Poznajete to osećanje: sedite za stolom, pojedete tek nekoliko zalogaja i već imate utisak da vam je stomak pun do vrha. Malo kasnije javi se tupo žarenje ispod grudne kosti, ponekad i mučnina koja dolazi na prazan želudac, pa prolazi čim nešto pojedete. Godinama to pripisujete stresu, kafi, nervozi ili neredovnim obrocima. Kupujete lekove protiv gorušice bez recepta, tegobe popuste na nedelju dana, a onda se vrate. Kod jednog dela ljudi iza takve slike stoji bakterija koja se zove Helicobacter pylori, u svakodnevnom govoru poznatija kao helikobakter. Dobra vest je da se ona danas otkriva jednostavnim testovima, među kojima je najpoznatiji disajni test, i da se u većini slučajeva uspešno leči ciljanom terapijom koju nazivamo eradikacija. Loša vest je da neprepoznata infekcija može godinama tiho da oštećuje sluznicu i da kod dela ljudi dovede do stanja kao što je čir na želucu.
U ovom tekstu objašnjavam ko treba da razmisli o testiranju, kako izgleda dijagnostika, šta se dešava tokom lečenja i na koje znake upozorenja ne treba čekati.
Šta je Helicobacter pylori
Helicobacter pylori je spiralna bakterija koja je naučila da preživi tamo gde je preživljavanje teško, u kiseloj sredini želuca. Pomoću sitnih bičeva probija se kroz sloj sluzi koji štiti zid želuca i naseljava se tik uz same ćelije sluznice. Osim toga, luči enzim ureazu, koja razlaže ureu i oko bakterije stvara oblak amonijaka, neku vrstu zaštitnog omotača od želudačne kiseline. Upravo tu osobinu koristimo u dijagnostici, jer na njoj počiva disajni test.
Reč je o jednoj od najrasprostranjenijih hroničnih infekcija kod ljudi i nosilac je znatan deo svetske populacije, s tim što je učestalost osetno viša u sredinama koje su u prošlosti imale lošije uslove života, pa i u našem podneblju kod starijih generacija. Većina zaraženih tokom života nema nikakve tegobe. Kod jednog dela ljudi, međutim, dugotrajna upala sluznice (gastritis) prelazi u oštećenje koje može da vodi ka čiru na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Svetska zdravstvena organizacija, preko svoje agencije za istraživanje raka, svrstala je ovu bakteriju u dokazane uzročnike karcinoma želuca, što je glavni razlog zašto se otkrivena infekcija leči i onda kada tegoba nema mnogo.
Zašto nastaje infekcija helikobakterom
Infekcija se najčešće stiče u detinjstvu, mnogo pre nego što se pojave bilo kakve tegobe. Prenosi se sa čoveka na čoveka, pijaćom vodom i hranom koja je došla u kontakt sa zagađenim izvorom, kao i preko pljuvačke i sadržaja iz digestivnog trakta. Zato se u porodicama neretko dešava da je više članova nosilac iste bakterije.
Širenju infekcije istorijski su doprinosili život u prenaseljenom prostoru, više osoba u istoj sobi, deljenje pribora za jelo i čaša, kao i nedostatak ispravne vodovodne mreže. Poboljšanjem higijenskih uslova učestalost infekcije u mlađim generacijama opada, ali bakterija ostaje česta kod odraslih i starijih osoba.
Važno je razumeti jednu stvar: sama bakterija ne mora da napravi štetu. Da li će nastati čir ili teže oštećenje sluznice zavisi od soja bakterije, od nasledne sklonosti domaćina, od načina ishrane i od dodatnih štetnih uticaja kao što su pušenje ili česta upotreba lekova protiv bolova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Simptomi: kako se infekcija ispoljava
Kod većine ljudi infekcija protiče nemo. Kada se tegobe jave, one najčešće nisu specifične i lako se pomešaju sa običnom nervozom želuca. Najčešći opisi koje čujem u ordinaciji su:
- žarenje ili tup bol u gornjem delu stomaka, ispod grudne kosti, koji se pojačava kada je želudac prazan
- osećaj prevelike punoće posle malog obroka, kao da hrana dugo stoji
- nadutost, podrigivanje i mučnina, naročito ujutru
- gorušica i kiseo ukus u ustima
- slabiji apetit i neobjašnjen gubitak telesne težine
- loš zadah koji ne prolazi ni uz brižljivu higijenu usta
- umor i bledilo, koji mogu biti posledica tihog gubitka krvi i manjka gvožđa
Kada infekcija dovede do čira, bol često dobija prepoznatljiv ritam. Javlja se nekoliko sati posle obroka ili noću, budi čoveka iz sna i popušta kada se nešto pojede ili uzme lek koji smanjuje kiselinu. Taj obrazac je razlog da se posavetujete sa lekarom, a ne da nastavite sa lekovima bez recepta.
Ko je u povećanom riziku
Testiranje ima najviše smisla kod osoba kod kojih je verovatnoća infekcije ili njenih posledica veća:
- osobe koje su imale ili sada imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu
- osobe sa dugotrajnim tegobama u gornjem delu stomaka koje se ponavljaju
- oni čiji su roditelj, brat ili sestra imali karcinom želuca
- osobe sa manjkom gvožđa ili anemijom bez jasnog objašnjenja
- osobe koje duže vreme uzimaju lekove protiv bolova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili aspirin
- osobe koje duže vreme koriste lekove za smanjenje kiseline, a tegobe se vraćaju čim terapiju prekinu
- članovi domaćinstva u kome je neko lečen od infekcije helikobakterom
- pušači, jer pušenje otežava zarastanje sluznice i može da smanji uspeh terapije
Kada se javiti lekaru
Postoje znaci koji traže hitnu procenu, bez odlaganja i bez samolečenja. Javite se lekaru odmah, odnosno potražite hitnu pomoć, ako primetite:
- povraćanje krvi ili sadržaja koji izgleda kao talog od kafe
- crnu, katranastu i lepljivu stolicu neprijatnog mirisa
- iznenadan, jak i oštar bol u stomaku, naročito uz tvrd trbušni zid
- otežano ili bolno gutanje i osećaj da hrana zastaje
- uporno povraćanje koje ne prestaje i onemogućava unos tečnosti
- gubitak telesne težine koji niste planirali, uz slabost i bledilo
- malaksalost, ubrzan rad srca, hladan znoj ili nesvesticu uz bol u stomaku
Zakazivanje pregleda kod lekara preporučujem i kada tegobe u gornjem delu stomaka traju duže od dve do tri nedelje, kada se vraćaju čim prestanete da pijete lek protiv gorušice, kada su se tegobe prvi put javile u starijem životnom dobu ili kada u porodici postoji karcinom želuca. U tim situacijama cilj nije samo da se ublaži simptom, već da se utvrdi uzrok.
Dijagnostika: disajni test i ostale metode
Postoji nekoliko načina da se potvrdi prisustvo bakterije, a izbor zavisi od godina pacijenta, od prisustva znakova upozorenja i od toga da li je potreban uvid u samu sluznicu.
Ureazni disajni test je najčešće prvi izbor kod mlađih pacijenata bez znakova upozorenja. Pacijent popije rastvor sa ureom obeleženom bezbednim, neradioaktivnim ugljenikom, a zatim izdahne u posebnu posudu. Ako je bakterija prisutna, njena ureaza razloži ureu i obeleženi ugljenik se pojavi u izdahnutom vazduhu. Test je bezbolan, traje kratko i pouzdan je i za potvrdu infekcije i za kontrolu posle lečenja.
Test na antigen u stolici otkriva delove bakterije u uzorku stolice. Jednostavan je, dostupan i takođe upotrebljiv za proveru uspeha terapije.
Endoskopija (gastroskopija) podrazumeva pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva tankom savitljivom kamerom. Radi se kada postoje znaci upozorenja, kod starijih pacijenata sa novonastalim tegobama i kada je potrebno videti da li postoji čir ili druga promena. Tokom pregleda uzimaju se sitni uzorci sluznice na kojima se bakterija dokazuje neposredno, a po potrebi se ispituje i osetljivost na antibiotike.
Test iz krvi pokazuje antitela na bakteriju, ali ona mogu da ostanu u krvi i posle uspešnog lečenja, pa ovaj nalaz ne razdvaja pouzdano aktivnu od nekadašnje infekcije. Zato se danas koristi retko i u posebnim okolnostima.
Jedna praktična napomena koja često promakne: lekovi koji smanjuju kiselinu, kao i antibiotici, mogu da lažno prikažu nalaz kao uredan. Zbog toga se pre disajnog testa i testa iz stolice pravi pauza u uzimanju tih lekova, prema uputstvu lekara. Ako ste ih nedavno uzimali, svakako to recite pre zakazivanja testa.
Lečenje: kako izgleda eradikacija
Cilj lečenja je potpuno uklanjanje bakterije, što u medicini nazivamo eradikacijom. Terapija podrazumeva kombinaciju više antibiotika i leka koji snažno smanjuje lučenje želudačne kiseline, jer antibiotici u manje kiseloj sredini deluju bolje. U pojedinim shemama dodaje se i preparat bizmuta. Vrstu kombinacije, izbor i doze lekova, kao i dužinu uzimanja, određuje isključivo lekar, na osnovu ranijeg uzimanja antibiotika, poznatih alergija, lokalne otpornosti bakterije i eventualnog nalaza osetljivosti iz uzorka sluznice. Zbog toga u ovom tekstu namerno ne navodim nazive i doze lekova.
Ono što je na vama, kao pacijentu, jeste doslednost. Terapiju treba uzimati do kraja, u punom trajanju koje je lekar odredio, i onda kada tegobe nestanu već posle nekoliko dana. Prekid na pola puta jedan je od najčešćih razloga neuspeha i stvaranja otpornosti bakterije na antibiotike, posle čega je svaki naredni pokušaj po pravilu teži.
Neželjene pojave su moguće i obično su prolazne: metalni ukus u ustima, mučnina, mekša stolica, tamna stolica i tamniji jezik kod terapija sa bizmutom. Ako se javi jaka dijareja, osip, otežano disanje ili izražena mučnina koja onemogućava uzimanje lekova, javite se lekaru pre nego što sami prekinete terapiju.
Poslednji, često preskočen korak jeste provera uspeha. Posle završene terapije radi se kontrolni disajni test ili test na antigen u stolici, i to tek nakon što prođe dovoljno vremena od poslednje tablete, prema uputstvu lekara. Bez te kontrole nemate potvrdu da je bakterija zaista uklonjena. Ako prva shema ne uspe, postoje druge kombinacije lekova i lečenje se nastavlja drugačijim pristupom.
Saveti za svakodnevni život tokom i posle terapije
Lekovi rade glavni deo posla, ali navike mogu da olakšaju oporavak sluznice i smanje tegobe:
- jedite manje obroke češće, umesto dva obimna dnevno
- izbegavajte alkohol tokom terapije, naročito uz pojedine antibiotike
- prestanak pušenja povećava šansu za uspešno lečenje i smanjuje verovatnoću povratka čira
- smanjite jaku kafu, ljute začine, veoma masnu i prženu hranu dok tegobe traju, a zatim ih vraćajte postepeno i pratite kako reagujete
- poslednji obrok planirajte najmanje dva do tri sata pre odlaska na spavanje
- o lekovima protiv bolova razgovarajte sa lekarom, jer neki od njih dodatno nadražuju sluznicu
- vodite kratak dnevnik tegoba, jer se tako lakše prepoznaje šta ih pokreće
Stres sam po sebi ne izaziva ovu infekciju, ali menja doživljaj tegoba i navike u ishrani, pa san i redovna umerena fizička aktivnost imaju svoje mesto u oporavku.
Prevencija infekcije i ponovnog javljanja
Vakcina protiv ove bakterije za sada nije dostupna u svakodnevnoj primeni, pa se prevencija svodi na higijenske mere i na razumno postupanje u porodici. Redovno pranje ruku sapunom pre jela i posle toaleta, upotreba ispravne vode za piće, dobro oprano voće i povrće, kao i izbegavanje deljenja čaša, flaša i pribora za jelo, smanjuju rizik od prenošenja.
Posle uspešne eradikacije ponovna infekcija u našim uslovima nije česta. Kada se tegobe ipak vrate, češće je reč o tome da bakterija nije bila potpuno uklonjena nego o novoj infekciji, i zato je kontrolni test posle terapije toliko važan. Ako je neko u domaćinstvu lečen, ima smisla razgovarati sa lekarom o testiranju ostalih ukućana koji imaju tegobe.
Zaključak
Helicobacter pylori je čest, tih i, što je najvažnije, izlečiv uzrok tegoba sa želucem. Ako se prepoznajete u opisu žarenja na prazan želudac, brzog zasićenja i tegoba koje se vraćaju čim prestanete sa lekovima protiv gorušice, ima smisla razjasniti da li je bakterija prisutna. Put je jasan: razgovor sa lekarom, odgovarajući test, terapija koja se sprovodi do kraja i kontrola koja potvrđuje uspeh. Umesto godina povremenog gašenja simptoma, dobijate razjašnjen uzrok i sluznicu koja ima priliku da se oporavi.
Reference
- Svetska zdravstvena organizacija (WHO) — https://www.who.int
- Mayo Clinic — https://www.mayoclinic.org
- NHS (National Health Service, Velika Britanija) — https://www.nhs.uk
- NICE (National Institute for Health and Care Excellence) — https://www.nice.org.uk
- World Gastroenterology Organisation — https://www.worldgastroenterology.org
Ovaj tekst ima edukativnu svrhu i ne zamenjuje pregled i konsultaciju sa lekarom. Ako imate tegobe sa želucem, ako razmišljate o testiranju na Helicobacter pylori ili vam je potrebno tumačenje već urađenog nalaza, zakažite konsultaciju u savetovalištu za gastroenterologiju putem platforme LekarInfo i posavetujte se sa lekarom o daljim koracima. — Dr Biljana Petrović
