Zahvaljujući obilju likopena i vitamina C, paradajz (Solanum lycopersicum) po mišljenju stručnjaka predstavlja hranu protiv starenja.
Ova dva sastojka potvrđeni su saveznici u borbi protiv slobodnih radikala, pri čemu likopen održava tkiva mladim i elastičnim, a vitamin C kao antioksidans jača imunitet i organizam štiti od infekcija i prehlade.
Udruženi predstavljaju saveznike lepote i mladosti.
Paradajz je poreklom iz Srednje i Južne Amerike, a bio je kultivisan još za vreme vladavine Asteka i Inka. U Evropu je prvi put donet na područje Španije i Portugalije krajem petnaestog veka.
Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti postao je omiljena salata, hrana i preliv. Danas čini osnovu mediteranske kuhinje, jer se odlično slaže sa brojnim jelima sa testeninom, pirinčem, sirevima, jajima, mesom i ribom. U ponudi su brojne vrste, poznate kao goveđe srce, kruškasti paradajz, paradajz bez semenki, sitan paradajz u grozdu, žuti i zeleni paradajz, jabučar…
Paradajz je sezonsko povrće od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima može da se nađe tokom cele godine.
Njegova crvena boja potiče od likopena koji je karotenoid sa posebnim antioksidansnim svojstvima. Bori se protiv slobodnih radikala štiteći kožu, zbog čega je za vreme sunčanja poželjno jesti što više ovog povrća. Ustanovljeno je i da je delotvoran u prevenciji tumora prostate, zbog čega muškarci naročito treba da ga jedu.
Paradajz je bogat i belančevinama, beta- karotenom, biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D, K, a od minerala gvožđem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, fosforom. U zavidnim količinama sadrži i lutein, mineralne soli, kofeinsku, hlorogensku i ferulinsku kiselinu, flavonoide, kao i brojne druge korisne sastojke. U manjim količinama sadrži i retke minerale bakar, mangan, bor i kobalt.
Kao niskokalorijska namirnica odlično se uklapa u dijetalni jelovnik za one koji žele da smršaju, a preporučuje se i za jačanje odbrambenog sistema organizma. Zapravo, paradajz sadrži dosta lekovitih materija zahvaljujući kojima i ima antioksidansno i antiseptično dejstvo, dobar je čistač organizma i diuretik. Pokazao je delotvornost i u lečenju čireva, bubuljica, kao i pojedinih kožnih oboljenja.
Osim toga, povoljno deluje protiv alergija, anemija, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova.
Pokazalo se da deluje i protiv bolesti usta, zuba i ždrela, bronhitisa, ekcema, istegnuća mišića i ligamenata. Na spisku bolesti su i katarakta, migrena, osteoporoza, povišeni holesterol, poremećeni krvni pritisak, neplodnost, ali i sinuzitis, uganuća, hipertireoza…
Pomešan sa hladno ceđenim maslinovim uljem, začinjen origanom ili nekom drugom aromatičnom biljkom, predstavlja lak preliv, koji jelima sa roštilja ili kuvanim na pari daje poseban ukus.
Ako je paradajz suviše kiseo, treba dodati malo šećera u sosove i sok, jer kod nekih osoba izaziva pojačano lučenje želudačne kiseline i nadimanje. Glavni krivac za to je ljuska koju treba ukloniti, kao i seme. Zapravo, paradajz predstavlja jednu od najzdravijih namirnica, koja može da zaštiti od mnogih bolesti.
Paradajz je najdelotvorniji kao sok, pokazala su istraživanja. Kao napitak reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu sliku delujući protiv malokrvnosti, reguliše varenje, efikasan je i protiv bolesti jetre, pankreasa i reume.
Sok od paradajza preporučuje se i kod premora, jer krepi i čisti organizam, a telo oslobađa od neprijatnih mirisa. Dobar je i prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih bolesti i bolesti mokraćnih organa.
Naučna istraživanja pokazuju i da sok smanjuje slepljivanje trombocita, te na taj način sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Inače je poznato da dijabetičari imaju povećan rizik od nastanka tromba, koji je u daljem toku bolesti najčešći uzročnik infarkta srca i mozga. Zato se i preporučuje konzumiranje soka od paradajza, pri čemu treba umanjiti unos natrijuma.
Srčani bolesnici bi iz istog razloga trebalo da koriste sok od paradajza koji u sebi ima i zavidne količine kalijuma. Osim toga, ovaj napitak smanjuje nivo lošeg holesterola, a samim tim smanjuje i opasnost od njegovog taloženja na krvnim sudovima. Podstiče i stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa, zbog čega je koristan anemičnim osobama i dijabetičarima.
Kada se sok od paradajza koristi kao lek potrebno je dnevno popiti najmanje dva decilitra sveže pripremljenog napitka. Ako se radi o anemiji ili naglom gubitku krvi, neophodno je povećati dnevnu dozu.
Paradajz i zdrave osobe
Paradajz kao izvor antioksidanata – Paradajz je bogat likopenom, snažnim antioksidansom koji pomaže u neutralizaciji slobodnih radikala u organizmu. Ovo svojstvo doprinosi zaštiti ćelija od oštećenja, smanjujući rizik od različitih bolesti, uključujući srčane bolesti, kancer i neurodegenerativne poremećaje.
Podrška imunom sistemu – Visok nivo vitamina C i beta-karotena u paradajzu doprinosi ojačanju imunog sistema. Ovi nutrijenti podržavaju funkciju belih krvnih zrnaca i pomažu organizmu da se odupre infekcijama.
Paradajz i hronične bolesti
Uticaj paradajza na povišen krvni pritisak – Istraživanja su pokazala da konzumacija paradajza može imati povoljan efekat na regulaciju krvnog pritiska. Visok sadržaj kalijuma u paradajzu pomaže u uravnoteženju nivoa natrijuma, čime se smanjuje rizik od hipertenzije.
HOBP i paradajz – Za pacijente sa HOBP, paradajz može biti koristan zbog svojih antioksidativnih svojstava. Likopen može pomoći u smanjenju oksidativnog stresa u plućima i poboljšati funkciju disajnih puteva.
Upravljanje dijabetesom – Iako paradajz sadrži prirodne šećere, takođe je niskokaloričan i ima nizak glikemijski indeks. To ga čini prihvatljivim za osobe sa dijabetesom u okviru kontrole glikemije. Takođe, vlakna u paradajzu mogu doprineti stabilizaciji nivoa šećera u krvi.
Likopen i astmatičari – Ishrana bogata antioksidansima smanjuje učestalost astme, pokazala su istraživanja australijskih naučnika iz Sidneja. Istraživači su se posebno osvrnuli na paradajz i njegov moćan antioksidans likopen. Praktičnu potvrdu dobili su nakon sedmodnevnog eksperimenta sa trideset pacijenata obolelih od astme.
Pacijenti su prvo dobijali hranu siromašnu sa antioksidansima, a zatim su konzumirali ekstrakt i druge proizvode od paradajza bogate likopenom. Dobijeni rezultati su pokazali da suplementi sa likopenom imaju izuzetna svojstva i da ih treba uključiti u terapiju astme.
Reference:
- Story E.N., Kopec R.E., Schwartz S.J., Harris G.K. (2010). An Update on the Health Effects of Tomato Lycopene. Annual Review of Food Science and Technology, 1, 189-210.
- Goyal A., Sharma V., Upadhyay N., Gill S., Sihag M. (2012). Flavonoids as Nutraceuticals: A Review. Tropical Journal of Pharmaceutical Research, 11(3), 507-517.
- Asha R., Priyanka H.P., Jayachitra J., Paulsamy S. (2016). A Review on Anti-Asthmatic Activity of Lycopene. International Journal of Pharmacy and Pharmaceutical Sciences, 8(1), 1-5.
- Riso P., Vendrame S., Del Bo’ C., Martini D., Martinetti A., Seregni E., … & Porrini M. (2009). Effect of a tomato-based drink on markers of inflammation, immunomodulation, and oxidative stress. Journal of Agricultural and Food Chemistry, 57(18), 8583-8589.
- Trumbo P.R., Ellwood K.C. (2006). Lycopene and disease prevention. Nutrition in Clinical Care, 9(1), 28-35.
- O’Connell O., Ryan L. (2015). The Role of Nutrients in Controlling the Onset of Type 2 Diabetes. International Journal of Molecular Sciences, 16(12), 30034-30057.
