Assis. dr Katarina Mitrović: Nizak rast – dete rođeno malo za gestaciono doba

U okviru podkasta „Hajde da rastemo“ danas smo razgovarali sa pedijatrom endokrinologom assis. dr Katarinom Mitrović sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“. Dr Katarina nam je dala odgovore na pitanja vezana za decu koja su mala u odnosu na gestaciono doba.

Jelena Milojević – LekarInfo: Koja je definicija niskog rasta, odnosno kada govorimo da je dete niskog rasta? 

Assis. dr Katarina Mitrović: Jasna granica između normalnog i niskog rasta praktično ne postoji. Zbog toga je definicija niskog rasta zasnovana arbitarno određenim kriterijumima i ona podrazumeva telesnu visinu ispod minus dve standardne devijacije ili ispod trećeg percentila za odgovarajući pol i uzrast. 

Jelena Milojević – LekarInfo: Kada kažemo da je dete rođeno malo za gestaciono doba, šta pod time mislimo? 

Assis. dr Katarina Mitrović: Da bih dala precizan odgovor na to pitanje odnosno da bi definisali šta znači dete rođeno malo za gestaciono doba potrebno je prethodno da se osvrnemo na to kolika je normalna telesna masa i dužina jednog novorođenčeta. Zdravo novorođenče, rođeno u terminu se radja najčešće sa telesnom masom oko 3500 grama i sa dužinom od 50-52 cm. Naravno dečaci su krupniji od devojčica tako da je telesna masa i telesna dužina muških novorođenčadi za nijansu malo veća nego kod ženskih novorođenčadi. Medjutim, ukoliko se novorođenče rodi pre termina telesna masa i telesna dužina su naravno manje. Ali da bi znali da li je to u okvirima očekivanog postoje određeni standardi koje mi posmatramo na osnovu čega zaključujemo da li je adekvatna telesna masa i telesna dužina. Ako se dete rodi u terminu a telesna masa i telesna dužina budu ispod tih normativa odnosno ispod standarda, a što se odnosi na deseti percentil normalne telesne dužine za određenu gestacionu dob onda kažemo da je dete rođeno malo za gestaciono doba. Kako bi to u suštini u praksi značilo. Većina roditelja posmatra telesnu masu i telesnu dužinu sa rođenja i to je ono što se prvo pita kada se dete rodi, kolika je telesna masa i telesna dužina. I ako je dete više od 3 kg i duže od 50cm najčešće je u redu kada govorimo o terminskom detetu. Medjutim, ako je telesna masa ispod tih mera a dete rođeno u terminu vi se pitate da li je to adekvatno. E pa baš zato postoje ti standardi koji nam služe da vidimo da li je dete rođeno sa normalnim telesnim merama. Razlozi zbog čega se dešava intrauterusni zastoj u rastu odnosno zbog čega se deca rađaju sa manjom telesnom masom i telesnom dužinom su brojni. Mogu da budu posledica bolesti majke, mogu da budu posledica nedovoljnosti posteljice tokom trudnoće odnosno neinsuficijencije posteljice a mogu da budu posledice bolesti samog deteta odnosno nekih problema koje ima sam fetus. 

Jelena Milojević – LekarInfo: Da li su sva deca rođena mala za gestaciono doba niskog rasta?

Assis. dr Katarina Mitrović: Kod 80% dece rođene male za gestaciono doba tokom prvih šest meseci života se desi ubrzanje telesnog rasta i oni za tih šest meseci najčešće nadoknade taj zaostatak koji su imali u toku intrauterosnog perioda. Ono što se dešava kasnije od 6 meseca da se ubrzanje rasta može nastaviti i do druge godine života. Tako da većina dece, čak 80% te dece u drugoj godini života imaju potpuno normalne telesne mere odnosno telesnu visinu koja se u skladu sa njihovim vršnjacima i u skladu sa njihovim roditeljima. Ukoliko ne dođe do tog ubrzanja, ono se dešava kod 20% dece, ostaju niskog rasta. Taj izostanak ubrzanja rasta se najčešće dešava ukoliko se dete rodi mnogo pre termina, ukoliko imamo mnogo prevremeno rođeno dete koje se radja sa telesnom masom ispod 1000 grama ili koje se radja u kombinaciji sa niskim roditeljima ili ukoliko postoji neki drugi problem a uglavnom je reč o nekom genetskom sindromu. Da bi na pravi način sagledali kolika je razmera tog problema tu nam mnogo pomaže statistika i ono što nam statistički podaci pokazuju a to je da negde od 2,5 do 10 % dece koja se radjaju mala za gestaciono doba ostanu niskog rasta. Ako posmatramo na podatke Srbije koliko se dece godišnje iz Srbije rodi i ako svako deseto ostaje niskog rasta mi ćemo godišnje imati negde od 500 do 600 dece koji su niskog rasta zbog toga što su rođena mala za gestaciono doba. To uopšte nije mala brojka. Nažalost, do pedijatrijskih endokrinologa ne dolazi toliki broj dece. Naša iskustva su da čak ni 10% dece niskog rasta se ne javi pedijatrijskom endokrinologu zbog toga što su niskog rasta a rođeno je sa ovim problemom. 

Jelena Milojević – LekarInfo: Ukoliko je dete rođeno malo za gestaciono doba niže od svojih vršnjaka, kada treba da se javi na pregled endokrinologu? 

Assis. dr Katarina Mitrović: Potrebno je da se javi endokrinologu praktično odmah čim se uoči zastoj u rastu bez obzira na uzrast. Naravno idealno je da je zastoj u rastu uoči što pre. Najbolje je da se zastoj u rastu uoči u drugoj godini života. On u suštini postoji od rođenja. Ako na to mislite onda ćete dete na vreme poslati pedijatrima koji rade na primarnom nivou i koji tu decu gledaju od rođenja. Ali uzrast od dve godine ako dete nije ubrzalo rast i nije postiglo normalnu telesnu masu i telesnu visinu od druge godine vi ne možete da očekujete da će se ubrzanje neko intenzivno desiti. Tako da već sa dve godine to dete može da se obrati pedijatrijskom endokrinologu. Mi ćemo tada pored pregleda obaviti svu potrebnu dijagnostiku. Pre svega da se isključe drugi poznati endokrinološki uzroci niskog rasta, da se isključe genetski sindromi koje takođe ova deca mogu da imaju jer i to mogu da budu razlozi niskog rasta. E onda kada sve to isključite,  zaključite da je najverovatnije razlog niskog rasta deteta to što je postojao intrauterusni zastoj u rastu i da nije došlo do postnatalnog ubrzanja rasta. 

Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj recite nam da li postoji adekvatna terapija za rast ove dece? 

Assis. dr Katarina Mitrović: Na sreću svih a posebno roditelja ove dece adekvatna terapija postoji. Reč je o terapiji hormonom rasta koja se daje deci da bi se ubrzao linearni rast. Ubrzanje linearnog rasta se nije spontano desilo tokom prve dve godine života stoga je neophodno da ga na neki način podstaknemo. Upravo terapija hormonom rasta i služi za to. Daje se kada dete navrši pune 4 godine života. Zašto se čeka do 4 godine života? Iz razloga što ubrzanje linearnog rasta koji smo očekivali da se desi do druge godine života može da bude odloženo pa neka deca između 2 i 4 godine života ubrzaju svoj rast. Ali ako do 4 godine se ne desi ubrzan rast onda ne očekujemo da će se desiti ni u kasnijem periodu. Zato je 4 godina pravo vreme. Ne pre. Svakako ne bi bilo dobro ni posle jer terapija se daje što ranije to bolje, da bi efekat bio bolji. Daje se ukoliko telesna visina ispod minus dve standardne devijacije znači nećete dati bilo kom detetu koje je rođeno malo za gestaciono doba čija je telesna visina normalna. Daće se isključivo ako je telesna visina na minus dve standardne devijacije ili ispod minus dve standardne devijacije. Doza hormona rasta je uobičajena doza supstituciona i iznosi nekih 35 mikrograma na kilogram telesne mase. Daje se svakodnevno u obliku injekcije koje se daju uvek pred spavanje i u suštini se sprovodi dok god dete raste. Obično roditelji pitaju koliko dugo će dete dobijati hormon rasta. Uvek im kažemo sve dok dete ima prostora da raste i dok terapija postiže svoj adekvatan efekat. A efekat se vidi već na prvoj kontroli i efekat je vrlo očigledan a osmesi dece i roditelja nam pokazuju da ta terapija ima svog smisla.