Budite se u tri ujutru, soba je mračna, a misli su glasnije nego preko dana. Sutra je kontrola, prekosutra terapija, a vi razmišljate o tome kako da to saopštite deci i da li ćete uspeti da izdržite. Ujutru se oblačite, odlazite na infuziju, ljubazno odgovarate na pitanje „kako ste“ sa „dobro sam“ i osmehnete se. Kod kuće spuštate torbu i osećate prazninu koju ne umete da imenujete. Ako vam je ovo poznato, niste slabi i niste nezahvalni. Verovatno ste iscrpljeni na način koji hirurgija i onkološka terapija ne mogu da izmere.
Depresija kod karcinoma dojke jedna je od čestih pratećih tegoba tokom lečenja, a istovremeno se retko prijavljuje. U mnogim ordinacijama razgovor se svede na krvnu sliku, tumorske markere i podnošljivost terapije, dok pitanje „kako spavate i kako se osećate“ ostane na kraju liste. Kao lekar koji godinama razgovara sa ženama u ovom procesu, želim jasno da kažem: psihološka podrška u onkologiji nije luksuz niti dodatak za one koje „ne mogu same“. Ona je deo lečenja, jednako kao kontrola bola, ishrana i fizička aktivnost. Mentalno zdravlje utiče na to koliko ćete redovno dolaziti na terapiju, koliko dobro ćete spavati, kako ćete podnositi neželjena dejstva i kako ćete se oporavljati.
Šta je depresija kod karcinoma dojke
Depresija kod karcinoma dojke nije isto što i tuga zbog dijagnoze. Tuga, strah i ljutnja su očekivane reakcije na tešku vest i one obično dolaze u talasima: danas plačete, sutra se smejete unuku, prekosutra ste besni na ceo svet. Depresivni poremećaj je nešto drugo. To je stanje koje traje najmanje dve nedelje, prisutno je gotovo svakodnevno i veći deo dana, i menja način na koji funkcionišete. Slabi ili nestaje sposobnost da osetite zadovoljstvo u stvarima koje su vas ranije radovale, javlja se osećaj bezvrednosti ili krivice, a energija opada i onda kada se terapija odmakla.
U onkologiji se najčešće sreću tri oblika: poremećaj prilagođavanja sa depresivnim raspoloženjem, odnosno reakcija na dijagnozu koja prevazilazi uobičajeni intenzitet, zatim veliki depresivni poremećaj i mešoviti anksiozno-depresivni odgovor. Klinički značajna depresivnost sreće se kod znatnog broja osoba koje se leče od malignog oboljenja, a kod karcinoma dojke tome mogu doprineti i telesne promene, hormonska terapija i rano nastupela menopauza. Važno je znati da je ovo stanje lečivo, sa dobrim izgledima za oporavak kada se prepozna na vreme.
Zašto nastaje depresija tokom onkološkog lečenja
Razlozi su istovremeno biološki, psihološki i socijalni, i retko postoji samo jedan.
- Biološki činioci. Maligna bolest i lečenje mogu pokrenuti zapaljenski odgovor organizma koji utiče na moždane puteve raspoloženja. Hemioterapija, hormonska terapija i naglo nastupela menopauza menjaju nivo estrogena, što kod dela žena izaziva promene raspoloženja, nesanicu i valunge. Anemija, poremećaj rada štitaste žlezde i hronični bol dodatno oduzimaju energiju.
- Psihološki činioci. Dijagnoza narušava osećaj kontrole nad sopstvenim telom i budućnošću. Nakon operacije menja se doživljaj sopstvenog izgleda i ženstvenosti, a gubitak kose ili promena telesne težine to mogu pojačati. Strah od povratka bolesti često je najizraženiji baš kada se lečenje završi i kada okolina očekuje olakšanje.
- Socijalni činioci. Bolovanje i smanjena primanja, briga o deci ili starijim roditeljima, udaljenost od bolnice i osećaj da ste postali teret porodici. Mnoge žene preuzmu ulogu one koja tokom lečenja teši druge, pa za sopstvenu tugu ne ostane prostora.
Simptomi: kako razlikovati depresiju od umora zbog terapije
Ovo je najteži deo, jer se simptomi preklapaju. Umor, gubitak apetita i poremećen san javljaju se i zbog same terapije. Zato je korisno obratiti pažnju na ono što se dešava sa raspoloženjem i mišljenjem, a ne samo sa telom.
- Potišteno raspoloženje veći deo dana, skoro svakog dana, duže od dve nedelje.
- Gubitak interesovanja i zadovoljstva: ni omiljena serija, ni unuci, ni prijateljica koja svrati ne izazivaju gotovo nikakvu reakciju.
- Osećaj bezvrednosti, preterane krivice ili uverenje da ste teret drugima.
- Teškoće sa koncentracijom i pamćenjem koje prevazilaze očekivanu maglu tokom terapije.
- Nesanica sa ranim buđenjem u sitne sate ili, suprotno, spavanje po ceo dan bez osećaja odmora.
- Povlačenje iz kontakata, neodgovaranje na pozive i poruke.
- Razdražljivost i plačljivost bez jasnog povoda.
- Osećaj beznađa i misli da nema smisla nastaviti lečenje.
Jednostavna orijentacija: kada je reč o umoru od terapije, raspoloženje se najčešće popravi ako se odmorite i ako vam neko donese dobru vest. Kada je reč o depresiji, dobra vest po pravilu ne menja unutrašnje stanje ili ga menja tek na nekoliko minuta.
Ko je u povećanom riziku
Rizik nije podjednak za sve. Posebnu pažnju zaslužuju žene koje:
- su ranije imale epizodu depresije, anksiozni poremećaj ili panične napade;
- su mlađe životne dobi, jer dijagnoza dolazi u periodu karijere, male dece i planiranja porodice;
- žive same ili imaju slabu porodičnu podršku;
- prolaze kroz zahtevniji protokol lečenja, opsežnu operaciju ili dugotrajnu hormonsku terapiju;
- imaju jak i slabo kontrolisan bol, limfedem ili izražena neželjena dejstva;
- imaju finansijske teškoće ili su ostale bez posla tokom lečenja;
- posežu za alkoholom ili sedativima kao načinom smirivanja;
- su u periodu neposredno posle završetka terapije, kada prestane svakodnevni kontakt sa medicinskim timom.
Kada se javiti lekaru
Javite se odmah, bez čekanja na sledeću redovnu kontrolu, ako se pojavi bilo šta od navedenog:
- misli da bi bilo lakše da vas nema, misli o samopovređivanju ili konkretan plan da sebi naudite;
- osećaj potpune beznadežnosti i odluka da prekinete lečenje ili preskočite terapiju;
- simptomi traju duže od dve nedelje i ometaju osnovne dnevne obaveze;
- prestajete da jedete i pijete tečnost ili naglo gubite na telesnoj težini;
- nesanica traje nedeljama i iscrpljuje vas do te mere da ne možete da vozite ili radite;
- napadi panike, ubrzan rad srca i osećaj gušenja pred svaku terapiju;
- počeli ste da pijete alkohol ili uzimate tuđe lekove za smirenje;
- naglo pogoršanje raspoloženja, izražen nemir ili pojačan strah ubrzo posle uvođenja novog leka;
- zbunjenost, dezorijentisanost ili nagla promena ponašanja, što može ukazivati i na telesni uzrok koji zahteva hitnu proveru.
Ako postoje misli o okončanju sopstvenog života, to je hitno stanje. Obratite se dežurnom lekaru, pozovite službu hitne pomoći na broj 194 ili zamolite nekog bliskog da ostane sa vama dok ne dobijete stručnu pomoć. Ovo nije stanje koje bi trebalo da rešavate sami, pogotovo ne noću.
Dijagnostika: kako se procenjuje mentalno zdravlje
Procena počinje razgovorom. Lekar pita kako spavate, kako jedete, šta vas raduje, kakve misli imate noću i koliko vas sve to sprečava u svakodnevnim obavezama. Koriste se i kratki upitnici za probir raspoloženja i anksioznosti, koji se popunjavaju za nekoliko minuta i služe da se stanje izmeri i prati kroz vreme, a ne da vam se dodeli etiketa.
Drugi korak je isključivanje telesnih uzroka koji mogu ličiti na depresiju. Proverava se krvna slika zbog anemije, funkcija štitaste žlezde, nivo vitamina i elektrolita, kao i spisak svih lekova koje uzimate, jer pojedini lekovi mogu uticati na raspoloženje i san. Procenjuje se i kontrola bola, jer neizdrživ bol sam po sebi može oduzeti volju za svakodnevnim aktivnostima. Tek kada se ta slika sagleda u celini, postavlja se dijagnoza i pravi plan lečenja.
Lečenje: psihološka podrška u onkologiji i lekovi
Lečenje se planira prema težini simptoma i vašim željama, i najčešće kombinuje nekoliko pristupa.
- Psihoterapija. Kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže da prepoznate misaone obrasce koji pojačavaju strah i da ih zamenite realnijim. Terapija prihvatanja i posvećenosti usmerena je na to kako da živite u skladu sa svojim vrednostima uprkos neizvesnosti. Kod izraženog straha od povratka bolesti postoje posebno oblikovani programi. Terapija se sprovodi uživo ili preko video poziva, što je za mnoge žene tokom onkološkog lečenja jedini izvodljiv oblik.
- Lekovi. Antidepresivi imaju svoje mesto kod umerene i teške depresije, kao i kod izražene anksioznosti i uporne nesanice. Vrstu leka, dozu, dužinu primene i način uvođenja određuje lekar, uz proveru međusobnog dejstva sa onkološkom terapijom, jer pojedini antidepresivi mogu uticati na razgradnju hormonske terapije. Zato izbor leka treba da bude usaglašen sa vašim onkologom, a ne prepušten savetu iz čekaonice. Dejstvo se procenjuje kroz nekoliko nedelja, pa strpljenje na početku ima smisla.
- Grupe podrške. Razgovor sa ženama koje prolaze kroz isto smanjuje osećaj izolovanosti i donosi praktična rešenja kojih nema u brošurama.
- Telesna aktivnost i rehabilitacija. Umerena, redovna aktivnost prilagođena vašem stanju povoljno utiče na raspoloženje, san i umor.
- Kontrola bola i neželjenih dejstava. Kada se bol, mučnina i valunzi dovedu pod kontrolu, raspoloženje se često popravi i pre nego što se uvede bilo šta drugo.
Deo istog tima su onkolog, psihijatar, psiholog, medicinska sestra i, kada je potrebno, socijalni radnik. Dobra saradnja među njima štedi vam vreme i ponavljanje iste priče na svakom šalteru.
Saveti za svakodnevni život
- Napravite predvidiv ritam dana: isto vreme buđenja, obroci, kratka šetnja. Struktura umiruje kada je sve ostalo neizvesno.
- Postavljajte male, dostižne ciljeve. Danas je uspeh istuširati se i izaći do prodavnice, a ne oprati sve prozore u stanu.
- Vodite kratak dnevnik simptoma i raspoloženja. Na kontroli je lakše pokazati beleške nego se prisećati.
- Tražite konkretnu pomoć: „odvezi me u sredu na terapiju“, „skuvaj ručak u petak“. Opšte „javi ako ti nešto treba“ retko donosi olakšanje.
- Ograničite pretraživanje interneta na jedan kratak period dnevno i na proverene izvore. Noćno čitanje statistika najčešće pojačava strah.
- Čuvajte san: mračna i prohladna soba, bez ekrana pred spavanje, bez kafe posle podneva. Ako je nesanica uporna, recite to lekaru.
- Izbegavajte alkohol kao sredstvo za smirenje, jer može pogoršati san i raspoloženje narednog dana.
- Vežbe disanja, sporo izdisanje i kratka vođena relaksacija mogu pomoći pre pregleda i tokom čekanja nalaza.
- Razgovarajte sa decom jednostavnim rečima, primereno uzrastu. Deca osete napetost i sama popune praznine strašnijim objašnjenjima.
- Zadržite bar jednu aktivnost koja nema veze sa bolešću: pletenje, baštu, hor, kafu sa prijateljicom.
Prevencija: kako na vreme zaštititi mentalno zdravlje
Najvažnija mera je rano prepoznavanje. Savremene smernice preporučuju da se raspoloženje proverava rutinski, od trenutka postavljanja dijagnoze, pri promeni protokola lečenja i posle završetka terapije. Zamolite svoj tim da to bude deo redovnih kontrola i recite ako se osećate loše, čak i kada niste sigurni da je „dovoljno ozbiljno“.
Pomaže i da unapred pripremite mrežu podrške: jedna osoba za prevoz, jedna za čuvanje dece, jedna kojoj možete da se javite kasno uveče. Ako ste ranije imali depresiju ili anksiozni poremećaj, recite to onkologu na samom početku, jer se tada podrška uključuje ranije, a ne tek kada nastupi kriza. Redovna umerena aktivnost, uravnotežena ishrana, izbegavanje alkohola i briga o snu mogu smanjiti verovatnoću da se depresivna epizoda razvije ili produbi.
Zaključak
Lečenje karcinoma dojke traži snagu koja se ne dobija stiskanjem zuba. Depresija kod karcinoma dojke je česta, razumljiva i, što je najvažnije, lečiva. Kada se prepozna na vreme, žene po pravilu lakše podnose terapiju, redovnije dolaze na kontrole i brže se vraćaju svom životu. Traženje pomoći nije znak da odustajete, već način da sačuvate snagu za ono što je pred vama. Ako prepoznajete sebe u ovom tekstu, razgovor sa stručnjakom je razuman sledeći korak, a ne poslednje sredstvo.
Reference
- Svetska zdravstvena organizacija (WHO) — materijali o depresiji i mentalnom zdravlju: https://www.who.int
- National Health Service (NHS) — informacije za pacijente o karcinomu dojke i depresiji: https://www.nhs.uk
- Mayo Clinic — pregled dijagnostike i lečenja depresije: https://www.mayoclinic.org
- National Institute for Health and Care Excellence (NICE) — smernice za depresiju kod odraslih sa hroničnom telesnom bolešću: https://www.nice.org.uk
- European Society for Medical Oncology (ESMO) — smernice za podržavajuću negu u onkologiji: https://www.esmo.org
- National Cancer Institute (NCI) — psihosocijalni aspekti lečenja malignih bolesti: https://www.cancer.gov
Ovaj tekst ima edukativnu svrhu i ne zamenjuje lekarski pregled, dijagnozu niti konsultaciju sa vašim lekarom. Ako prepoznajete opisane tegobe kod sebe ili kod bliske osobe, zakažite konsultaciju u savetovalištu „Depresija kod karcinoma dojke“ putem platforme LekarInfo i razgovarajte sa lekarom o koracima koji odgovaraju vašem stanju. Tekst je pripremilo uredništvo portala LekarInfo uz stručnu recenziju lekara.
