Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Bakterijske infekcije kože kod novorođenčeta — najkraće
- Ko izaziva
- Najčešće bakterije koje inače naseljavaju kožu: S. epidermidis, S. aureus, streptokok, gram-negativne bakterije i difteroidi. Infekcija može biti samostalna ili deo opšte infekcije.
- Pustule
- Manje površine leče se lokalno — čišćenjem povidon-jodom i antibiotskom mašću. Ako je zahvaćena velika površina kože, antibiotik se daje u venu, pošto se prethodno uzme materijal za kulturu.
- Intertrigo
- Crvenilo u kožnim naborima, najčešće u predelu pelena, sa sitnim pustulama po obodu. Mokraća dodatno nadražuje kožu, a na oštećenoj površini se s vremenom naseli kandida. Najbolja zaštita je uredna nega kože.
- Mehurovi
- Neki sojevi stafilokoka i streptokoka stvaraju toksin koji podiže mehurove, obično u prvoj nedelji života. Tanak pokrov puca i ostaje ogoljena vlažna površina. Leči se antibioticima kroz venu.
- Najteži oblik
- Riterova bolest — stafilokokni toksin dovodi do crvenila, otoka i ljuštenja kože u širokim listovima. Uz antibiotike je presudna potporna terapija: nadoknada tečnosti i belančevina i ispravljanje ravnoteže soli i kiselina.
- Apsces dojke
- Nije retka pojava kod novorođenčeta. Lakši slučajevi se leče antibiotikom prema antibiogramu sedam dana; teži zahtevaju rez i dreniranje.
- Zapaljenje pupka
- Pupčani patrljak se normalno osuši i otpadne za nekoliko dana. Ako okolina pupka pocrveni i otvrdne uz gnojni sekret, reč je o omfalitisu — traži antibiotik kroz venu da se infekcija ne proširi na okolno tkivo i pupčane krvne sudove.
- Granulom pupka
- Granulaciono tkivo koje popuni pupčanu udubinu posle infekcije. Uklanja se štapićem sa srebro-nitratom, uz zaštitu okolne kože.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Infekcije kože se mogu javiti u sklopu sistemske infekcije ili pak kao primarno kutana oboljenja. Najčešći uzročnici ovih oboljenja su bakterije koje inače koloniziraju kožu: S. epidermidis, S. aureus, streptokok, gram negativne bakterije i difteroidi.
Pustule. Pustulozna ospa se može tretirati lokalno, čišćenjem povidon-jodom i lokalnom primenom antibiotika Bacitracinom. Ako je velika površina kože zahvaćena pustulama, tretman se provodi parenteralnom upotrebom antibiotika, nakon što je uzet materijal za kulturu.
Intertrigo. Bilo koji prekriveni deo kože, najčešće glutealna regija, može se kolonizirati bakterijama i dovesti do lezije kože. Obično se nađe jasno ograničen eritem na čem se rubu vide sitne površne pustule. Na leziju kože uteče i iritirajuće delovanje urina. Na oštećenoj površini kože vremenom dolazi do kolonizacije Candidom. Prevencija je u dobroj toaleti kože, a tretman se provodi lokalnom primenom antibiotika (Bacitracin), u slučaju Candide lokalnom primenom mikostatika (Nystatin).
Bulozne lezije. Neki sojevi S. aureusa i hemolitičkog streptokoka grupe A stvaraju toksin koji prouzrokuje bulozne lezije. Obično se javljaju u prvoj nedelji života. Tanki pokrov bula puca, ostavljajući ogolelu vlažnu površinu kože. Tretman se provodi sistemskom upotrebom antistafilokoknih antibiotika (Meticilin).
Najteža forma buloznih infekcija je toksična epidermalna nekroliza (Ritterova bolest) vezana za toksično delovanje stafilokoknog egzotoksina na granulozni sloj epiderma, s eritemom, edemom i ljuštenjem širokih lamela kože, koje iza sebe ostavljaju ogolelu, denudiranu površinu kože. Terapija se provodi antistafilokoknim antibioticima (Meticilin, kod rezistentnih sojeva Vancomycin), uz prethodno uzimanje kultura krvi, nazofaringsa, konjunktiva i lezija kože. U tretmanu je veoma važna potporna terapija (nadoknada tečnosti i proteina, korekce hidromineralnog i acidobaznog statusa).
Celulitis. Obično nastaje na mestu prethodne lezije kože, a uzročnik je obično streptokok ili stafilokok.
Apsces grudne žlezde ne retka pojava. Najčešći uzročnik je S. aureus, mada mogu biti i gram negativne bakterije i anaerobi. U tretmanu lakših slučajeva dovoljna je primena antibiotika prema antibiogramu u toku sedam dana, dok teži slučajevi zahtevaju inciziju i drenažu.
Apsces na poglavini može se javiti na mestu postavljanja elektrode u toku fetalnog monitoringa ili kao lokalna manifestacija sistemske infekcije. Tretman se sastoji od incizije i drenaže, uz sistemsku upotrebu antibiotika.
Infekcije pupka. Pupčani patrljak se normalno suši i otpada nekoliko dana iza rođenja. Za to vreme se primenjuje antibiotski puder, koji sprečava širenje stafilokokne infekcije. Ako okolina pupka postane inflamirana, tj. crvena i indurirana s purulentnim sekretom iz pupkovine, radi se o omphalitisu i potrebna je sistemska upotreba antibiotika da bi se sprečilo širenje infekcije na periumbilikalno tkivo i umbilikalne krvne sudove. Granulom pupka nastaje kad se zbog infekcije stvori granulacijsko tkivo koje ispunjava pupčanu udubinu. Uklanja se lapiziranjem (štapićem AgNO3) uz prethodnu zaštitu okolne kože.
