Bolesti medijastinuma - simptomi, tumori i lečenje

Q: Šta je Bolesti medijastinuma?

Medijastinum je prostor između dve pleuralne "vreće" (pluća), podeljen na prednji, srednji i zadnji deo, u kojima se nalaze srce, veliki krvni sudovi, dušnik, jednjak, timus i limfni čvorovi. Bolesti medijastinuma obuhvataju razna patološka stanja ovog područja, među kojima su najčešći medijastinalni tumori, čija se priroda procenjuje prema tome u kom od tri dela su smešteni.

Q: Šta znači „subcentimetarski limfni čvor" na nalazu?

Subcentimetarski (subsantimetarski) znači manji od jednog centimetra. Radiolozi tim izrazom opisuju limfne čvorove uobičajene, male veličine — takav nalaz sam po sebi najčešće nije razlog za uzbunu. Da li čvor zahteva praćenje ili dodatne preglede zavisi od cele slike — broja, izgleda i rasporeda čvorova i ostalih nalaza — o čemu odlučuje lekar.

ŽELITE DA IZGUBITE KILOGRAME I POBOLJŠATE METABOLIZAM? NUDIMO VAM STRUČNO REŠENJE BESPLATNO.

ZAKAŽITE BESPLATAN PREGLED

Ažurirano: 27. avgust 2026.Stručna provera: Dr Biljana Petrović, Lekar opšte prakse

Živite u inostranstvu?

Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.

Pitajte lekara iz Srbije

Odgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.

Bolesti medijastinuma — najkraće

Šta je medijastinum: Medijastinum je područje grudnog koša između pleuralnih „vreća“, podeljeno na prednji, srednji i zadnji deo. U njemu se nalaze srce, veliki krvni sudovi, dušnik, jednjak, timus i limfni čvorovi.
Najčešće bolesti: Najčešći patološki proces u medijastinumu su različiti tumori (timom, limfomi, teratomi, tumori štitaste žlezde, neurogeni tumori, ciste). Javljaju se i akutni i hronični medijastinitis (zapaljenje) i pneumomedijastinum (vazduh u medijastinumu).
Mogući simptomi: Kod akutnog medijastinitisa javljaju se bol u predelu grudne kosti i zaduha, a kod pneumomedijastinuma tipičan je jak bol iza grudne kosti koji se može širiti u vrat i nadlaktice. Fibrozirajući medijastinitis može pritiskati okolne strukture, npr. velike disajne puteve ili gornju šuplju venu.
Kako se postavlja dijagnoza: Najvrednija tehnika snimanja je CT medijastinuma, a koriste se i magnetna rezonanca, pretrage sa radionuklidima i kontrastna snimanja. Konačna dijagnoza često se dobija uzimanjem uzorka tkiva — punkcijom tankom iglom, medijastinoskopijom, torakoskopijom ili biopsijom.
Kako se leči: Lečenje zavisi od uzroka: akutni medijastinitis zahteva hitnu drenažu, hirurško zbrinjavanje i antibiotike, dok pneumomedijastinum obično ne zahteva lečenje — vazduh se brže povlači uz udisanje visokih koncentracija kiseonika. Kod hroničnog medijastinitisa leči se tuberkuloza ako se dokaže uzročnik.

Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje savet lekara. Detalji su ispod.

Bolesti medijastinuma — karton bolesti

Naziv	Bolesti medijastinuma
Šifra dijagnoze (MKB-10)	J98.5
Oblast	Pulmologija
Šta je medijastinum	Područje grudnog koša između plućnih maramica — u njemu su srce, veliki sudovi, dušnik, jednjak, timus i limfni čvorovi
Najčešće bolesti	Tumori (timom, limfomi, teratomi…), medijastinitis, pneumomedijastinum
Dijagnoza	Najvredniji je CT; konačna dijagnoza često biopsijom

Karton je sažetak podataka sa ove stranice i ne zamenjuje pregled. Šifra MKB-10 služi za snalaženje u nalazima i uputima.

Medijastinuma je područje koje se nalazi između pleuralnih „vreća“. Podeljen je na tri dela. Anteriorni (prednji) medijastinuma proteže se od sternuma anteriorni do perikarda i brahiocefalnih žila posteriorno. U njemu se nalazi timus, anteriorni medijastinalni limfni čvorovi i unutrašnje mamalne arterije i vene. Medijalni (srednji) medijastinuma nalazi se između anteriornog i posteriornog medijastinuma i sadrži srce, ascendentno deo i transverzalni luk aorte, šuplje vene (vena cava), brahiocefalične arterije i vene, frenične živce, dušnik, glavne bronhije sa pripadajućim limfnim čvorovima i pulmonalne arterije i vene. Posteriorna (stražnji) medijastinuma ograničen je perikarda i traheje anteriorni, a posteriorno kičmom. Sadrži descendentni deo torakalne aorte, jednjaka, ductus thoracicus, vene azigos i hemiazigos te posteriorno grupu medijastinalnih limfnih čvorova.

Medijastinalni tumori Najčešći su patološki proces u medijastinuma različite tumori. Prvi je korak u procenjivanju medijastinalni tvorbe njeno postavljanje u jedan od tri medijastinalni prostora, budući da u svakom od tih prostora nastaju karakteristične lezije. Najčešće su lezije u anteriorni medijastinuma timom, limfomi, teratomske neoplazme i tireoidne tumori. U srednjem medijastinuma najčešće se tvorbe vaskularne prirode, povećanja limfnih čvorova zbog metastaza ili granulomatozna bolesti te pleuroperikardne i bronhogene ciste. U posteriorno medijastinuma često se nalaze neurogeni tumori, meningokele, meningomijelokele, gastroenterične ciste i ezofagealni divertikula.

Dijagnostički pristup poremećajima medijastinuma može se podeliti na tehnike snimanja (CT skeniranje, magnetna rezonanca, pretrage sa radionuklidima, intravenske kontrastne pretrage) i postupke za uzimanje tkivnih uzoraka (aspiracija punkcijom, medijastinoskopija, torakoskopija i otvorena biopsija). CT medijastinuma najvrednija je tehnika slikovnog prikazivanja i verovatno jedina tehnika koju svakako treba izvršiti. Magnetna rezonancija (MRI) izgleda da u slikovnom prikazivanju medijastinuma nema nekih posebnih prednosti pred CT. Pretrage gastrointestinalnog trakta Barijem indikovane se u mnogih pacijenata sa posteriorno medijastinalnim lezijama, jer se na ovaj način lako dijagnostikuju hernije, divertikula i Ahalazija. Scintigrafija jodom 131 pomaže pri utvrđivanju dijagnoze intratorakalne guše.

Konačna dijagnoza može se dobiti pomoću medijastinoskopije ili anteriorni medijastinotomije u mnogim slučajevima kada se tvorbe nalaze u prednjem ili srednjem medijastinalni prostoru. Dijagnozu medijastinalni tvorbe bilo kojeg od medijastinalnih prostora može potvrditi bez torakotomije perkutana aspiraciona biopsija tankom iglom. Torakoskopija pod kontrolom video sistema verovatno je metoda budućnosti, koja će pomoći pri postavljanju mnogih dijagnoza.

Akutni medijastinitis Većina je slučajeva akutnog medijastinitisa uzrokovana ili perforacijom jednjaka, ili se desi nakon centralne sternotomije pri operaciji na srcu. Simptomi u pacijenata sa rupturom jednjaka nastaju akutno, a to su bol u prsne kosu i zaduha. Nastaju zbog medijastinalni infekcije. Ruptura jednjaka može nastati spontano, ili kao komplikacija ezofagoskopije i postavljanja Blakemoreove sonde. Odgovarajuće lečenje sastoji se od pregleda medijastinuma i primarne sanacije povrede jednjaka te drenaže pleuralnog prostora i medijastinuma.

Učestalost medijastinitisa nakon centralne sternotomije je 0,4-5,0%. To se najčešće događa pri drenaži rane. Ostali su slučajevi sepsa ili proširen medijastinuma. Dijagnoza se obično postavlja aspiracijom medijastinuma s pomoću punkcijske igle. Lečenje se sastoji od hitne drenaže, debridementa i parenteralne primene antibiotika. Međutim, smrtnost je još uvek iznad 20%.

Hronični medijastinitis Spektar hroničnog medijastinitisa kreće se od granulomatozna upale limfnih čvorova u medijastinuma do fibrozirajućeg medijastinitisa. Većina je slučajeva uzrokovana tuberkulozom ili histoplazmoza, samo ponekad sarkoidoze, silikoza i drugim gljivičnim bolestima. Bolesnici s granulomatozna medijastinitisom obično su bez simptoma.

Oni s fibrozirajućim medijastinitisom obično pokazuju znake kompresije neke od medijastinalnih struktura, kao što su sindrom gornje šuplje vene, opstrukcija velikih bronha, paraliza freničnog živca ili laringealnog rekurensa, opstrukcija plućne arterije ili proksimalnih plućnih vena. Većini je bolesnika nužna pretraga medijastinuma da bi se utvrdilo da li je reč o benignom medijastinitisu ili o malignom procesu. Niti jedna se medicinska ili hirurška terapija nije pokazala delotvornom u lečenju medijastinalni fibroze, ali bolesnika treba lečiti od tuberkuloze ako se u razmazim ili u kulturama dokaže uzročnik tuberkuloze.

Pneumomedijastinum Pri ovom je stanju prisutan vazduh u medijastinalni intersticiju.

Tri su glavna uzroka:

1. alveolarna ruptura sa prodorom vazduha u medijastinuma

2. perforacija ili ruptura jednjaka, dušnika ili glavnih bronha

3. prodor vazduha iz vrata ili abdomena u medijastinuma.

Simptomi povezani sa pneumomedijastinumom kreću se od nikakvih do teških.Tipična je jaka supsternalna bol, sa radijalnim širenjem u vrat i nadlaktice ili bez toga širenja. Fizikalni pregled obično otkriva supkutani emfizem u suprasternalnoj jami i Hammanov znak (škripav ili skljocajuci zvuk sinhron s lupanjem srca), koji se najbolje čuje u levom lateralnom dekubitalni položaju. Dijagnoza se potvrđuje rendgenogramom grudnog koša. Obično nije potrebno nikakvo lečenje, ali će se medijastinalni vazduh brže apsorbovati ako pacijent udiše visoke koncentracije kiseonika. Ako su komprimovane medijastinalni strukture, kompresija se može smanjiti punkcijom i aspiracijom.

Pneumomediastinum je nenormalno prisustvo vazduha ili drugog gasa u medijastinumu. Mediastinum je centar grudnog koša i nalazi se između pluća.

Zrak se može zaglaviti na ovom području zbog traume ili curenja iz pluća ili dušnika. Poznat je kao spontani pneumomediastinum kada nema očiglednog uzroka. Ovo stanje je retko i iznosi između 1 na 7000 i 1 od 45 000 slučajeva prijema u bolnicu.

Koji su simptomi pneumomedijastinuma?

Glavni simptom je obično jak bol u centru grudnog koša. Ostali simptomi mogu da uključuju:

– vazduh ispod kože na grudima, poznat kao potkožni emfizem

– promene u glasu

– kašalj

– otežano gutanje, poznato kao disfagija

– naporno disanje

– Bol u vratu

– kratak dah

– povraćanje

Doktor, slušajući grudi nekoga sa pneumomediastinumom, može čuti škripanje zvuka koji je u toku sa otkucajem srca. Ovaj zvuk je poznat kao Hammanova mrvica.

Koji su uzroci nastanka pneumomedijastinuma?

Mediastinum se može napuniti vazduhom zbog:

– povrede vrata ili grudnog koša

– operacija na vratu, grudima ili trbuhu

– astma ili druga stanja koja izazivaju snažno kašljanje

– infekcije grudnog koša i pluća, poput KOPB i intersticijske bolesti pluća

– teško porođaj

– prekomerno povraćanje

– udisanje otrovnih isparenja

– intenzivna vežba

– brze promene vazdušnog pritiska tokom ronjenja

– upotreba rekreativnih lekova, kao što su kokain i metamfetamin

– upotreba ventilatora

Valsalva manevar takođe može izazvati pneumomediastinum. Ovaj manevar uključuje snažno izdisaj prema zatvorenom disajnom putu. Valsalva manevar se obično izvodi kako bi se iskopile uši.

Koji su faktori rizika?

Faktori koji povećavaju verovatnoću pojave pneumomediastinuma uključuju:

Starost : Bebe i deca mogu biti izloženi većem riziku od stanja odraslih, jer su im tkiva grudi manje ukočena, što rezultira lakšim putem za kretanje vazduha.

Pol : Otprilike 76 procenata slučajeva pogađa muškarce, posebno mlade.

Zdravlje pluća : Ljudi sa plućnim bolestima, uključujući astmu, bronhiektaziju, cističnu fibrozu , KOPB, intersticijsku bolest pluća i ciste , izloženi su većem riziku od stanja.

Kako se dijagnostikuje pneumomedijastinum?

Rendgen grudnog koša koji pregledavaju lekari

Rendgenski snimak grudnog koša može se koristiti za dijagnozu pneumomediastinuma.

Lekar će uzeti anamnezu i obaviti fizikalni pregled kako bi dijagnostikovao pneumomediastinum. Verovatno će slušati grudi stetoskopom.

Obično su potrebni slikovni testovi za pregled pluća, disajnih puteva i medijastinuma. Oni mogu da uključuju:

Rentgen grudi : Ovaj test snima slike grudnog koša i gornjih trbušnih organa kako bi se tražio osnovni uzrok propuštanja vazduha.

CT skeniranje : CT pregledom daje detaljnu sliku grudnog koša kako bi lekar mogao da proveri da li ima vazduha u medijastinumu. Skeniranje može pokazati opseg pneumomediastinuma ili potvrditi slučajeve kada je rendgen grudi neupitan.

Ultrazvuk : Ovaj test koristi zvučne talase za traženje vazduha izvan pluća. Može dati trenutne rezultate i ne koristi rendgenske zrake. Medicinski gel se postavlja na kožu tako da ultrazvučni štapić može vizuelizovati strukture unutar grudne šupljine .

Mogu se uraditi i drugi manje često korišćeni testovi da bi se utvrdilo ili potvrdilo osnovno zdravstveno stanje. Ovi uključuju:

Bronhoskopija : Ovom procedurom se pregledaju disajni putevi pluća, pomoću tanke cevi opremljene svetlom i kamerom. Cev se ubacuje kroz nos ili usta sve dok ne uđe u bronhije i male disajne puteve pluća.

Endoskopija : Tokom ovog postupka, cev se prenosi niz grlo ili nos u jednjak, želudac ili gornji deo creva.

Ezofagogram : Ovaj test uključuje da neko pije materijal koji sadrži barijum da bi premazao jednjak. Uzima se rendgenski snimak da bi se videli obrisi jednjaka i gornjeg digestivnog trakta.

Koje su mogućnosti lečenja?

Pneumomediastinum je retko ozbiljan i obično će se razrešiti sam. Liječenje je usmjereno na upravljanje simptomima i bilo kojim osnovnim uzrokom.

Većina ljudi će provesti najmanje 24 sata u bolnici na posmatranju. Preporučeni tretmani uključuju:

– stariji čovek koji čita u bolničkom krevetu

– odmor u krevetu se preporučuje kao lečenje pneumomediastinuma.

– mirovanje

– izbegavanje fizičke aktivnosti

– lekovi protiv anksioznosti

– lekovi protiv kašlja

– kiseonik koji pomaže disanju i podstiče apsorpciju zarobljenog vazduha

– lekovi koji ublažavaju bol

Ako stanje pluća doprinosi pneumomediastinumu, to stanje će obično zahtevati lečenje. Lekari mogu , na primer, propisati antibiotike za infekcije ili lečenje disanja astme.

Spontani pneumomediastinum obično se razrjeđuje bez liječenja, mada se zna da u nekim slučajevima postoji više od 2 mjeseca.

Komplikacije

Lečenje takođe uključuje suočavanje sa komplikacijama kao što je pneumotoraks, takođe poznat kao kolabirana pluća.

Pneumotoraks je rezultat nakupljanja vazduha između pluća i stijenke grudnog koša. Osobe sa urušenim plućima mogu zahtevati ubacivanje grudne cevi da bi se vazduh oslobodio i omogućilo da se pluća ponovo naduvaju.

Komplikacije takođe mogu uticati na srce. Retko, pneumomediastinum može dovesti do nakupljanja vazduha oko vreće srca, što otežava normalnom otkucaju srca .

Pneumomediastinum kod novorođenčadi

Pneumomediastinum može uticati na otprilike 2 na svakih 1.000 rođenja . Međutim, njegova pojava je verovatno podcenjena jer ne izaziva uvek simptome koji vode dijagnozi.

Verovatnije je da se javlja kod novorođenčadi koja:

– potrebna mi je mehanička ventilator za pomoć disanju

– razviti infekciju pluća, poput upale pluća

– udišite (aspirajte) svoj prvi izmet tokom rođenja

– imati hitne ili vanredne situacije tokom rođenja

Ako novorođenče ima simptome, oni mogu uključivati:

– užarene nosnice

– gunđanje

– neobično brzo disanje

– problem sisanja

– uvećanje grudi

Beba će dobiti kiseonik da im pomogne da dišu i podstakne reapsorpciju vazduha ako pokaže simptome poremećaja disanja. Antibiotici i drugi tretmani biće propisani za sve druge osnovne probleme.

Često je potrebno nadgledati novorođenče na neonatalnoj jedinici intenzivne nege ili NICU-a dok se leči pneumomediastinum.

Činjenice

Pneumomediastinum obično nije razlog za zabrinutost i obično ima dobre izglede. Neki simptomi, poput boli i otežanog disanja, mogu, međutim, da izazovu nevolje. Tretmani imaju za cilj da smanje te simptome sve dok se vazduh u grudima ne rasprši.

Praćenje nakon što se pneumomediastinum razreši obično nije potrebno jer se stanje verovatno neće ponoviti. Međutim, zabeleženi su ponavljajući slučajevi, naročito kada su u pitanju upotreba droga ili plućna bolest

Dobili ste ovakav nalaz snimanja?

Postavite pitanje pulmologa i odgovor stiže na Vašu adresu. Besplatno je i ne zahteva odlazak u ordinaciju.

Pitajte pulmologa

Odgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled. U hitnim stanjima pozovite 194.

Česta pitanja o Bolesti medijastinuma

Šta je Bolesti medijastinuma?

Medijastinum je prostor između dve pleuralne „vreće“ (pluća), podeljen na prednji, srednji i zadnji deo, u kojima se nalaze srce, veliki krvni sudovi, dušnik, jednjak, timus i limfni čvorovi. Bolesti medijastinuma obuhvataju razna patološka stanja ovog područja, među kojima su najčešći medijastinalni tumori, čija se priroda procenjuje prema tome u kom od tri dela su smešteni.

Koji su simptomi?

Simptomi zavise od veličine i položaja promene, kao i od toga koju strukturu pritiska – srce, dušnik, jednjak, krvne sudove ili nerve – pa se mogu javiti otežano disanje, kašalj, bol u grudima, otežano gutanje ili promuklost. U ranijoj fazi promene u medijastinumu često ne izazivaju nikakve tegobe i mogu se otkriti slučajno, prilikom snimanja pluća zbog nekog drugog razloga.

Koji su uzroci/faktori rizika?

Najčešći uzrok bolesti medijastinuma su tumori i druge tvorbe koje potiču iz struktura koje se tu prirodno nalaze, poput timusa, limfnih čvorova, nerava, krvnih sudova, jednjaka ili dušnika. Da li je reč o dobroćudnoj ili zloćudnoj promeni zavisi, između ostalog, i od toga u kom delu medijastinuma (prednjem, srednjem ili zadnjem) je tvorba smeštena, a tačan uzrok kod svakog pacijenta utvrđuje lekar dodatnim pretragama.

Kako se leči?

Pristup lečenju zavisi od vrste, veličine i lokacije promene u medijastinumu i može uključivati redovno praćenje, hirurško uklanjanje tvorbe ili druge, ciljane terapije. Konačnu odluku o vrsti i toku lečenja uvek donosi lekar, na osnovu svih nalaza i individualne procene svakog pacijenta.

Kada se hitno javiti lekaru?

Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ako se javi izraženo otežano disanje, jak bol u grudima, otok lica ili vrata, iznenadna promuklost ili izraženo otežano gutanje, jer ovi znaci mogu ukazivati na to da promena u medijastinumu pritiska srce, velike krvne sudove ili dušnik. Zbog blizine ovako važnih organa, svaku naglu ili izraženu tegobu ove vrste treba odmah proceniti lekar.

Šta znače uvećani limfni čvorovi u medijastinumu?

Medijastinum — prostor između plućnih maramica — sadrži i limfne čvorove, pa se njihovo uvećanje vidi na snimcima grudnog koša (nalaz se ponekad zove medijastinalna limfadenomegalija). Uzroci mogu biti različiti: prema tekstu, u medijastinumu se javljaju i zapaljenjski procesi i tumori, uključujući limfome. Zato sam nalaz uvećanih čvorova nije dijagnoza — najvredniji sledeći korak je CT medijastinuma, a konačan odgovor često daje uzimanje uzorka tkiva (punkcija, medijastinoskopija ili biopsija). Nalaz tumači lekar uz celu sliku.

Šta znači „subcentimetarski limfni čvor“ na nalazu?

Subcentimetarski (subsantimetarski) znači manji od jednog centimetra. Radiolozi tim izrazom opisuju limfne čvorove uobičajene, male veličine — takav nalaz sam po sebi najčešće nije razlog za uzbunu. Da li čvor zahteva praćenje ili dodatne preglede zavisi od cele slike — broja, izgleda i rasporeda čvorova i ostalih nalaza — o čemu odlučuje lekar.

Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.

Dr Biljana Petrović

10 minuta za čitanje

Zaprati nas