Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Psitakoza (papagajska groznica) — najkraće
- Šta je
- Zoonoza koju izaziva Chlamydia psittaci; ide sa temperaturom, malaksalošću, bolovima, glavoboljom i atipičnom upalom pluća.
- Odakle zaraza
- Ptice — papagaji, golubovi, ćurke, patke i živina; hlamidija dugo preživljava sasušena u prašini njihovog izmeta.
- Kako se prenosi
- Najčešće udisanjem, ređe ugrizom ptice. Prenos sa čoveka na čoveka je redak.
- Ko oboljeva
- Ljubitelji i odgajivači ptica; kao profesionalna bolest — radnici na farmama i u zoo vrtovima.
- Šta se dešava u telu
- Hlamidija se prvo množi u jetri i slezini, pa krvlju stiže u pluća — a epitel bronhija ostaje netaknut.
- Teži oblici
- Krvavo-nekrotična upala sa iskašljavanjem krvi; moguća oštećenja srca, bubrega, mozga i moždanica.
- Inkubacija
- Jedna do dve nedelje.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Psitakoza je zoonoza koju prouzrokuje Chlamydia psittaci a koja se karakteriše temperaturom, malaksalošću, opštim bolovima, glavoboljom i atipičnom intersticijalnom pneumonijom.
Uzročnik psitakoze je bakterija, intracelularnog parazitizma, sa osobinama i virusa i bakterija. Rezervoar infekcije su razne ptice (papagaji, golubovi, ćurke, patke, pernata živina) u čijim sekretima i ekskretima hlamidija dugo preživljava sasušena u prašini. Najčešći put prenosa je inhalatorni mada može i ugrizom ptice. Interhumani prenos se retko dešava. Bolest ima uglavnom sporadični karakter kada oboljevaju ljubitelji i odgajivači ptica a može biti profesionalna kada oboljevaju radnici na farmama ptica i u zoo vrtovima.
Uneta aerogenim putem hlamidija dospeva u RES jetre i slezine gde se razmnožava i putem krvi naseljava plućni parenhim pri čemu je epitel bronhijalnog stabla intaktan. Patoanatomski dominira infiltracija mononukleara u intersticijumu mada je moguća eksudacija i infiltracija alveola. Kod težih oštećenja nastaje nekrotična i hemoragična upala sa sukrvičavom ekspektoracijom i hemoptizijama kod bolesnika. U žlezdama, slezini i jetri mogu da se nađu žarišne nekroze. Oštećenja srca, perikarda, endokarda, bubrega, mozga i moždanica se takođe mogu da nađu u težim oblicima bolesti.
Nakon inkubacije od jedne do dve nedelje bolest počinje naglo visokom temperaturom, groznicom, malaksalošću i bolnim sindromom. Glavobolja je intenzivna kao i bolovi u mišićima leđa, zglobovima. Od strane respiratornog sistema prisutan je kašalj koji je najpre podražajan, suv a pri kraju bolesti postaje produktivan, ponekada sukrvičav. Mali broj bolesnika može da ima encefalopatske smetnje u vidu konfuzije, delirijuma, kome. Objektivnim pregledom zapaža se bledilo, relativna bradikardija, a ponekada po koži makulozni egzantem rozeoliformnog tipa. Auskultatomi nalaz na plućima je uredan ili se nađu krepitacije i pleuralno trenje. Prisutna je hepatosplenomegalija umerenog stepena. Radiološke promene na plućima su prisutne ali nisu karakteristične za psitakozu i veoma su raznovrsne. Mogu se videti mrljaste skoro milijame senke, ili nodozne, zatim u vidu trakastog pojačanja bronhovaskulamog stabla. Moguće su i promene po tipu lobarnih, segmentnih infiltracija.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, epidemioloških podataka i serološke potvrde. Koristi se RVK, metoda mikroimunofluorescencije koja otkriva tip specifična IgM antitela.
Diferencijalno dijagnostički treba isključiti TBC, sve etiološke uzročnike sindroma intersticijalnih pneumonija.
Terapija se sprovodi tetraciklinima, 2-3 g na dan, tokom 2-3 nedelje, ali se mogu davati i hinoloni.
Zaprati nas
