Akutni gastroenteritis (Gastroenteritis acuta)

Infektivno oboljenje želuca i tankog creva kratkog trajanja, burnog toka, sa prolivom, bolom u trbuhu i povraćanjem. Od bakterija u našem podneblju najčešći su Campylobacter i Salmonela (netifoidna), mnogo ređe Šigela i Yersinia.

Infektivno oboljenje želuca i tankog creva kratkog trajanja, burnog toka, sa prolivom, bolom u trbuhu i povraćanjem.

Etiologija:

Od bakterija u našem podneblju najčešći su Campylobacter i Salmonela (netifoidna), mnogo ređe Šigela i Yersinia. Od parazita najčešće su Giardia, mnogo ređe Entamoeba histolytica. U 50% slučajeva nalaz stolice je negativan, što ukazuje na viruse ili Clostridium difficile. Bakterije delom deluju i preko toksina (E. coli, Stafilokok, Vibrio cho- lerae, Clostr. difficile); od virusa su najčešći Rotavirus, Echovirus, Norvalk agens (u 60% svih dečjih proliva, kod odraslih posumnjati kada su negativne kulture).

Klinička slika:

Anamneza – putovanja, unos sumnjive ili neuobičajene hrane, npr. majonez, hrana iz restorana, ribe, konzerve i dr., uvek pitanje: da li su obolele i druge osobe iz okoline. Oporavak obično brz — 24 do 96 h. Posebne pojave: povraćanje (B. cereus), sistemska ispoljavanja (febrilnost, glavobolja, mialgije kod Šigela); Campylobacter: bol u trbuhu, ponekad proliv, može da bude i krvav.

Komplikacije:

Ponekad perzistentni proliv – duža infekcija Salmonelom i Lamblijom, sekundarna hipolaktazija, ispoljavanje latentne bolesti (ulcerozni kolit, celijačna bolest). Dešava se da preboleli postaju asimptomatski nosioci (Salmonele), javlja se reaktivni artritis (Reiterov sindrom), eritema nodozum. Septikemija kod vrlo starih, imunonekompetentnih osoba, češće posle salmonele. infektivni kolitis može da stvori difuzne promene sluznice, siićno ulceroznom kolitu, ponajpre posle Campylobactera, Yersinie ili hemoragične E. coli. Toksična dilatacija kolona retko.

Dijagnoza:

Ispitivanje nepotrebno u običnim formama, ali ako postoje indikacije, onda je osnovno napraviti kulturu stolice i mikroskopski pregled na ciste i žive parazite (ameba i lamblija). Indikacije su: više obolelih osoba, trajanje bolesti duže od 4 dana, krvarenje ili druge komplikacije; ako proliv traje duže od 3 nedelje, obavezno uraditi sigmoidoskopiju, biopsiju i lab. preglede. Clostridium difficile proliv zahteva posebna ispitivanja, sumnja naročito ako je negativan nalaz koprokulture, a proliv perzistira.

Terapija:

Opšti principi – rehidratacija (siane supe, voćni sokovi, krekeri), specijaini rchidratacioni rastvori (Na, K, giikoza) per os, ali kod lakše obolelih. Količina tečnosti 1000-3000 ml dnevno. U zavisnosti od stepena deficita (diureza, broj proliva, opšti izgled bolesnika i koncentracija Na i K u serumu) nadoknaditi gubitke tečnosti i minerala. Infuzione rastvore kod težih formi, starih, dece. Posebno se gubi K, per os ili u infuziji dodati 20 mmol/1.

Opioidni antidijaretici (Seidiar, Loperamid) koji smanjuju peristaitiku daju se oprezno, kratko vreme kod jako čestih stolica. Metokiopramid (Reglan) zaustavlja povraćanje.

Salmoneloza – ukoliko je teža forma, sa izraženim simptomima, pro- duženim tokom, antibiotici – ciprofloksacin duže vreme, ili Đaktrim tbi., takode duže vreme. Iziućivanje saimoneia stoiicom traje 4—8 nedelja, do 6 meseci (nosioci).

Šigeloza – najbolji je ciprofloksacin, 5-7 dana, kao i kod salmoneloze, ponoviti koprokulture.

Kampliobakter – Ciprofloksacin 5-7 dana, ev. Eritromicin, 5-7 dana. Enterohemoragijska E. coli se leči Baktrimom, ciprofloksacinom, u težim siućajevima L v. gentamicinom.

Yersinia enteritidis – ne lečiti antibioticima ako nema komplikacija, inače isti antibiotici kao gore.

Ciostridium diff. može da razvije pseudomembranozni kolitis koji je vrlo ozbiljna kiinićka komplikacija posle davanja antibiotika. Terapija: Ukinuti ranije davane antibiotike, Metronidazol i Vankomicin, do 10 dana.

Amebijaza – aktivna infekcija, znatno ređa nego hron. forma sa asim- ptomatskim izlučivanjem cisti.

 Klinička slika: najčešće vodenasti prolivi dužeg trajanja sa dispeptićkim tegobama. Prava amebna dizenterija je akutna bolest sa izraženim proktokolitisom i lošom prognozom ukoliko se ne leči. Česta komplikacija je apsces jetre. Leči se Metronidazolom, 3 dana. Dijagnoza: nije jednostavna, postavlja se na osnovu mikroskopskog nalaza hematofagnih ameba, u svežoj, toploj stolici. Tri negativna nalaza isključuju amebijazu, ali ako se i dalje sumnja, može se ponoviti. Postoji i serološka dijagnostika (titar At) koja ukazuje na akutnu formu ili preležanu bolest, biopsija ili ospsečak sluznice mogu da posluže za otkrivanje amebijaze

Tifus i paratifus AIB febrilnoet, glavobolja, prolivi, »raš«, bradikardija, sumraćna stanja ivesti. Paratifus – lakša forma. Hemokultura, kasnije urino i koprokultura. Widal-ova reakcija nema značaja u akutnoj infekciji. Lečenje hloramfenikolom, ev. ciprofloksacinom.

TBC creva – sumnja ako bolesnik ima TBC pluća. Ileocekalna loklizacija, podseća na Kronovu bolest (recidivantna, bol, zatvor ili proliv, pireksija, ponekad opipljiva masa). Ostale forme su TBC adenitis mezenterijalnih limfnih žlezda, perianalna TBC, i TBC peritonitis sa ascitesom.

Dijagnoza teška, laparoskopija sa uzimanjem bioptičkog uzorka jedino je aiguran dokaz. Jako pozitivan Mantoux test ako je akutna infekcija, RTG pregled samo u odmaklom stadijumu pokazuje promene slične Kronu ili limfomu tankog creva.

Lečenje standardno sa izonijazidom, rifampicinom, ev. etambutolom.

Nepodnošljivost hrane – odnosi se na tzv. nutritivnu alergiju, koja nije tako retka. Radi se o neadekvatnom imunom odgovoru na proteinsku Ag životinjskog (mleko, jaja) i biljnog porekla, sa čestim postojanjem ukrštene reaktivnosti izmedu namirnica sličnih ili srodnih vrsta. Proliv, nadimanje, povraćanje, izbijanje raša, pozitivna anamneza na alergiju. Izazvana reaginskim At ili imunokompleks ima. Ponekad udružena sa postojećim oboljenjima creva — sekundarna nutritivna alergija.

Dijagnoza: na osnovu anamneze i pozitivnosti eliminacione dijete, kutanih testova, provokacionih testova — endoskopskim putem, nalazom At u serumu (specifična IgE At) i sekretima – IgA (duodenumski sok, pljuvačka).

Lečenje eliminacijom alergena, H1 antagoniti, disodijum hromoglikat (stabilizator ćelijskih membrana), ev. kortikosteroidi.