Radiološkim pregledom, uz primenu određene rendgenske tehnologije pregleda (položaj bolesnika u Tredelenburgu, epigastrična kompresija, gutanje barijumske kaše u momentu rendgenskog snimanja radi relaksacije DES-a i dr.) hijatusna hemija se lako dijagnostikuje kao i tip kome pripada. Endoskopskim pregledom zapažaju se direktni i indirektni znaci prisutne hijatusne hemije (proširenje u vidu džepa u visini dijafragmalnog fiziološkog suženja jednjaka, ora serrata je potisnuta naviše, relativna stenoza lumena, dilatiran DES, prolaps želudačne sluznice kroz kardiju, refluks želudačnog sadržaja u distalni deo jednjaka, refluksni ezofagitis I stepena, katkad i erozija. Manometrijska ispitivanja ukazuju da je DES u grudnom košu, da je u njemu smanjen pritisak, a vrednost pH je manja od 4, dok je infuzioni kiseh test pozitivan .
Komplikacije su brojne i različite: refluksni ezofagitis II stepena, strikture različitog stepena, peptičkiulkus, krvarenje različitog obima, inkanceracija hemije i dr.
Pored pomenutih oblika hijatusnih hernija, postoji i združena klinička forma Saintova trijada (dijafragmalna hijatusna hemija, holelitijaza i divertikuloza kolona).

Lečenje je kompleksno konzervativno medikamentno i radikalno hirurško, zavisno od vrste i oblika hijatusne hemije i od toga koje su od pominjanih komplikacija prisutne.
Bolesniku se savetuje poseban režim ishrane češći i manji obroci, bez iritativnih materija (začina), alkohola i duvana. Potrebno je dobro sažvakati hranu, gutati polako, posle jela ne saginjati se, apri ležanju imati uzdignuto uzglavlje. Izbegavati obilnije unošenje gaziranih pića, izbegavati nošenje tesne odeće i korseta.
U lečenju često treba primeniti: antacide (posle jela), antagoniste H2 receptora histamina (novije generacije) uveče pred počinak, blokatore K Na-ATP-aze na membrani parijetalnih ćelija (Omeprol 20 ili 40 mg pre doračka), metaklopramid i holinomimetike (Cisap a 10 mg, 3×1 tabletu, 20 min. pre jela).
U slučaju neuspeha medikamentne terapije i određenih komplikacija, pogotovu kod inkanceracije hemije, primenjuje se hirurško lečenje. Ono ima za cilj da ukloni nastalu hijatusnu hemiju, da spreči njenu ponovnu pojavu i da sanira posledicu nastalih komplikacija. U te svrhe koriste se određeni operativni postupci: fundoplikaturapo Nissenu, supraselektivna vagotomija sa piloroplastikom i interpozicija jednog dela jejunuma i dr.