Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Rektalni prolaps — najkraće
- Šta je
- Stanje kada rektum (poslednji deo debelog creva) padne iz svog normalnog položaja u karlici i strši kroz anus. Najčešće se javlja kod starijih osoba sa dugotrajnim zatvorom ili slabošću mišića karličnog dna, češće kod žena, naročito posle 50. godine.
- Simptomi
- Osećaj izbočenosti ili pojava crvenkaste mase koja izlazi iz anusa, u početku tokom ili posle pražnjenja creva. Mogu se javiti i bol u anusu i rektumu, krvarenje iz sluznice rektuma i fekalna inkontinencija (curenje sluzi, krvi ili stolice).
- Uzroci
- Hroničan zatvor ili hronična dijareja, dugotrajno naprezanje pri pražnjenju creva, starija dob, slabljenje analnog sfinktera, ranije povrede ili oštećenja živaca (npr. posle porođaja, povreda kičme ili operacija u karlici). Može biti i posledica dijabetesa, cistične fibroze, HOBP-a, histerektomije ili crevnih infekcija parazitima.
- Da li su to hemoroidi
- Ne — rektalni prolaps je iskliznuće dela debelog creva, dok su hemoroidi natečeni krvni sudovi u anusu i donjem rektumu. Rani prolaps može ličiti na hemoroid koji je iskliznuo iz anusa, pa je razlikovanje ponekad teško.
- Kako se dijagnostikuje
- Lekar uzima anamnezu i obavlja rektalni pregled, ponekad uz naprezanje koje oponaša pražnjenje creva. Po potrebi se rade dodatni testovi, poput analne manometrije, ultrazvuka, proktografije, kolonoskopije ili magnetne rezonance.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje savet lekara. Detalji su ispod.
Prolaps rektuma — karton bolesti
| Naziv | Prolaps rektuma (rektalni prolaps) |
|---|---|
| Šifra dijagnoze (MKB-10) | K62.3 |
| Latinski naziv | Prolapsus recti |
| Oblast | Gastroenterologija |
| Ko je u riziku | Najčešće starije osobe sa dugotrajnim zatvorom ili slabošću mišića karličnog dna; češće žene posle 50. |
| Da li su to hemoroidi | Ne — prolaps je iskliznuće dela debelog creva, hemoroidi su natečeni krvni sudovi |
| Lečenje | Za trajno rešenje obično je potrebna operacija |
Karton je sažetak podataka sa ove stranice i ne zamenjuje pregled. Šifra MKB-10 služi za snalaženje u nalazima i uputima.
Šta je rektalni prolaps?
Rektalni prolaps nastaje kada rektum (poslednji odeljak debelog creva) padne iz svog normalnog položaja unutar karlične oblasti i strši kroz anus. (Reč „prolaps“ znači pad ili sklizanje dela tela iz uobičajenog položaja.)
Izraz „rektalni prolaps“ može opisati tri vrste prolapsa:
– Ceo rektum se proteže izvan anusa.
– Samo deo rektalne obloge gura se kroz anus.
– Rektum počinje da se spušta, ali ne produžava anus (unutrašnji prolaps).
Relakt prolapsa uobičajen je kod starijih odraslih osoba koji imaju dugotrajnu istoriju konstipacije ili slabost mišića karličnog dna. Češći je kod žena nego kod muškaraca, a još češći kod žena starijih od 50 godina ( žene u postmenopauzi ), ali se javlja i kod mlađih ljudi. Retalni prolaps može se javiti i kod odojčadi – što može biti znak cistične fibroze – i kod starije dece.
Da li je rektalni prolaps samo još jedno ime za hemoroide?
Ne. Rektalni prolaps rezultat je iskliznuća dodataka poslednjeg dela debelog creva. Hemoroidi su natečeni krvni sudovi koji se razvijaju u anusu i donjem rektumu. Hemoroidi mogu proizvesti analni svrab i bol, nelagodu i jarko crvenu krv na toaletnom tkivu. Rani rektalni prolaps može izgledati kao unutrašnji hemoroid koji je iskliznuo iz anusa (tj. Prolapsedan), što otežava razlikovanje ova dva stanja.
Šta izaziva rektalni prolaps?
Prolaps rektalnog creva može se javiti kao rezultat mnogih stanja, uključujući:
– Hronična (dugotrajna) zatvor ili hronična dijareja
– Dugotrajna istorija naprezanja tokom crevnih pokreta
Starija dob: Mišići i ligamenti u rektumu i anusu prirodno slabe s godinama. I druge obližnje strukture u području karlice takođe se smanjuju s godinama, što povećava opštu slabost u tom delu tela.
– Slabljenje analnog sfinktera: Ovo je specifični mišić koji kontroliše oslobađanje stolice iz rektuma.
– Ranije povrede analnog ili karličnog područja
Oštećenja živaca: Ako su nervi koji kontroliraju sposobnost mišića rektuma i anusa da se kontrahiraju (smanjili) oštećeni, može doći do propadanja rektalne kosti. Oštećenje živaca može biti uzrokovano trudnoćom, teškim vaginalnim porođajem, paralizom analnog sfinktera, povredama kičme, povredama leđa / operacijama leđa i / ili drugim operacijama karlične oblasti.
– Ostale bolesti, stanja i infekcije:
Prolaps rektalnog creva može biti posledica dijabetesa , cistične fibroze, hronične opstruktivne plućne bolesti , histerektomije i infekcije u crevima koje izazivaju paraziti – kao što su pinvorms i vhipvorms – i bolesti koje su posledica loše ishrane ili poteškoća varenje hrane.
Koji su simptomi rektalnog prolapsa?
Simptomi rektalnog prolapsa uključuju osećaj izbočenosti ili pojavu mase crvenkaste boje koja se proteže izvan anusa. U početku se ovo može dogoditi tokom ili posle crevnog pokreta i privremeno je stanje. Međutim, tokom vremena – zbog uobičajene količine stajanja i hodanja – kraj rektuma može čak i spontano da se izvuče iz analnog kanala, pa će ga možda trebati da se rukom gurne natrag u anus.
Ostali simptomi rektalnog prolapsa uključuju bol u anusu i rektumu i krvarenje iz unutrašnje sluznice rektuma. To su retko simptomi opasni po život.
Fekalna inkontinencija je još jedan simptom. Fekalna inkontinencija odnosi se na curenje sluzi, krvi ili stolice iz anusa. To se dešava kao rezultat istezanja analnog mišića u rektumu. Simptomi se menjaju kako sam rektalni prolaps napreduje.
Kako se dijagnosticira rektalni prolaps?
Prvo, lekar će vam uzeti anamnezu i obaviće rektalni pregled. Od vas će se možda tražiti da se „naprežete“ dok sedite na komodi da oponašate stvarni pokret creva. Mogućnost pregleda prolapsa pomaže vašem lekaru da potvrdi dijagnozu i zakaže plan lečenja.
Druge uslove, kao što su urinarnu inkontinenciju , prolaps bešike i vaginalne / uterusa prolapsa , mogu biti prisutni zajedno sa rektalnim prolapsa. Zbog mnoštva potencijalnih problema, urolozi, uroginekolozi i drugi specijalisti često se udružuju kako bi razmenili procene i doneli zajedničke odluke o lečenju. Na ovaj način, operacije za popravljanje bilo koje kombinacije ovih problema mogu se istovremeno obaviti.
Lekari mogu da koriste nekoliko testova kako bi dijagnostikovali rektalni prolaps i druge probleme karličnog dna i pomogli da odrede najbolji tretman za vas. Testovi koji se koriste za procenu i donošenje odluka o lečenju uključuju:
– Analna elektromiografija (EMG): Ovaj test određuje da li je oštećenje nerva razlog zašto analni sfinkteri ne rade pravilno. Takođe se ispituje koordinacija između rektuma i analnih mišića.
– Analna manometrija: Ovaj test proučava snagu mišića analnog sfinktera. Kratka tanka cev, umetnuta u anus i rektum, koristi se za merenje zategnutosti sfinktera.
– Analni ultrazvuk: Ovaj test pomaže da se proceni oblik i struktura mišića analnog sfinktera i okolnog tkiva. U ovom testu, mala sonda se ubacuje u anus i rektum kako bi se slikali sfinkteri.
– Test latencije terminalnog živčanog ritma Pudendala: Ovaj test meri funkciju živaca pudendala, koji su uključeni u kontrolu creva.
– Proktografija (koja se takođe naziva defekografija): Ovaj test se vrši u odeljenju za radiologiju. U ovom testu snimljen je rendgenski video koji pokazuje koliko dobro funkcioniše rektum. Video pokazuje koliko stolice može da drži rektum, koliko dobro rektum drži stolicu i koliko dobro rektum oslobađa stolicu.
– Kolonoskopija : Ovo je pregled debelog creva ili debelog creva. Fleksibilna cev sa kamerom prolazi kroz anus prema gore gde se debelom crevu spaja tanko crevo. To pomaže da se obezbede vizuelni tragovi o izvoru problema.
– Proktosigmoidoskopija: Ovaj test omogućava pregled sluznice donjeg dela debelog creva, tražeći bilo kakve nepravilnosti kao što su upala, tumor ili ožiljak. Da biste obavili ovaj test, fleksibilna cev sa kamerom pričvršćenom na kraju ubacuje se u rektum do sigmoidnog creva.
– Slika magnetne rezonance (MRI) : Ovaj test se radi u odeljenju za radiologiju. Ponekad se koristi za procenu karličnih organa.
Kako se leči rektalni prolaps?
U nekim slučajevima vrlo malog, ranog prolapsa, lečenje se može započeti kod kuće upotrebom omekšivača stolice i guranjem palog tkiva nazad u anus rukom. Međutim, za popravljanje prolapsa obično je potrebna operacija.
Postoji nekoliko hirurških pristupa. Izbor hirurga zavisi od starosti pacijenta, drugih postojećih zdravstvenih problema, obima prolapsa, rezultata ispitivanja i drugih testova i sklonosti hirurga i iskustva sa određenim tehnikama.
Abdominalna i rektalna hirurgija (koja se takođe naziva perinealna) hirurgija su dva najčešća pristupa sanaciji rektalnog rekultata.
Pristupi popravljanju trbuha
Postupak na trbuhu odnosi se na urezivanje trbušnih mišića kako bi se pregledao i operisao u trbušnoj šupljini. Obično se izvodi pod opstom anestezijom i predstavlja pristup koji se najčešće koristi kod zdravih odraslih osoba.
Dve najčešće vrste popravka trbuha su rektopeksija (fiksacija [spajanje] rektuma) i resekcija (uklanjanje segmenta creva), a zatim rektopeksija. Resekcija se preferira kod pacijenata koji imaju jak zatvor. Rektopeksija se takođe može izvesti laparoskopski putem malih proreza u ključanici, ili robotski, što pacijentu olakšava oporavak.
Rektralni (perinealni) popravci pristupa
Rektalni postupci se često koriste kod starijih pacijenata i kod pacijenata koji imaju više medicinskih problema. Spinalna anestezija ili epiduralna (anestezija koja blokira bol u određenom delu tela) se kod ovih pacijenata mogu koristiti umesto opšte anestezije. Dva najčešće korištena rektalna pristupa su postupci Altemeier i Delorme:
Postupak Altemeier: U ovom postupku – koji se naziva i perinealna proktosigmoidektomija – deo rektuma koji se proteže izvan anusa se odseče (amputira) i dva kraja se ponovo privežu zajedno. Preostale strukture koje pomažu u podršci rektuma spajaju se zajedno u pokušaju da pruže bolju podršku.
Delorme postupak: U ovom postupku uklanja se samo unutrašnja obloga oborenog rektuma. Vanjski sloj se zatim preklopi i zalepi, a isečene ivice unutrašnje obloge se spajaju tako da je rektum sada unutar analnog kanala.
Koji su rizici / komplikacije koji mogu nastati nakon rektalnog prolapsa?
Kao i kod svih operacija, komplikacije anestezije, krvarenja i infekcije su uvek rizični. Ostali rizici i komplikacije od operacija na popravljanju rektalnog prolapsa uključuju:
– Nedostatak izlečenja tamo gde se dva kraja creva ponovo povežu. To se može dogoditi u operaciji u kojoj je uklonjen deo creva i dva kraja preostalog creva su ponovo povezani.
– Intra-abdominalna ili rektalna krvarenja
– Zadržavanje mokraće (nemogućnost prolaska urina)
– Medicinske komplikacije hirurgije: srčani udar, upala pluća , duboka venska tromboza (krvni ugrušci)
– Povratak rektalnog prolapsa
– Pogoršanje ili razvoj inkontinencije fekalija
– Pogoršanje ili razvoj opstipacije
Nakon operacije, treba izbegavati zatvor i naprezanje. Mogu se koristiti vlakna, tečnosti, sredstva za omekšavanje stolice i blagi laksativi.
Koliko je uspešna rektalna operacija prolapsa?
Uspeh može varirati u zavisnosti od stanja potpornih tkiva i starosti i zdravlja pacijenta. Abdominalni postupci povezani su s manjom šansom da se prolaps vrati, u poređenju s perinealnim procedurama. Međutim, kod većine pacijenata operacija fiksira prolaps.
Koliko dugo traje oporavak od rektalne operacije prolapsa?
Prosečno trajanje boravka u bolnici je 2 do 3 dana, ali to varira u zavisnosti od zdravstvenih stanja pacijenta. Kompletan oporavak obično se može očekivati za mesec dana; međutim, pacijenti bi trebalo da izbegavaju naprezanje i teško dizanje najmanje 6 meseci. U stvari, najbolja šansa za sprečavanje povratka prolapsa je uložiti se tokom života kako bi se izbeglo naprezanje i bilo koje aktivnosti koje povećavaju abdominalni pritisak.
Članak iz kategorije „Gastroenterologija„
Imate simptome o kojima čitate?
Postavite pitanje lekara i odgovor stiže na Vašu adresu. Besplatno je i ne zahteva odlazak u ordinaciju.
Pitajte lekaraOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled. U hitnim stanjima pozovite 194.
Česta pitanja o Prolaps rektuma
Šta je rektalni prolaps?
Rektalni prolaps je stanje u kome rektum, poslednji deo debelog creva, isklizne iz svog normalnog položaja i proviri kroz anus. Postoje tri oblika – potpuni prolaps kada ceo rektum strši napolje, delimični kada samo deo sluzokože izlazi kroz anus, i unutrašnji prolaps kada rektum počinje da se spušta ali ne izlazi napolje. Najčešće se javlja kod starijih osoba, posebno kod žena posle 50. godine, a može se javiti i kod odojčadi i dece.
Koji su simptomi rektalnog prolapsa?
Najuočljiviji znak je osećaj ili vidljivo prisustvo tkiva koje strši iz anusa, posebno pri naprezanju tokom pražnjenja creva. Mogu se javiti i osećaj nepotpunog pražnjenja, curenje sluzi ili stolice i nelagodnost u predelu anusa. U ranoj fazi prolaps ponekad podseća na hemoroid koji je iskliznuo napolje, što otežava razlikovanje ova dva stanja bez pregleda lekara.
Koji su uzroci i faktori rizika za rektalni prolaps?
Stanje se najčešće povezuje sa dugotrajnom konstipacijom i učestalim naprezanjem pri pražnjenju creva, kao i sa slabošću mišića i vezivnog tkiva karličnog dna. Rizik je veći kod starijih osoba, kod žena u postmenopauzi, kao i nakon porođaja ili hirurških zahvata u karličnoj regiji. Kod odojčadi prolaps može biti povezan sa cističnom fibrozom, dok se kod starije dece javlja iz drugih uzroka.
Kako se leči rektalni prolaps?
Pristup lečenju zavisi od uzroka, stepena prolapsa i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, pa odluku o najboljem načinu lečenja uvek donosi lekar nakon detaljnog pregleda. Kod blažih oblika mogu se preporučiti mere za regulaciju stolice i jačanje mišića karličnog dna, dok se kod izraženijeg prolapsa najčešće razmatra hirurško lečenje. Konkretnu terapiju, uključujući eventualne lekove ili vrstu operacije, može odrediti isključivo lekar.
Kada je potrebno hitno se javiti lekaru zbog rektalnog prolapsa?
Hitna lekarska pomoć je neophodna ako prolapsirano tkivo postane jako bolno, promeni boju u tamnocrvenu ili plavičastu ili ne može ručno da se vrati nazad, jer to može ukazivati na poremećaj cirkulacije u tom delu creva. Bez odlaganja treba potražiti pomoć i u slučaju obilnog krvarenja, jakog bola u trbuhu ili nemogućnosti pražnjenja creva. Svaki nov ili pogoršan simptom treba da proceni lekar, a stanje se ne sme samostalno dijagnostikovati niti lečiti.
Da li prolaps rektuma može da se izleči prirodno, bez operacije?
Prema tekstu, samo kod vrlo malog, ranog prolapsa lečenje se može započeti kod kuće — omekšivačima stolice i vraćanjem palog tkiva rukom. Pomažu i mere protiv naprezanja: vlakna u ishrani, dovoljno tečnosti, sredstva za omekšavanje stolice i blagi laksativi. Ali za trajno popravljanje prolapsa obično je potrebna operacija — „prirodni lek“ koji vraća crevo na mesto ne postoji, a odlaganje pregleda produžava tegobe. Kome i kada je operacija potrebna, procenjuje lekar.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
