Pre izvesnog vremena, kada je ekspanziju doživela oblast medicine koja se bavi ispitivanjem (in)tolerancije na hranu, primećen je porast ljudi čiji organizam ne reaguje dobro na laktozu – prirodni šećer koji nalazimo u mlečnim proizvodima. To svakako ne znači da većina ljudi treba da eliminiše kravlje mleko, ali je važno znati da postoje i alternativna mleka koja lako mogu da postanu deo vaše ishrane.
Studije kažu da je odraslima dovoljna jedna čaša mleka u danu (oko 200 ml), kako bi se ispunile dnevne potrebne doze kalcijuma. Realnost je, čini se, malo drugačija: mnogi u danu popiju barem dve kafe sa mlekom, jogurt neretko kombinuju uz doručak, a nađe se tu i po neki dezert.
Ne morate uvoditi radikalne promene
Kravlje mleko može ostati deo vaše svakodnevne ishrane, ali je možete obogatiti i nekim alternativama, odnosno mlekom biljnog porekla: sojinim, bademovim, ovsenim, kokosovim, pirinčanim. Ovaj trend posebno vlada u Indiji, Japanu, Kini, a ustanovljeno je da u jugoistočnoj Aziji, generalno, dosta ljudi ima problem sa laktozom. Zato se okreću drugim opcijama, koje sve više prihvata i Zapad. Osim toga, neke manje razvijene zemlje oskudevaju u kravljem mleku, pa varijante na bazi biljaka mogu biti „win-win” kombinacija i sa ekonomske strane.
Torta i kafa u duetu? Zašto da ne!
Sve masovnije se koriste i druge biljne varijante, a u kafićima možda ponajviše sojino i ovseno mleko. Postaju sve popularnije i poslastice na bazi alternativnih šećera, ulja i mleka, koje lako postaju deo vaše ishrane i savršeno se uklapaju uz popodnevnu kafu. Jedan takav dezert je tzv. Švedska torta od badema.
Za fil vam treba 150 grama šećera, jedna kašika ekstrakta vanile i jedna kesica burbon vanilinog šećera, zatim 250 grama slatke pavlake, osam žumanaca i oko 200 grama omekšalog putera.
Za korice (pravite ih dve) je potrebno da nabavite osam belanaca, 180 grama šećera, 200 grama mlevenih – pečenih ili blanširanih badema, i svemu dodajte prstohvat soli. Za kraj, pospite 100 grama dekorativnih listića badema.
Zaključak je da tržište alternativnih mleka raste iz dana u dan, posebno imajući u vidu njihovu ulogu prilikom zaslađivanja. Naravno, pojavljuju se i druge alternative za zaslađivanje, kao što su niskokalorijski zaslađivači, koji pomažu ljudima da unose manje kalorija, a da i dalje uživaju u hrani. Koriste se i u napicima: Coca-Cola limenka sadrži 144 kalorije, a Coca-Cola Zero – nijednu! Uživajte u omiljenim ukusima i izbalansiranoj ishrani.
